12369426_10153787478558827_1135084521_o
U VAZDUHU · intervju

Milena Živanović (1990, Beograd) po godinama ima tek četvrt veka, ali već možemo reći da je ona etablirana pozorišna glumica. Kao master predstavu na FDU-u, odabrala je da uradi monodramu o čudesnoj, ali i kompleksnoj figuri Edit Pjaf. Imao sam sreće da prisustvujem tom izvođenju, i kada sam čuo da će predstava 19. decembra imati i svoju beogradsku premijeru, probudila mi se jaka želja da konačno saznam kako Milena uspeva u onom čime se bavi.

Koliko često daješ intervjue, i koliko ti je to smorna, a koliko prirodna aktivnost?

Intervjue dajem kada imam dobar povod za to. Na primer, kada se bliži premijera nekog projekta. Ako novinar ume da postavi zanimljiva pitanja, intervju je tada uživanje. Ukoliko je u pitanju žuta stampa čiji zaposleni jure za senzacijama, koje su najčešće ovenčane besmislom i budalaštinama sa provokativnim fotografijama, trudim se da preskočim.

Nedavno si bila na velikom platnu u glavnoj ulozi u filmu Amanet. Kakvo je tvoje iskustvo u radu na domaćem filmu? Kako porediš glumu u pozorištu i glumu na filmu?

Vrednost koja se vidi na velikom platnu u trenutku projekcije je najčešće jedina merodavna. Za mene film Amanet ima dodatnu vrednost jer predstavlja i borbu moje generacije da bez pomoći države snimi film. Štap, kanap, manjak novca i nekakvi novi mladi borci za svoju umetnost. Bila je to i moja prva glavna uloga na filmu, velika škola, nezaboravno iskustvo. Ponosna sam na celu ekipu. Film je divna magija, traži drugačija, svedenija glumačka sredstva u odnosu na pozorište. Više iskustva imam u pozorištu, ali mislim da će ipak film postati moja prava ljubav.

U pozorištu si već radila sa Milošem Lolićem (Otelo i Dnevnik o Čarnojeviću), glumila si u predstavama kao što su Hinkeman i Zločin i kazna, sve do monodrame u kojoj predstavljaš Edit Pjaf. Prosto, kako si sve to uspela?

Verujem da se u životu sve dešava sa razlogom, pa tako i uloge pronađu svoje glumce. Nemam recept, jedino znam da sam uživala pronalazeći svoje junakinje u sebi i sebe u njima. Prvo sam postala Dezdemona u Lolicevoj režiji, pa je Greta Hinkeman i diplomiranje došlo odmah posle. O Edit Pjaf sam dugo razmisljala i nestajala u njenim šansonama. Valjda je bilo suđeno da se na stogodišnjicu njenog rođenja sretnemo i pod svetlima reflektora. Glumci žive snove svojih junaka i njihove zivote u ime svih nas. Dokle god nas to uzbuđuje, pozorište je živo.

Uskoro sledi premijera monodrame Edit. Kako si došla do te ideje i kako si uspela da je ostvariš?

Edit Pjaf mi je čitavog zivota bila inspiracija. Smeli duh Malog Vrapca, ljudine, u isto vreme dive i klošarke, pronašao me je. Želela sam da oživim tu strasnu zenu i njene sitne korake u cipelama broj 34. Znala sam da će se Sara Radojković zaljubiti u nju dok bude pisala monodramu o njoj. Tako je i bilo. Imam najdivniju ekipu na svetu. Ana Popović, rediteljka komada, bila je moje ogledalo tokom procesa, upoznala je moje glumačko biće. Tamara Kojić je organizovala da nam sve ide po planu. Zajedno sa Jugom Markovićem, kompozitorom i pijanistom, upoznavali smo Edit Pjaf iz dana u dan. Tako smo zakoračili u svet francuskih šansona, bordela, osvetljenih ulica, vojnika i ljubavi, Ljubavi, LJUBAVI. Sa Edit često razgovaram u snu. Više joj ne persiram, prešle smo na TI.

Po tebi, kako je biti mlad i raditi u Srbiji?

Biti mlad u Srbiji podrazumeva da samog sebe bodriš neopravdanim optimizmom da bi preživeo. Potpuno podržavam i razumem ljude koji jure da pronađu neko bolje mesto pod suncem. Od starijih često čujem da nikada nije bilo teže. Ne znam kakva je prava istina tih vremena, jer im nisam bila svedok. Znam samo da je nepravda stalno prisutna, da moja klasa i generacija nema dovoljno posla i prostora. Mladima su potrebne prave prilike, i mislim da su ih zaslužili.

Kada o tvom kostimu ne odlučuju reditelj/ka i kostimograf/kinja, kako se snalaziš u ulozi Milene Živanović koja sama bira svoj stajling? 

Milena Živanovic nema svoj stajling. Možete me sresti u najrazličitijim odevnim kombinacijama, od toga da na sebi imam džak, do toga da sam u balskoj haljini. Detalji me čine srećnom. Kad stavim jednu narukvicu, dobijam super moći, a kada je kišni dan, potrudiću se da stavim rajf sa najvećim cvetom na sred glave. Volim ljude sa dobrim stilom, mada svoj stil još uvek tražim i nemam previše vremena da razmišljam o tome. Najvažnije je da je covek srećan, jer tada blista, ma u kakvoj toaleti bio.

Gde u gradu najviše voliš da izlaziš, a gde da jedeš?

Kafu volim da pijem u Cvetiću u Njegoševoj, to ovih dana smatram izlaskom. Idealno mesto za učenje teksta je bife Pozorista na Terazijama, dok gledate fontanu na Trgu Nikole Pašića i ljude koji užurbano koračaju nasim predivnim gradom. Ako kažeš klopa u Beogradu, ja kažem Lovac.

Kako Beograd predstavljaš strancima, a kako samim Beograđanima?

Beograd je za mene najlepši grad na svetu, mislim da to osećaju i stranci i Beograđani. Beograd ima divne ulice, parkove, Hram, Tašmajdan, reke, šetališta; prelepe ljude koji nervozno čekaju da se upali zeleno svetlo na semaforu, najlepšu baku beskućnika sa plavim ocima u podzemnom prolazu kod SAMO PIVA, koja će se zahvaliti ako joj kupite kiflu. Beograd predstavljam i samim predstavama. Beograđani i stranci, dobrodošli u život u svim njegovim bojama. Dobrodosli 19-og decembra u 20h u Mikser. Igramo monodramu o jednoj divi i bojimo svet u ružičasto.

cover Dvojac MATES: U modni biznis od studentskih stipendija Bajic - Trifunovic_004 Književni dvougao – Maja Trifunović i Đorđe Bajić: U potrazi za novim pričama i u begu od lakih etiketa cover1 Zoran Marković: Uzbudljive koreografije za beogradsku publiku luka vs edo DE(R)BI intervju: Luka Mitrović VS. Edo Murić ·