Milutin Milošević
U VAZDUHU · intervju

Gledali smo ga u filmovima „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Beogradski fantom“ i u interaktivnom ostvarenju „Über life“, zatim u serijama „Košarkaši“, „Žene sa Dedinja“, „Larin izbor“, kao i u brojnim pozorišnim predstavama.

U razgovoru sa mladim glumcem, saznali smo koliko mu prija angažovanje u alternativnim pozorišnim formama, koji film uvek može da gleda, ali i na kojim projektima trenutno radi.

Ljudi te uglavnom prepoznaju po filmovima u kojima si tumačio glavne uloge, mada si veoma angažovan i u pozorištu. Šta tebe više ispunjava? Koju filmsku ulogu i koju pozorišnu ulogu bi mogao da izdvojiš kao favorite?

Ne mogu to još da kažem, niti da se opredelim. Prosto, teško je ostvariti kontinuitet u filmskim ulogama, malo je lakše kada je u pitanju pozorište, tako da mi je još uvek podjednako izazovno i jedno i drugo. A favorite nemam za sada.

Da li ti više prija konvencionalnija pozorišna forma ili alternativni pozorišni projekti i zašto?

Nezavisni ili alternativni pozorišni projekti imaju perspektivu, ali ukoliko se i mainstream pozorišta reorganizuju. Za samo organizovanje i rad van institucionalnih pozorišta potrebno je takođe strpljenja, energije i entuzijazma, ali zadovoljstvo i satisfakcija na kraju su veliki, a posebno uzbuđenje je kada se nešto od ideje sprovede do rezultata.

Iako su ovakve moderne pozorišne tendencije i forme novitet u Srbiji, u svetu to odavno postoji. Misliš li da je publika u našoj zemlji spremno dočekala ovakve promene u sferi pozorišta?

Publika kod nas je vrlo otvorena za eksperimente i voli osveženja.

U predstavi Naši sinovi tumačiš pisca drame, Maramboa, čoveka koji je svojim shvatanjima i pojavom bio van svog vremena. Koliko je bilo teško poistovetiti se sa takvim likom?

U Našim sinovima, intervencijom i dramatizacijom rediteljke Tatjane Mandić Rigonat, zapravo uvođenjem samog pisca drame u predstavu, dobio sam priliku da kroz naraciju i komentare oživim jednog zaista izuzetnog čoveka, ne samo svog, već svakog doba. Veliko je zadovoljstvo, ali i odgovornost, kada se tako energičan, raskošan i autentičan karakter, koji je zaista hodao istim ovim gradom, dobije kao zadatak. Uživanje je bilo kreirati ga, a verujem da će tek biti zadovoljstvo sa ostalim kolegama iz predstave igrati ovog izuzetnog čoveka, a ne samo pisca.

Šta je trenutno aktuelno od projekata na kojima radiš, gde sve možemo da te gledamo, i kakvi su planovi za naredni period?

Za sada igram u dve predstave u Narodnom pozorištu – Naši sinovi i Zli dusi, i u UK Parobrod u predstavi U samoći pamučnih polja. Trenutno su u toku pregovori oko angažmana u predstavi Majka Hrabrost, koja bi se takođe igrala u Narodnom pozorištu, u režiji Ane Tomović.

Postoji li film koji možeš uvek da gledaš i preporučuješ ga prijateljima?

Hotel Chevalier – kratak i zabavan film Wesa Andersona. To mi je prvo palo na pamet, duga je lista…

Da li si aktivan na fejsbuku i tviteru? Koliko nam društvene mreže pomažu (odmažu) u komunikaciji sa drugim ljudima?

Ne ažuriram često socijalne mreže, ali korisne su.

Osim predstava, filmova i serija, videli smo te i u jednom spotu grupe Cinnamon Chasers. Koliko ti prijaju ovakva angažovanja?

Zanimljive su te ekskurzije, voleo bih neki spot sa đuskanjem.

Možeš li da odabereš tri omiljena muzička albuma?

Bad Copy – poslednji album, James Blake i soundtrack iz filma Single Man, od leta do sada.

 

Staša Koprivica Staša Koprivica: Samo se igram Tue Stin Miler Tue Stin Miler: Kad filmovi ožive Igor Popović Igor Popović (Jakarta): Osamdesete su kreativno i ludo vreme Nevena Pavlovic Nevena Pavlović: Pevači žive „on the road“ život