Mrvica
U VAZDUHU · intervju

Tražimo nešto što će ukusom da nas podseti na detinjstvo, ali i ono što do sada nismo probali. Tražimo priče o ljudima koji su život posvetili hrani, ali da žive blizu nas. Tražimo lepo, ali nesvakidašnje. Sve ovo pronašli smo u komšiluku, u Mrvica magazinu

Kako se izdvojiti u moru najrazličitijih gastrosadržaja u medijima kojima smo okruženi? Budi autentičan, verovatno je savet svakome ko razmišlja da pokrene blog o hrani ili želi da snima emisije na tu temu. Naravno, to je lakše ponuditi kao savet, nego konkretno i uraditi.  Ali to nije problem magazinu Mrvica, možda zato što je pokrenut iz potpuno iskrenih pobuda.

Šok-terapija

Mrvica je projekat započet u Hrvatskoj, prvobitno kao magazin u PDF formatu dostupan na istoimenom sajtu (www.mrvica.hr), koji je sadržao i nekoliko video-snimaka – pored recepta za hleb koji se ne mesi i letnji gaspačo, najviše pažnje privukao je klip u kome jedna krhka žena kolje kokošku kako bi od nje skuvala supu. Ova dama je time pokazala da joj ništa u vezi s hranom nije strano i da je njen pristup drugačiji od raznih samozvanih kulinarskih eksperata i wanna-be gastroblogera.

Sloboda i adrenalin

Hrabra žena koja stoji iza projekta Mrvica je Željka Klemenčić, Slavonka koja živi u Zagrebu i već dugo godina radi u najčitanijim magazinima u Hrvatskoj, gde je pisala o hrani. Udobnu poziciju urednice magazina Dobra hrana, koji je osnovan kao podlistak Jutarnjeg lista, zamenila je nesigurnim, ali veoma uzbudljivim projektom – prvim gastronomskim onlajn magazinom u Hrvatskoj.

„Ostavila sam stalan i dobar posao jer nastojim ne živjeti konformistički. Osjećala sam da stagniram, privatno i profesionalno. Nisam bila zadovoljna kvalitetom svog života – danima koje provodim zatvorena u uredu, i hranom koju sam prisiljena tamo jesti. Ukratko, bila sam spremna za nešto novo. Da budem sam svoj gazda, i da sasvim raspolažem svojim vremenom. Zaželjela sam se slobode i adrenalina, ali nisam imala pojma u što se upuštam“, kaže Željka o počecima Mrvice.

Vreme u kom živimo

Iako su počeci bili skromni, sadržaj nikada nije izgledao jeftino, fotografije su bile sjajno osmišljene (većinu je snimila fotografkinja Maja Danica Pečenić) jer hrana na njima izgleda kao ono što kupujemo na pijaci, a ne kao objekat sterilnih reklama. Svedena ali efektna estetika je „odraz moje osobnosti i svjetonazora, drukčije ne može biti s autorskim projektima”, rekla nam je Željka Klemenčić i zatim dodala: „Nastojim biti iskrena i vjerodostojna, dakle biti ono što jesam. Tako onda nekako slučajno ispadne da je i Mrvičina estetika malo pankerska, ja to zovem antiglamur. Ne volim cifranje i ukrase, hrana je sama po sebi prekrasna. Ne volim ni folklorni pristup tradiciji, taj neki etno-kič i pretencioznost. Sinoć sam se vratila iz Baranje i posjeta Kopačkom ritu. Mi smo uz taj pejzaž ravnice i velikog neba slušali Trickyja. Dakle, da – volim ja kotlić s fišpaprikašem na vatri, natur drvo i stari beštek, ali ne treba zaboraviti u kojem vremenu živimo.“

Gastroeklektika

Mrvica donosi recepte za pasulj, domaći hleb ili salčiće (ili salenjake kako ih zovu u Hrvatskoj), ali autori ovog magazina će vrlo rado posetiti i neki fine dining restoran ako se u njemu služi hrana koja stoji na granici autentičnosti i eksperimenta.

Originalne priče

Mrvica ne donosi samo recepte, već i mini-eseje o hrani, priče o proizvođačima autohtonih proizvoda, intervjue s kuvarima i stručnjacima za vino. Umesto prenošenja egzaltiranih saopštenja, Željka Klemenčić je u konstantnoj potrazi za originalnom pričom, pa tako u Mrvici možete pročitati, između ostalog, i tekstove o porodicima koje žive na samoodrživim farmama, sakupljanju hrane na ostrvu Zlarin, ali i priču o porodičnoj mesari Čučković u Rijeci. Iako se oslanja na domaćičku tradiciju, ovo je ipak magazin za radoznale sladokusce.

O publici Mrvice Željka kaže: „Obraćam se ljudima sličnim sebi, dakle ljudima kojima je hrana važna – stvar svjesnog odabira, pitanje kvalitete života, mjera svakodnevne radosti. A to jeste li prekaljeni znalac u kuhinji ili tek sramežljivi aspirant, to je manje bitno. Sviđa mi se ideja da primjerom utječem na širu publiku. Ljudi se često jave i kažu da smo ih potaknuli na promjene.“

Mnogi štampani mediji se gase i prelaze u onlajn formu, dok je put Mrvice drugačiji – nakon nekoliko besplatnih brojeva, ponuđena je opcija štampanog izdanja za pretplatnike, čime je sjajno dizajniran magazin dobio svoju pravu formu. „Mrvica je magazin jer sam ja magazinska urednica, jer to volim i znam raditi. Pisanje bloga samo je jedan manji i jednostavniji segment tog posla. Blog je solerski i često amaterski, a magazin je timski rad odreda profesionalaca koji dijele strast i viziju. Ja sam samo poglavica tog projekta.“

Političko pitanje

Autorka Mrvice želi samosvesnog čitaoca, osobu koja će se zapitati odakle dolazi hrana koju svakodnevno konzumiramo. „Hrana je političko pitanje još otkad smo se prestali baviti branjem bobica i lovom na mamute, i sad kupujemo svoju hranu. Hrana je svjetonazorsko i političko pitanje, jer je svaka kupnja politički čin. Svojim novcima za grickalice direktno podržavamo određene prakse – industrijski uzgoj životinja, male obiteljske farme, izrabljivanje radnika ili uništavanje okoliša, što već odaberemo“, kaže Željka Klemenčić, koja je s grupom entuzijasta pokrenula i projekat mini-njive u blizini Zagreba na kojoj se uzgaja različito povrće.

O tome kako je došlo do osnivanja farmerskog kolektiva, naša sagovornica kaže: „Željela sam više vremena provoditi pod vedrim nebom, željela sam zaprljati ruke i uzemljiti se, bolje se povezati sa sezonskim ciklusima… Vrt je došao kao prirodan nastavak svega toga.“

Iako ne želi da bude ni preduzetnica, ni aktivistkinja, Željka Klemenčić je svesna da mora da se bavi i jednom i drugom aktivnošću, ako želi da nastavi da se bavi onim što je najviše inspiriše – hranom i čitavom paletom stvari koje je okružuju.

Daniel Kovač Daniel Kovač: Volim gerilske akcije zasnovane na prijateljstvu Repetitor Boris Vlastelica (Repetitor): Ne mogu da spavam posle koncerata Darko Lungulov Darko Lungulov: Priča o jedinom mogućem heroju danas Nenad Ivović Mladi muzički talenti: Nenad Ivović