P1110178
PULS GRADA · gastro

Šta ste prvo pomislili? Da je majstor ove rakije vremešni čičica koji je konačno uspeo da dešifruje recept koji mu je u amanet ostavio njegov čukundeda? Da je ovo slatko piće taman za posle ručka u poseti tetki koja voli da gucne malo likera dok gleda „Gospođicu Marpl”? Ah, ne… Sve ste pogrešili.

Prvo, ova rakija je ljuta kao zmija. Drugo, njen tvorac je – žena. Mlada žena. Nevena Novićević. Završila je Poljoprivredni fakultet, smer prehrambena tehnologija. Živi u Beogradu, a medovaču pravi u Velikoj Plani. I za nju smo čuli tako što su nam u jednom beogradskom restoranu rekli – ljudi, morate da probate jednu rakiju. Mi probali, i znali da moramo da upoznamo i – Nevenu.

Kako je sve počelo?

Tokom studiranja, prvo iskustvo u proizvodnji primenom savremene tehnologije stekla sam u Vinariji Radovanović, gde sam imala praksu. Tada sam potajno maštala o tome da jednog dana napravim nešto što će biti jedinstveno na našem tržištu, a i šire. Istovremeno, moj otac, inače profesor matematike i dugogodišnji iskusni pčelar, uticao je na mene da počnem da razmišljam o tome kako da od meda, primenom tehnološkog postupka, proizvedem medovaču – rakiju od meda. Tako sam i za diplomski rad odabrala temu „Prozvodnja rakije medovače”. Odbranila sam ga sa desetkom, a uz pomoć profesora dr Ninoslava Nikićevića tada sam i napravila prvu medovaču koja je ostala na fakultetu za degustaciju. Naravno, bio je to proizvod koji je trebalo usavršavati. Uz veliku podršku naših enologa Miodraga Mije Radovanovića i Milenka Marića, pune dve godine sam radila kako bih došla do jedinstvene medovače. Sve se to odvija u podrumu koji se nalazi u adaptiranoj kući u Velikoj Plani.

Kakav je proces proizvodnje vaše medovače?

Postupak proizvodnje ove rakije razlikuje se od ostalih rakija. Najveći problem je izazvati fermentaciju meda, to jest dobiti iz meda alkohol. Zbog toga med rastvaramo u vodi i dodajemo vinske kvasce koji obavljaju fermentaciju. Period fermentacije traje 20 dana, nakon čega se obavlja destilacija u kazanu. Rakija odleži dve godine u jasenovim buradima koja sačuvaju karakterističnu aromu i najplemenitije osobine meda, dajući rakiji vrhunski kvalitet. Zlatno-žuta boja potiče od jasenovog bureta, a medna aroma i ukus propolisa – od meda.
Sama proizvodnja je skupa pošto se za litar rakije potroši 1,5 kg meda najboljeg kvaliteta. Takva rakija se pravi u malim serijama, ali zato pruža nezaboravan užitak kad je probate. Vrhunske rakije ne mogu da budu jeftine. Nažalost, mnogi potrošači nisu u mogućnosti da kupe kvalitetnu rakiju.

Koliko je trebalo vremena, truda i sreće da se od ideje stigne do gotovog proizvoda? Šta su bile najveće prepreke i izazovi?

Bilo je mnogo ulaganja u osnovna sredstva (kazan, burići, uređaji za rad, flaše, podrum), tako da nisam uspela da uložim više u marketing. Ali stručnjaci iz ove oblasti prepoznali su kvalitet i nesvakidašnju priču i izašli mi u susret, uostalom kao što i vi ovom prilikom činite. Poljoprivredne emisije su se zainteresovale za moj proizvod (AgroDan iz Novog Sada i Dobra zemlja B92) i na taj način, nadam se, podstičem mlade ljude da posle fakulteta krenu u proizvodnju.

Sećate li se možda prve ili neke najupečatljivije reakcije na svoju medovaču? Jesu li ljudi iznenađeni kad čuju o čemu se radi? Mogu li već po ukusu da shvate da je „nešto tu drugačije“?

Ljudi se veoma iznenade kad probaju medovaču zato što očekuju sladak ukus, s obzirom na naziv rakije, ali onda shvate da je to prava jaka rakija, koja prija organizmu. Ipak, zbog ljubitelja slatkih rakija napravila sam i slatku medovaču, tako da osim jake imam i onu s dodatkom meda. Takođe im je veoma čudno što ovaj posao radi ženska osoba.

Koliko je zahtevan marketinški deo priče? Pretpostavljam da je dosta ljudi za vašu rakiju čulo na osnovu preporuke onih koji su je probali. Da li je teško dospeti na tržište, a onda se tu i istaći?

Kvalitet rakije su odmah prepoznali naši prestižni restorani i uvrstili je u svoje karte pića. Ali, bilo je i slučajeva da mi ugostitelji odbiju rakiju, uz objašnjenje da su očekivali nešto slatko. Brojne vinoteke u gradu takođe su prepoznale kvalitet, tako da se medovača nalazi i u prodaji. Promocije su najbolji način da reklamirate proizvod. Organizovali smo ih do sada u restoranu Talas i u pabu Crveni rak. Tako na licu mesta gosti mogu da probaju rakiju, a ja da im objasnim kakav je to proizvod.

Kakvi su planovi?

Nameravam da što više izlažem na raznim sajmovima, kako bih promovisala medovaču kao specifičan brend koji dolazi iz jedne zemlje u razvoju. Trenutno proizvodim 1.000 litara rakije godišnje i imam nameru da proširim proizvodnju, zaštitim proizvod kao patent i krenem u izvoz. Cilj mi je i da sredim podrum i prateće prostorije kako bi posetioci mogli da vide gde se sve to pravi i da tu mogu medovaču i da degustiraju.

Kafa Koncept: Kafa Cronut Krofnasan – kombinacija dva slatka doručka Ginger Od Azije do Srbije i nazad Salata Kulinarski blogovi na Instagramu – Feed My Eyes