Izložba Zaostavština Olje Ivanjicki (foto Sanja Veljković, Istorijski muzej Srbije)
KULTURA · art

Fond Olje Ivanjicki osnovan je pre deset godina s posebnim ciljem – ne da profitira na delu poznate slikarke, već da ga učini dostupnim javnosti. Ova velika umetnica je verovala da umetnost podrazumeva ljubav i duboku posvećenost. Zato vam preporučujemo da odete do Istorijskog muzeja Srbije i pogledate izložbu „Zaostavština Olje Ivanjicki“.

Šezdesetih godina prošlog veka, u prostorijama Grafičkog kolektiva publika i novinari okupili su se na izložbi mlade umetnice Olje Ivanjicki. Bili su okruženi zapečaćenim koferima, koje je kćerka ruskog imigranta iz Pančeva napunila svakodnevnim predmetima. Beograd nije bio spreman za takvu umetnost. Štaviše, postavljalo se pitanje da li bi smeštanje stvari u kofere uopšte trebalo tretirati kao vid umetničkog stvaralaštva.

Olja je, uprkos svemu, smatrala da je na pravom putu. Čvrsto je rešila da pop art i performans, s kojim se kao stipendista Fordove fondacije upoznala u Njujorku, predstavi na osetljivoj socijalističkoj sceni tadašnje Jugoslavije. Bila je dovoljno hrabra da sama uđe u jedan od kofera na izložbi i zapali lutku u prirodnoj veličini, koju je predstavila kao svoju dvojnicu.

Jedinstvena ličnost

Dok se dvojnica topila u istoriji umetnosti, Olja je postajala uspešna slikarka. Potpuno neopterećena konvencionalnim stegama, uvek je uspevala da izazove pažnju javnosti. Verovala je da je duhovna kćerka Leonarda da Vinčija, sučeljavala postojanje vanzemaljaca s pravoslavnom verom, anđele s teorijama zavere. Jugoslovenska publika proglasila je Olju Ivanjicki najboljom slikarkom dvadesetog veka. Živela je od umetnosti, pitala se koliko je čoveku potrebno da bi bio srećan i odbijala da odgovor na to pitanje meri novcem.

„Ko se našao u njenom društvu i razgovarao s njom, nije mogao da je zaboravi. Bila je izuzetno zanimljiva, neobična, zračila je nečim posebnim. Kad je preminula 2009. godine, mnogi su mi rekli kako imaju utisak kao da je samo na kratko došla da nas opčini i otišla dalje u svojoj misiji. Bila je uporna da istraje, a u svakodnevnoj komunikaciji dečje nevina i neiskvarena“, kaže Suzana Spasić, direktorka Fonda Olga Olja Ivanjicki, koja je umetnicu lično poznavala.

Zaostavština Olje Ivanjicki

Fond Olje Ivanjicki osnovan je pre deset godina s posebnim ciljem – ne da profitira na delu poznate slikarke, već da ga učini dostupnim javnosti. Olja je verovala da umetnost podrazumeva veliku ljubav i duboku posvećenost. Naslednike nije imala, ali je zahvaljujući višedecenijskom radu iza sebe ostavila preko 20.000 slika. Neke od njih čuvaju se u prestižnim muzejima, poput Metropoliten muzeja u Njujorku. Druge krase privatne kolekcije poput Kisindžerove, Rokfelerove ili kolekcije Sofije Loren. Pojedinih radova, međutim, Olja nikada nije mogla da se odrekne. Verovala je da im je mesto u fondu s njenim imenom i da predstavljaju kulturno nasleđe Srbije.

U svom stanu od trideset osam metara kvadratnih na Kosančićevom vencu čuvala je neverovatan broj ličnih i umetničkih predmeta. Preko 700 slika, 1.100 knjiga, 30 bundi, antikviteta, namešaja i nakita činili su njen dom jedinstvenim i vrednim muzeja o kome je maštala. U jednom trenutku san je zamalo pretvoren u javu i izgledalo je kao da je izgradnja muzeja nadohvat ruke. Arhitekta Mira Gruber osmislila je modernu građevinu u skladu s Oljinom vizijom, ali nasleđe umetnice ubrzo se našlo pred sudom.

„Republika je osporila želje Olje Ivanjicki u nedostatku pisanog testamenta, iako je osnivanje fonda ili zadužbine testamentalna volja. Postavila je pitanje da li bi Fond Olje Ivanjicki trebalo da raspolaže sa svim što je umetnica ostavila iza sebe. Ali, razlog zbog kojeg smo ušli u spor nema veze s vlasništvom. Oljina želja je bila da njenu zaostavštinu baštini narod Srbije i država bi mogla biti idealan vlasnik. Problem je nastao zbog toga što ništa konkretno nije ponuđeno. Mi želimo da Oljina imovina bude dostupna javnosti, da bude izložena i otvorena kao stalna postavka. Smeštanje Oljinih radova u depo, gde niko neće moći da ih vidi, za nas ne predstavlja rešenje“, kaže Suzana Spasić.

Izložba u Istorijskom muzeju Srbije

Od odluke suda zavisi kako će se dalje negovati uspomena na život i rad čuvene slikarke, vajarke i pesnikinje. Ulogu privremenog čuvara Oljine baštine preuzeo je Istorijski muzej Srbije. Da bi podsetila javnost na nerešene probleme, Tijana Jovanović Češka, kustoskinja muzeja, osmislila je izložbu Zaostavština Olje Ivanjicki, koja se može posetiti do novembra 2017. godine.

Oljina slikarska dela, pisma, svećnjaci, držači za papir, garderoba, pa čak i rekonstrukcija sobe njenog stana, našli su se u galeriji na Trgu Nikole Pašića. Duh umetnice suvereno vlada tim prostorom Istorijskog muzeja Srbije i ne može se reći da je sputan. Vidljiv je u svakom bleštavom kostimu koji je osmislila za modnu kuću Mona, u prestižnoj Vukovoj nagradi koju je dobila, i u slikama kojima je proročki pokušavala da pronikne u budućnost.

Istrajnost kao imperativ

„Olja je bila stvaralac koji prati vreme u kome je živela i verovala je da bi umetnik trebalo da ostavi trag vremena na svom delu. Mladost je provela kao većina umetnika tada. Živela je teško, u nemaštini, u nedostatku prostora za rad, iznajmljenim sobama u kojima je hladno i uslovima kad se nema ni za hranu. Ali, dobila je bogatstvo koje je ta generacija sticala – duhovnu nadgradnju i istrajnost u svojim umetničkim težnjama“, kaže Suzana Spasić.

S druge strane, Olja je sebe opisivala kao posmatrača ljudskih duša, sudbina, političkih događaja i naučnih dostignuća. O njoj je pisao Njujork Tajms, a ona se nije libila da piše Hilari Klinton ili Vladimiru Putinu. Bila je jedina ženska članica kultne umetničke grupe Mediala i autorka s preko devedeset samostalnih izložbi. Bila je neponovljiva i puna života.

„Negde tamo, dodiruju se putevi svih nas“, rekla je, poklonila nam sve što je imala i napustila nas zauvek. I negde tamo, obučena u najšareniji komplet koji je volela, ona još uvek čeka potvrdu da je poklon otišao u prave ruke i da će dobiti prostor kakav zaslužuje.

pagecover Umetnost slikanja na rukama 5GL Izložba Bojane Baltrop „Veliki lanac postojanja“ AndrejNihiL-9730 Izložba Vuka Ćuka pod nazivom „Impossible Perspectives“ pagecover Magija nadrealnih kombinacija fotografija · · · ·