Bajaga, Marija Šerifović
U VAZDUHU · pop trash

Nedavno nam dojaviše da je nakon ispitivanja preko hiljadu učesnika jedan britanski muzej nauke i tehnike izašao sa rezultatima najzaraznijih pesama; pobednici su „Wannabe“, „Mambo no. 5″ i „Eye of the Tiger“, te, eto, nama povoda/izgovora…kako god da za Pop Trash kutak potražimo najviralnije od srpskih pesama, uz moguće pojašnjenje tih fenomena.

Naravno, ovo je subjektivan odabir, sutra bi možda već izgledao drugačije, te je svakako podložan omaškama u proceni, ishitrenim izborima i svim mogućim prozivkama.

Moji su drugovi – Bajaga i Instruktori

Devedesete su, nema spora, bile godine nepovoljno za Bajagi blisku pozitivnu geografiju, te smo osim one o švercovanju banana i muzike na struju dobili i ovaj monstruozno monster-hit od koga mnoge prefinjenije uši svako malo gotovo da krvare. Sem falš-nostalgije, Moji drugovi… su savršeni izgovor za munjevito hvatanje u onaj vozić kleti.

Igra rokenrol Cela Jugoslavija – Električni orgazam

Donekle slično stoje stvari sa ovim sveprisutnim klasikom; ova numera nam, a možda i najgori trenutak u čitavom opusu Električnog orgazma, ostala nam je u zavet kao recidiv dočeka zlatnih i ostalih sportista ispod skupštinske terase. Naravno, pomami za ovom pesmom pomogao je i sinkopični ritam, koji je u sebi nosio i blede, ali primetne tragove turbo-folk derneka.

Oči boje duge – Dr. Iggy

Iz neretko bez uverljivijih argumenata oklevetanih muzičkih devedesetih ostala nam je i ova mega-hitčina. Premda je reč o srpskoj varijaciji na euro-dance maniju, refren nosi i nešto od širine standionskog glavnotokovskog roka.

Neko te ima noćas – Van Gogh

U ovoj kategoriji mora biti mesta i za ovaj prvi hit benda Van Gogh nakon odustajanja od doslovnog pokloništva na temu kanonskog EKV zvuka. Lider Van Gogha je ubrzo krenuo da sebe i svoje muzičke domete shvata mrtvoozbiljno i tu je već sve otišlo…znate već u kom pravcu.

Noć je vedra nad Srbijom – Models

Uz nešto malo kašnjenja ova se pesma nakon predpetoktobarskih demonstracija, gibanja i tog još jednog dešavanja naroda izrazla u ogroman hit, otvorivši dveri za cunami trešoidnog iživljavanja nad etno zvukom ovih podneblja. Ovo poslednje ide uz ogradu da je Noć je vedra nad Srbijom daleko najsuperiorniji rad u tom odeljku.

Molitva – Marija Šerifović

Naravno, evrovizijska pobeda dala je snažan vetar u leđa ovoj pesmetini, ali, ako ćemo iskreno, presudila je, kanda, ipak njena podanost za grleno pevanje i natpevavanje najčešće gde za to nema ama baš nikakve potrebe.

Lane moje – Željko Samardžić

Tu negde se mirne duše da smestiti i ovaj Joksimovićev rad, zapravo, hit gotovo u potpunosti lišen upadljivijeg refrena. Dosta saharinske metiljavosti, suknena odeća i čobansko frulče bili su dovoljni za neosporni odlazak ove pesme među legendarne.

Glavo luda – Zdravko Čolić

Negde u isto vreme kada je Bregović insistirao na odrednici pastirski rok, Čolić je izašao sa ovim, nazovimo ga tako, pastirskim diskom, i do dana današnjeg najzaraznijim mu hitom.

Dupla škorpija – Luna

Iz sve bogatije zaostavštine densoidnog turbo-folka lako se izdvaja već sada klasična Dupla škorpija, u kojoj već od prvih rima sve kkrene kako treba put ciljane autobalkanizacije i sirotinjski prenaglašenog hedonizma („Još jednu turu za lošu curu, a veče je tek počelo…“).

Gara – Zoran Zoka Kulina (a i mnogi drugi)

Nema istinskog svadbarskog derta bez svemoćne Gare. Pesma je ponositi predstavnik porno/seksualno aluzivnog folka,treš je to,  to stoji, ali da vidimo koga neće nasmejati izrazito pa i slobodarski politički nekorektna doskočica „Došle žene da fabaju jaja, hoće l’ koja da ofarba moja?

Aluzije na seks Uđi mi u….trag: Najbolje od seksualno aluzivnog folka i popa J Lo 7 naj-WTF muzičkih nastupa svih vremena Braća po babine linije Radoš Bajić moderni srpski fenomen: Prepakovani Sekula, ili kako se baba još nije očešljala Alkohol Šljivovice pijana: Alkohol u folk, pop i rok rimama · · ·