Mirjana Đurđević
U VAZDUHU · intervju

Mirjana Đurđević priča o nastanku detektivke Harijete, svoje najpoznatije junakinje. Odvažna Hari je debitovala 2002. godine i do sada je objavljeno sedam romana iz serijala. U pripremi je, Mirjana Đurđević ekskluzivno otkriva za City Magazine, još jedna Harijetina avantura.

Otkud inspiracija za nastanak Hari?

Hari je u literaturu upala sasvim slučajno. Prosto, bila je dežurna na drugi dan Svetog Nikole 1996, kada je u romanu Ubistvo u Akademiji nauka otkriven leš Buleta Svinje. Još manje je trebalo da postane serijski lik. Nekako se nametnula sama. Već u sledećem romanu, Parking svetog Savatija, koji se bavi našom emigracijom, ponovo se pojavio leš, ovaj put u prekookeanskoj pravoslavnoj crkvi. Tog trenutka sam se setila da je Hari na kraju prethodne knjige i sama „odlila mozak” iz Srbije, a da ne poznajem drugo lice sa detektivskim iskustvom…

Da li je njen lik čista fikcija ili postoje uzori iz stvarnog života? Možda čak i mrvica autobiografskog?

Naravno da je Harijeta čista fikcija, pa mi joj ni pravo ime i prezime ne znamo, samo taj nadimak koji ona nimalo ne voli (Harijatino ime je posveta Clintu Eastwoodu i Prljavom Hariju, prim. Đ.B.). U prvom romanu još sam je nekako i zamišljala, ličila mi je, recimo, na glumicu Mirjanu Joković. Posle se iz knjige u knjigu transformisala u samu sebe, ogrubela, starila, gojila se, razvodila, bolovala… I potpuno se osamostalila, odvojila od mene, ne kontrolišem je odavno. Smestim je u situaciju koja mene trenutno iritira i pustim je. U tom smislu, romani o Harijeti prepuni su mojih proživljenih momenata, koje onda ona sama premešta i razrešava iz svog lika. Koji nipošto nije moj alter ego. Razlike između nas dve su neuporedivo veće nego sličnosti.

Kako biste žanrovski opisali romane o Hari? Kao komične krimiće? Koliko vas krimi žanr zaista zanima, a koliko je on sredstvo da progovorite o trenutku u kojem živimo?

Kao klinka sam gutala krimiće, želela da postanem detektivka… Zapravo ih odavno ne čitam, postali su mi dosadni, odrasla sam, dođavola.  Serijal o Harijeti najmanje pripada tom žanru, „zločini“ i policajci koji ih – uvek bezuspešno – rešavaju samo su manje-više providna krinka za društvenu satiru. Ali dopuštam mogućnost i da se ovi romani čitaju kao komični krimići, pa i ljubići, čitaocima od volje.  Sebi zadržavam pravo da se u njima nikad niko ne venča na kraju i živi zajedno happily forever, kao i da dobro tek retko i stidljivo „pobeđuje“. Pa kome tolika realnost odgovara…

Pre dve godine u Laguni je objavljen izgubljeni roman o Hari, Leš u fundusu, a takođe i reizdanja Deda Rankovih ribljih teorija i, nedavno, Jacuzzija u liftu. Zašto su preskočena prva dva romana iz serijala (Ubistvo u akademiji nauka, Parking svetog Savatija)?

Nikakva misterija. Ta dva romana bila su izvorno moji samizdati, pre desetak godina. Kasnije je Agora objavila ponovna izdanja. Mislim da se u knjižarama još može pronaći poneki primerak. Kada i oni nestanu, i ako bude interesovanja, objavićemo ih ponovo u Laguni.  Iskreno, volela bih jednom da vidim sve Harijete zajedno, opremljene koricama fantastične Marice Bucek.

Koji su dalji planovi glede Harijete? Hoće li, možda, ipak, biti i osmog romana… Kraj hronološki poslednjeg romana u kome se pojavljuje Harijeta (Čim preživim ovaj roman)  prilično je pesimističan… Naime, Harijetin život je visio o koncu…

Evo prilike da priznam – preživela je! Trenutno igra u rukopisu, rano je da najavim kada će tačno roman izaći, ali pišem punom parom, u Istri, u Pazinu, na rezidenciji u Kući za pisce.

Ivan Ikić Ivan Ikić: Kojem društvu odgovaraju mladi koji misle svojom glavom? Radovan Vujović Radovan Vujović: Hrabrost i istrajnost kao suština Olle Bergman Ole Bergman: Beograd u mom srcu Korina Sabau Korina Sabau: Pažljivo gledajte – književnost je svuda oko nas!