Mrđan Bajić
KULTURA · art

Termin skulptotektura je složenica koju čine reči skulptura i arhitektura. Ona nam na vrlo egzaktan način opisuje centralni medij koji okupira umetnički opus Mrđana Bajića. Svakako u pitanju je skulptura, ali u kontekstu savremenih postmodernističkih praksi dekonstrukcije materije. Termin je uvela istoričarka umetnosti Lidija Merenik, koja od samih početaka u kontinuitetu prati rad ovog umetnika.

Ovi hibridni objekti nastaju kao deo umetnikove složene strategije razgradnje i subverzije klasičnog medija skulpture, gde se iz ovih mutiranih predstava filtrira razmatranje na nivou metafizičkog i simboličnog. Kako očitavamo dualnost u prirodi medija koji je primaran kod Bajića, tako je prisutna rastrzanost u principima i temama: prošlosti i sadašnjosti, redukcije i konstrukcije, imaginacije i racionalizacije.

Pitanje ko smo kao individue, ali i kako koegzistiramo sa svetom oko nas je večna životna, ali i umetnička tema. Kako kulturološke, društvene, političke ili ekonomske prilike utiču na naše shvatanje identiteta i obratno: kako mi učestvujemo u stvaranju boljeg sveta svojim resursima i znanjem? U savremenom kapitalističkom  društvu postmodernističih shvatanja, ova pitanja su izuzetno kompleksna, tako da ih umetnik Mrđan Bajić samo konstatuje i upozorava na njihove posledice i neminovnosti. Teme koje najviše interesuju  Bajića su pozicioniranje umetnika u sadašnjem vremenu neizvesnosti, nesigurnosti i konstantnih promena, sa jedne, i promatranje i reflektovanje globalnih društveno političkih tokova sa druge strane.

Devedesete godine prošlog veka, kao i početak dvehiljaditih obeležen je temom Jugoslavije, kao glavne preokupacije u umetnikovim istrtaživanjima. 2007. godine Bajić učestvuje na Bijenalu u Veneciji sa tri  korpusa u postavci: Yugomuseum, Backup i Reset. Ova tema ima lični karakter kao reakcija na kolektivnu javnu amneziju prema nasleđu socijalističke Jugoslavije. Svakako se oslanja na istoriju, ali u ostallim segmentima dolazi i do potrebe za promenom ili resetovanjem.

Skulptotekturama Fabrika i Daću ti ono što nemam nagoveštava dalji tok umetničkog istraživanja, koji se bavi ikonografijom radničke klase. U ovim radovima ističe se kult radnika, kao neostvarenog ideala nekadašnjeg jugoslovenskog društva sa prizvukom praznog obećanja i priznanja nemoći. Period od 2008. godine obeležava segment stvaranja serije radova Radnička klasa ide u raj. Zastava Fiat 750 ili Fića je jedan od glavnih protagonista priče o jugoslovenskoj socijalističkoj utopiji. On putuje sa enormno velikom količinom tereta u vidu paketa ili kuće, koji simbolično predstavljaju teret ideala i mitova prošlosti, koji ostaju kao deo čovekove memorije.

Među poslednjim Bajićevim projektima ističe se Geo strategic, gde se referira na globalne društveno političke dileme, koje najavljuju neizvesnu budućnost po sve nas. Tu je monumentalna kompozicija Geo strategic, kao i skulpture manjeg formata Sirija, Gorgona, Facciamo finta di niente (Kao da se ništa nije dogodilo) i Gasprom njet.

Putovanje u neizvesnost, privremenost, mobilnost i kretanje su osnovne karakteristike Bajićevih skulptotektura. Deluje prilično surovo realno, ali ne možemo se odati utisku da bi iz istih stopa seli u jednu  od skulptotektura – neka to bude Fića i trenutno uživali. Umetnik stvara jednistven prostor van vremena, kao jednu vrstu utopije. Ostaje poziv da pronađete svoju vanvremensku kapsulu u izloženim radovima u Galeriji 12 Hub.

Gordana Tomić Izložba slikarke Gordane Tomić „Pravi mač“ u galeriji Progres Tanjiri Umetnost slikanja na tanjirima Umetnost i moda kroz ilustracije Alana Dee Haynes: Modno umetničke ilustracije Neprevodive reči Reči koje se ne mogu prevesti, ali se mogu nacrtati