ulični stil
PULS GRADA · moda

Sve do šezdesetih stvari su bile prilično jednostavne: moda je bila organizovan sistem, diktirali su je oni koji su bili na najvišim modnim pozicijama. Visoko društvo nosilo je visoku modu (haute couture), a njihov stil i odevne kombinacije kopirali su krojači i manje poznati dizajneri. Ali nakon Drugog svetskog rata, bebi-bum i nova geopolitička klima izazvale su veliku transformaciju. Industrijalizacija proizvodnje odevnih predmeta dovela je je do uzdizanja odeće „spremne za nošenje“ (engleski: Ready-to-wear; francuski: Prêt-à-porter)

Veliki broj mladih ljudi doprineo je razvoju masovne produkcije i industrijske prilagodljivosti odeće poznatih modnih kuća. Mnogi dizajneri Haute couture-a (visoke mode) kao što su Chanel, Dior ili Lacroix, na ovaj način obezbedili su sebi veću zaradu. Prêt-à-porter odeća je mnogo praktičnija i neformalnija, znatno ekonomičnija od visoke mode. Kako bi troškovi bili manji, u ovakvoj proizvodnji služili su se standardizovanim obrascima, industrijskom opremom i brzim konstrukcijskim tehnikama. Mladi ljudi s jedinstvenim kapacitetom potrošnje počeli su da menjaju pravila, čak ni uticaj roditelja kao i onaj kulturni više nisu važili. Moda nikad nije bila imuna na sociološke promene, pa se tako i ona sama prilagođavala novoj klijenteli s decidno prepoznatljivim stilovima.

Književnost, muzika, moda

I konačno, redosled uticaja totalno se preokrenuo, stilovi nastali i uočeni na ulicama inspirisali su visoku modu.

Džek Keruak, autor romana Na putu (On The Road), bio je predvodnik buntovne bit-generacije. Roman je prevazišao granice dotadašnje ideologije društva, i na neki način progovorio glasom tog vremena (1957), obratio se milionima koji su ga razumeli i kupovali u velikom broju.

Dior je umro 1957. godine, a mladi Saint Laurant se tada, kao njegov štićenik, našao na mestu glavnog dizajnera kuće Cristian Dior. U tom svojstvu, spasao je kuću Dior od finansijske propasti svojom kolekcijom za proleće 1958. godine. Vremenom je njegov stil evoluirao od sofisticiranih, dugih haljina do ekstremno kratkih, kakve se pojavljuju 1959. godine. Sledeće godine predstavio je beatnik dizajn s dolčevitama i kožnim jaknama. Upravo te njegove crne kožne jakne bile su definitivno odobravanje uličnog stila. To je na neki način bio početak streetwear-a (uličnog stila), nakon toga usledili su pank i „mangupski“ komadi odeće na modnim pistama, kao i gotski i hipi stil. Svi ovi trendovi bili su manje-više prolazni, međutim, jedan od najtrajnijih stilova potiče sa rep scene, koji se i ove zime vratio na velika vrata. Nove ideje nisu se rađale samo u muzici već i u umetnosti (grafiti), plesu ali i u modi.

Autentičnost i originalnost

Rep moda nastala je kako bi onima koji igraju na primer brejkdens (break dancing) bilo udobno, što je dovelo do naklonosti i simpatija prema vrećastoj odeći koja se nosila s patikama za trčanje, kačketima nošenim naopako i puno zlatnog nakita (lanaca). Na hiljade mladih Njujorčana usvojilo je ovakav izgled, što se uskoro proširilo i na popularne i prestižne klubove kao što su Roxy (noćni klub u Njujorku). Sve ovo imalo je dosta uticaja i na dizajnere koji su razmišljali napredno. Žan Pol Gotje (Jean Paul Gaultier) je 1990. godine otkrio svoju Rap-pieuses (pobožni rep) kolekciju, a godinu dana kasnije Karl Lagerfeld uz legendarni Chanel CC logo dodaje pozlaćene lance.

Ove godine takođe veliki broj dizajnera u svojim kolekcijama koristi rep stil, kao na primer Džeremi Skot (Jeremy Scott) za Moskino (Moschino), što je dokaz da je street style nepresušni izvor inspiracije.

Danas ulični stil diktira modu i trendove, streetstyle fotografije su najpopularnije, proslavile su mnoge fotografe, među njima je i čuveni Tommy Ton čije se fotografije mogu naći na style.com i Vogue sajtu. Ulični stil podrazumeva urbanu i stilsku odeću koju uglavnom nose mlađi ljudi.

Bez obzira na stilsko „pleme“ (da li se radi o hipsterskom ili hipi stilu, muškaračama ili hip hop stilu, pank, gotik, rasta, urbanom ili ženstvenom) i bez obzira na to da li se radi o pokazivanju novca i moći (skupi asesoari i odeća kao imperativ) ili prosto pripadnosti nekoj supkulturi mladih, jedno je sigurno – dobar ulični stil podrazumeva autentičnost i originalnost, i upravo zato i ima toliki značaj.

Mad Men Evolucija stila u seriji „Mad Men“ Office stil Budite „modni šef“ u kancelariji Supercolor Supercolor Farela Vilijamsa dolazi u Srbiju Rančevi za laptop Praktični rančevi za laptop računare ·