Naslovna fotografija - autoportreti Fride Kalo i Vinsenta van Goga (foto unifatea.com.br, wikimedia.org)
KULTURA · art

Gotovo da nema umetnika koji je odoleo porivu da predstavi sebe. Najpoznatiji i najodvažniji među njima ponekad su uspevali da od svog lika naprave delo sa puno simbolizma. Drugima je autoportret služio kao izgovor da se pohvale umećem, poigraju stilovima ili pobegnu od pukog reprodukovanja stvarnosti.

Piše: Ljubisav Panić

Kakvi god da su dometi slikanja na osnovu odraza u ogledalu, činjenica je da bi istorija umetnosti bila na velikom gubitku da nema umetnika koji konstantno pokušavaju da dopru do svoje suštine. Pablo Pikaso proveo je u tom traganju ceo život, a na listi koja sledi možete videti kako su drugi umetnici i umetnice predstavili sebe.

Albreht Direr

Nemački umetnik Albreht Direr bio je veoma naklonjen autoportretima. Najraniji sačuvani crtež na kom se pozabavio sopstvenim likom nastao je kada je imao samo 13 godina. Direr je danas poznat kao jedan od najvažnijih renesansnih slikara i grafičara, ali i kao umetnik koji je preispitivao pravila – na autoportretu, koji je nastao kada je imao 28 godina, predstavio je sebe poput Isusa Hrista.

Rembrant

Desetine autoportreta, koje je Rembrant naslikao tokom života, obeležavaju različite faze unutrašnjeg razvoja ovog holandskog baroknog umetnika. Njima se 2008. godine pridružio Nasmejani Rembrant, mali rad koji je u privatnoj kolekciji čuvan s pogrešnim uverenjem da je reč o kopiji. Kada su eksperti potvrdili originalnost, autoportret je prodat za vrtoglavih 4,5 miliona dolara. Danas se ova slika čuva u Muzeju Geti u Los Anđelesu.

Artemizija Đentileski

Žene su dobile važniju ulogu u umetnosti tek u vreme baroka. Nažalost, ni tada nisu naišle na potpuno otvorena vrata. Italijanska slikarka Artemizija Đentileski bila je jedna od retkih koja se uspešno izborila sa preprekama. Primljena je u Akademiju umetnosti u Firenci i postala vodeća slikarka svog doba. Prepoznatljiva je po predstavama biblijskih heroina i autoportretu iz 1638-39. godine.

Gistav Kurbe

Sredinom devetnaestog veka, posle viševekovne dominacije istorijskih i mitoloških tema, umetnici su počeli da se bave sopstvenim vremenom. Gistav Kurbe bio je jedan od najznačajnijih vesnika novog doba i autor koji je slikao bez tradicionalnog ulepšavanja i idealizacije. Na njegovim platnima se mogu videti pripadnici niže klase, sahrana ili realistični portreti prijatelja, ali bio je jednako smeo i kada je prikazivao sopstveni lik. Na autoportretu Očajan čovek uspešno je zabeležio patnju i psihološko stanje u kom se nalazio.

Meri Kasat

Izložbe udruženja impresionista, koje su se održavale od 1874. godine, predstavljale su presedan. Zahvaljujući njima, dela su prestala da se kategorizuju po tematskom, rodnom ili drugom ubeđenju, što je američka slikarka Meri Kasat iskoristila na najbolji način. Njeni radovi postali su nezaobilazni primeri impresionizma i ženskog umetničkog pogleda na stanje u društvu. Autoportret, koji je uradila oko 1880, pokazuje i sklonost ka eksperimentu, jer je delove slike namerno ostavila nedovršenim.

Pol Gogen

Posle nekoliko decenija postojanja, imperesionizam je postao sveprisutan. Francuski slikar Pol Gogen udaljio se od njega tvrdeći je da je umetnost apstrakcija. Upotrebljavao je boje na neobičan način i oslanjao se na osoben stil koji je poznat kao sintetizam. „Uzimajte iz prirode dok o njoj sanjate“, rekao je. Njegov autoportret iz 1889. godine predmet je brojnih analiza. Na njemu se vide jasni religiozni motivi (jabuke, oreol i zmija), ali s kojim ciljem?

Vinsent van Gog

Holandski umetnik Vinsent van Gog promenio je nekoliko stilova pre nego što se pozabavio svojim jedinstvenim doživljajem prirode i prelepom upotrebom boja. Poput Pola Gogena, njegovo ime se danas najviše vezuje za postimpresionističku fazu u umetnosti, tokom koje su nastala čuvene van Gogove slike žitnih polja i talasastih zvezdanih noći. Od 1885. do 1889. godine, međutim, van Gog je naslikao i više od 40 autoportreta.

Egon Šile

Buran život koji je vodio Egon Šile primetan je na njegovim ekspresionističkim slikama. Razočaran konzervativizmom predavača na Akademiji lepih umetnosti u Beču, Šile je napustio studije i osnovao Novu umetničku grupu sa drugim nezadovoljnim studentima. Naga tela i groteskni prikazi mogu se videti na većini radovima s njegovim potpisom, a isti pristup koristio je prilikom izrade autoportreta sve do 1918, kada je preminuo.

Frida Kalo

Slikajući autoportrete u prepoznatljivom, svedenom stilu, Frida Kalo se više puta osrvrnula na nedaće koje su je zadesile u životu. Autoportret sa ogrlicom od trnja, na primer, nastao je 1941, posle njenog razvoda od Dijega Rivere i okončanja veze sa fotografom Nikolasom Marejom. Na ovom autoportretu najpoznatija meksička umetnica naslikala je mrtvog kolibrija, majmuna i crnog pantera. Prema jednom tumačenju, kolibri oko vrata mogao bi da predstavlja amajliju iz meksičkog folklora, koja obezbeđuje sreću u ljubavi, dok crni panter i majmun predstavljaju smrt i zlo.

Salvador Dali

Neobični autoportret španskog umetnika Salvadora Dalija veran je odraz njegovog nadrealističkog stila. Rastopljeno lice podupiru drvene štake, oslonjene na postolje sa nazivom slike i komadom pržene slanine. Slanina bi mogla da se protumači kao simbol prolaznosti organske materije (iako se često nalazila na jutarnjem meniju umetnika), dok je rastopljeno lice potvrda Dalijevog uverenja da je koža najvažnija pri reprezentaciji čoveka.

Instalacija KORACI 02 Poznata instalacija „Koraci”, italijanskog umetnika Alfreda Pirija, u Jugoslovenskoj kinoteci Samostalna izložba Distruktura Izložba umetničkog para diSTRUKTURA u Salonu Muzeja savremene umetnosti U10 Danilo Stojanovic Izložba „Be careful what you wish for“ u Umetničkom prostoru U10 Dragan Ilic foto Bojana Janjic Retrospektivna izložba Dragana Ilića „(Re)evolucija“ · ·