Nenad Ivović
U VAZDUHU · intervju

Pijanista Nenad Ivović studira na Visokoj školi u Tel Avivu, koja nosi ime Zubina Mehte. Prošle godine postiže veliki uspeh osvajanjem prve nagrade na međunarodnom konkursu „Steps towards mastery“ u Sankt Peterburgu izvodeći Koncert u c-molu S. Rahmanjinova sa Petrogradskom filharmonijom

Imate samo 21 godinu i već uspešnu, svetsku karijeru. Koliko je rada iza tog uspeha?

Mnogo rada, istrajnosti i odricanja je potrebno za ovu profesiju. Iza mene je beskonačan broj sati provedenih za klavirom još od moje pete godine, mnogo izazova, mnogo uspona i padova. Takođe, biti muzičar znači doživotno usavršavanje. Ovaj okvir bez kraja me i podstiče da se bavim ovom umetnošću.

Koliko se način rada i pristup muzici razlikuju kod nas i u svetskim muzičkim centrima?

Opšti pristup muzici se veoma razlikuje, i nažalost u velikoj meri je vezan za materijalne okolnosti u kojima umetnik stvara. Svetski muzički centri, kao što je Izrael, predstavljaju veliku celinu u stvaranju i održavanju najvišeg nivoa bavljenja ovom profesijom. U našim uslovima u nedostatku materijalnih sredstava, ne ulaže se u kulturu, umetnost i prave vrednosti, već u komercijalne trendove koji donose brzu i sigurnu zaradu, što klasična muzika nikad nije bila. Sve se svodi na individualni entuzijazam profesora i studenata, da koliko god je moguće održe kontakt sa svetskim standardima.

Koliko vam je značio rad sa vrsnim pedagozima sa kojima ste imali priliku da sarađujete? Da li nekoga možete da izdvojite?

Radio sam sa mnogo vrsnih pedagoga i pijanista u Srbiji i inostranstvu od kojih je svako ostavio trag u mom razvojnom putu. Od tih imena bih mogao izdvojiti moje profesorke Milicu Vasiljević i Nevenu Popović, profesora Aleksandra Serdara i Aleksandra Madžara, kao i Vladimira Miloševića, dok u inostranstvu su to moj sadašnji profesor u Izraelu Emanuel Krasovski, Mišel Dalberto i svakako Andras Šif.

Koliko je potrebno vremena i rada da se spremi delo poput Rahmanjinovog Koncerta u C-molu, jednog od najlepših i najtežih dela muzičke literature?

Svako kapitalno delo koje naučite da svirate, kao što je Rahmanjinovljev koncert u c molu, sviraćete ceo život. Tako sam ja taj koncert naučio sa svojih 16 godina, potom ga svirao sa Petrogradskom filharmonijom u finalu takmičenja sa 19 godina, a pre par meseci sam ga ponovo svirao na takmičenju u Izraelu sa 21 godinom. Svaki put kada se posle određenog vremena vratite nekoj kompoziciji, drugačije čujete muziku, imate više znanja i iskustva, lakše rešavate tehničke i muzičke zahteve, a osećaj je kao da prvi put svirate to delo.

Dela kog kompozitora volite da izvodite, ko je blizak vašem sentimentu?

To su svakako dela S. Rahmanjinova, a kako postajem stariji, dela J.S. Baha, F. Kuprena i D. Skarlati-ja, kao i celokupni opus baroknog perioda, ali i period klasicizma (J.Haydn, W.A.Mozart,) preokupiraju moju pažnju.

Marsel Bajer Marsel Bajer: Beograd je zagonetni grad Ivan Tokin Ivan Tokin: Oda normalnom čoveku Nikola Avramović Mladi muzički talenti: Nikola Avramović Toni Parsons Toni Parsons: Imajmo hrabrosti da budemo ono što zaista i jesmo! · · ·