nastasja vojinović
U VAZDUHU · intervju

Nastasja Vojinović (violina) je student treće godine FMU u Beogradu. Svirala je sa brojnim orkestrima u Beogradu i održala više solističkih koncerata. Publici će se predstaviti 22. novembra koncertom u Centru lepih umetnosti Guarnerius

Violina je jedan od najtežih instrumenata. Koliko je truda iza vašeg dosadašnjeg uspeha?

Violina je jedan od najlakših instrumenata! Najtežih za sviranje… Jako mnogo truda, vežbanja, odricanja, a opet može više. Još je više truda preda mnom. Mnogo je truda u moje školovanje uložila i moja majka, bez njene žrtve ne bih bila tu gde jesam.

Recite nam nešto više o iskustvu sviranja u dečjoj Filharmoniji.

Lepo iskustvo. Mi, deca, kao solisti smo nastupali na koncertima, na kojima su se prikupljale donacije za kupovinu instrumenata i osnivanje pravog orkestra. U početku je to sve bilo veoma glasno, mnogo se pričalo i pisalo o tome, naše slike na bilbordima širom Beograda, i svirka sa divnim Ogijem Radivojevićem!

Da li više volite da svirate u orkestru ili vas više ispunjavaju solo nastupi?

Volim zvuk simfonijskog orkestra. Posebno je dobar osećaj kad ste u samom orkestru. Mada više volim da ne zavisim od toliko ljudi, pa preferiram kamernu muziku, naročito duo klavir i violina.

Šta biste još kao umetnik želeli da ostvarite?

Još mnogo koncerata! Mnogo muzike da podelim sa drugim ljudima, da ostvarim sve svoje ideje, da budem najbolja što mogu biti na svom polju, i da istražujem neka druga polja u umetnosti.

Gde vidite sebe posle završenih studija?

Na sceni, na turnejama po svetu. To bih volela više nego da se odmah zaposlim u nekoj školi, kao što to obično biva.

 

Darko Lungulov Darko Lungulov: Priča o jedinom mogućem heroju danas Nenad Ivović Mladi muzički talenti: Nenad Ivović Marsel Bajer Marsel Bajer: Beograd je zagonetni grad Ivan Tokin Ivan Tokin: Oda normalnom čoveku · · · ·