cover www.creativeboom.com
KULTURA · fotografija

„Na mojim fotografijama ja tragam za trenutkom – savršenim trenutkom”. Tako je fotograf Gregori Krivdson vrlo jasno definisao svoj rad. Poznat po insceniranim fotografijama koje podsećaju na nezaboravne filmske trenutke, Gregori se uz dramatičan efekat obično bavi životom u predgrađu i manjim sredinama. Njegove nadrealne i često melanholične fotografije sugerišu narativnu dvoznačnost, gde se brišu granice između fikcije i realnosti.

Piše: Isidora Spasić

Gregori je rođen 26. septembra 1962. godine u Bruklinu (Njujork). Kao tinejdžer bio je član pank-rok grupe pod imenom The Speedies. Njihova pesma Let Me Take Your Photo kao da je na neki način predvidela svetlu fotografsku karijeru koja će mu se desiti. Svoje školovanje usavršio je na famoznom Jejlu, gde danas radi kao profesor.

Krivdsonove fotografije obično nastaju u malim i zabačenim gradovima Amerike. Na prvi pogled one su kao isečci iz svakodnevnog života. Atmosfera je mračna i morbidna, a glavni akteri često deluju izgubljeno i usamljeno. Oni su ogoljeni, i fizički i emotivno. Po koloritu i kvalitetu Gregorijeve fotografije podsećaju na slike, a po specifičnom osvetljenju i sirovosti trenutka na filmske kadrove.

Njegove fotografije su izuzetno kompleksne i elaborirane, te svako slikanje nalikuje snimanju omanjeg filma. U produkciji učestvuje veliki broj ljudi, pa iza svakog klika na fotoaparatu stoji čitav tim koji na tome radi i po nekoliko meseci. Prvo se traži savršena lokacija, a zatim se radi na njenom sređivanju, nameštanju rasvete i biranju protagonista, to jest likova. Dakle, svaka Gregorijeva fotografija, podrazumeva ogroman i brižan rad.

To se jasno može videti po serijama fotografija kao što su Beneath the Roses (2003–2008) i Twilight (1998–2001), dok se u dokumentarnom filmu iz 2012. godine, pod nazivom Gregory Crewdson: Brief Encounters, jasno vidi kako izgleda iscrpljujuć kreativni proces ovog umetnika-fotografa, od same ideje pa do kraja.

Kroz svoj rad, Krivdson je jasno citirao druge umetnike. Zato nikada nije krio da su mu posebna inspiracija bili slikar Edvard Hoper, fotografkinja Dijen Arbus, te reditelji Alfred Hičkok, Stiven Spilberg i Dejvid Linč. Veliki stilski uticaj na njega su izvršila filmska ostvarenja Vrtoglavica, Bliski susret treće vrste i Plavi somot.

Iza svake Gregorijeve fotografije postoji priča. Obično snena i hororična priča, koja pripoveda o otuđenosti i usamljenosti. Veo misterije uvek je prisutan, dok se motivi očekivanja i gubitka konstantno prepliću. Večni sukob između života i smrti dominira na fotografijama.

Ljudi koji začuđeno i beznadežno gledaju u daljinu definitivno će vas uhoditi. Kompleksni porodični i ljubavni odnosi iskazuju tugu koja se jasno vidi na njihovim izrazima lica. Otupeli i zamrznuti, ovi karakteri sa fotografija u tišini svedoče o dramatičnim emocijama i teškim momentima.

Krivdsonovi radovi deo su kolekcija mnogih značajnih umetničkih institucija, kao na primer Art Institute u Čikagu, Victoria and Albert Museum u Londonu, i MoMA u Njujorku. Gregori i dalje živi i radi u Njujorku, a mi se nadamo da neće prestati da se bavi fotografijom, koja na teatralan način prikazuje ne samo otuđenost Amerike, već i svih nas.

Charles Lloyd New Quartet 2014 John Watson Izložba „Džez u Beogradu“ na Kalemegdanu page-cover-world-press Najbolje fotografije objavljene u medijima u prethodnoj godini 13731001_1524207830940577_2582881527677884462_o-5caab0b5c86b0__880 Fascinantne fotografije otkrivaju kako svakodnevni predmeti izgledaju izbliza Kolos Stefan Djordjevic Izložba fotografija „KOLOS – Downhill Underage“ u Umetničkom prostoru U10 · · · · · · ·