Krf
PULS GRADA · destinacija

Moram odmah da vas upozorim – ovaj tekst nije platila turistička agencija. Ovde nećete pročitati da je Krf rajsko ostrvo na kom se susreću Istok i Zapad. Garantujem vam i da Krf neću opisati kao grčki dragulj jonskog arhipelaga, egzotičnu destinaciju prozirno plavog mora i bogate istorije, večitih proleća i otrcanih floskula. Ovo je moja skromna avantura, pa se za bajke morate snaći sami.

foto: Nikola Milikić

Po prirodi sam (jebiga) teški cinik i veoma mi je drago što sam Krf posetio usred aprila. U to vreme na plažama nema golih zadnjica, pijanih Britanaca i ne trešti muzika na sve strane. Nema gotovo nikoga. Tokom tri dana koja sam proveo tamo, video sam samo nekoliko entuzijasta koji su bili spremni da se pokvase u moru. Možda su dobili upalu pluća, možda nisu. Ja bih je baksuz dobio. Sigurno.

Dok je tim retkim junačinama ego verovatno rastao brzinom kojom im se muškost skupljala u hladnoj vodi, razmišljao sam o Grčkoj čija je vegetacija, kako su mi rekli, tokom letnjih meseci gotovo spaljena. Teško mi je da poverujem u to jer sam video zelene krošnje krfskog drveća nalik pečurkama i čemprese koji izgledaju savršeno kao da su nacrtani. Pojedina brda Krfa su me zbog toga podsetila na svemirku stanicu iz filma Elysium. Kao i na raskošnom Elysiumu, rajskom mestu za život bogataša, na tim brdima Krfa iz daljine ne može da se vidi ništa osim zelenila i uredno održavanih vila.

Još jedna dobra osobina aprila jeste ta što omogućava da ušetate na mesta na kojima velikim slovima piše da je u jeku sezone zabranjen ulaz svima, osim onima koji tu iznajme apartman. U Guviji, malom mestu udaljenom nekih devet kilometara od grada Krfa, u jednom takvom prostoru video sam zaista prelepe bungalove okrečene u plavo ili bež. Grci, čini se, imaju mnogo više stila i smisla za boje u arhitekturi od nas. Zašto se mi i dalje opiremo jednostavnim, lepim lučnim svodovima nikada mi neće biti jasno.

Tamo daleko gde raste opevani limun žut, čije džinovske plodove u Guviji, iz nekog razloga, niko ne bere, na jednoj od plaža nalazi se i spomen ploča našim vojnicima koji su se u Prvom svetskom ratu povukli preko Albanije na Krf. Krajnje je jednostavna ali i kao takva, verujem, značajna posetiocima iz Srbije. Ne mogu da vam pružim više podataka o njoj jer sam, na moju nesreću, imao vodiča iz naše agencije koji je tokom celog puta nizao bisere među kojima je i taj da je „turizam najvažnija turistička grana Grčke“. Da ja tako vodim grupe posetilaca kroz izložbe u Istorijskom muzeju Srbije, preko kog sam krenuo na put, srednjoškolci bi me obesili da visim naglavačke sa plafona i to za krajnje neprikladne delove tela.

Očekivao sam da ću od vodiča uskoro dobiti i informaciju da je Vido krfsko ostrvo koje je sa svih strana okruženo morem. Umesto toga, na komemoraciji održanoj u čast iskrcavanja naših  boraca, ispred lepo izgrađenog vidskog mauzoleja, vodič je otišao na pauzu da bi ga zamenio Toma Nikolić. Lapsus se pojavio kada je predsednik Srbije pomešao događaje iz dva svetska rata. Ne znam da li mi se slošilo od toga ili što me zapljusnula crna boja sa mantije Amfilohija Radovića. U svakom slučaju, poželeh da se i sam bacim u more. Našao sam idealno mesto za taj čin na Vidu.

Kada se prođe pored jedne fantastične, napuštene kuće i udahne miris jasmina, koji kroz sinuse stiže tamo negde do malog mozga, dolazi se do staze na čijem se kraju nalazi izviđački kamp. Odmah pored njega nalazi se najlepša plaža koju sam video na Krfu. Aprilski pusta, sa drvenim dokom koji zalazi u more. Kada sednete na njega, ispred sebe, s druge strane, možete da vidite samo velike planine i mirnu, čistu plavu vodu koja vas od njih razdvaja.

Da l’ da živim, il’ da mrem? Pašće jedna postkrfska depresija čim se vratim u Srbiju, znao sam. Zaboraviću vodiča koji je pri povratku procenio da je tričavih pola sata dovoljno da se pogleda velelepna grobnica Filipa II u Vergini i rekao da ćemo biti u Srbiji „čim se pre nađemo na putu“. Zaboraviću da Grci ne dozvoljavaju da toalet papir bacite u WC šolju. Zaboraviću da je svaki suvenir u obliku Leonide bio preskup za moj džep.

Sve što će ostati u sećanju biće ta neverovatna plaža. I onaj debeli galeb koji je u jednom trenutku prekinuo idilu gakanjem, toliko glasnim da je zazvučalo kao da više nikada neće pustiti glas u životu. Ako se opet vratim na to mesto, zaista neće. Dobiće sačmaru po repu. I, molim vas, ne bunite se zbog pretnje – možda je pernato govedo ne zaslužuje, ali već sam vam rekao da ovo nije bajka.

Najlepša ostrva na svetu TripAdvisor: Najlepša ostrva na svetu 2016. Hipsteri Najčuvenije hipsterske četvrti na svetu Putovanja i hrana Idealne destinacije za one koji uživaju u hrani cover1 Glamping – kampovanje sa 5 zvezdica