Nasilje nad ženama - singerija medija i zločina
PULS GRADA · aktuelno

Dok se tuče zbog patriotizma, u redu je. Dok je u četiri zida, porodični je problem. Batina je u Srbiji ipak iz raja izašla. Majka je tu da brine o deci i kući, a ne da se šetka po gradu. Žena treba da bude dostojanstvena po merilima naše patrijarhalne kulture, smerna i pristojna po merilima Božjim.

Ako se slažete s prethodnim rečenicama verovatno imate ozbiljnih psihičkih problema i ne bi bilo loše da se za pomoć obratite vašem lekaru ili farmaceutu. Nijedno ljudsko biće nije dužno da polaže račune o svojoj slobodi, niti da ispunjava tuđa očekivanja, dokle god ne ugrožava nekog drugog. Udajom, žena ne prelazi u nečije vlasništvo.

Užasan mi je taj mentalitet koji smo izgradili i koji negujemo. Strašni su mi komentari koji se poslednjih dana pojavljuju povodom ubistva turiste u Grčkoj i tragedija u Centrima za socijalni rad. Ako se zaista ispostavi da je grupa naših ljudi našla za shodno da devojci, koju čak ni ne poznaje, daje savete s kim će da se druži, što je rezultiralo smrću Amerikanca na letovanju, molim vas, recite mi koji je ovo vek? Da li je ovo plemenska zajednica koja smatra da su žene svojina, pa ako se neka Srpkinja usudi da se druži sa strancima, to mora da se to naplati krvnom osvetom?

Živimo u društvu u kom, kad nasilnici tuđim životom namire svoje potrebe, na površinu umesto rešenja problema tužno ispliva samo teško licemerje. Na sajtu Blic Žena pročitao sam naslov Toliki mladi životi upropašćeni su zbog jedne hostese: Ima li ona obraza da se vrati u Srbiju? Tekst se odnosi na devojku iz kobnog sukoba na Zakintosu tako što nudi detaljan popis uvredljivih komentara, koji su joj upućeni na Fejsbuku. Autor teksta, potpisan samo inicijalima, staje u odbranu devojke i ističe da redakcija Blic Žene dobija još gore komentare, koje briše svakog dana.

Hvala cinično finom, pažljivom i moralnom autoru, kojeg god pola bio. Zaista, treba imati hrabrosti da se glumata dobrota kad se tekst o devojci, koja je već prošla kroz pakao, napiše tako što se pronađe način da se gnusni komentari, izbrisani u matičnoj redakciji, kopiraju sa drugog sajta i uokvire odvratnim, zavaravajućim naslovom. Pa se posle dan, dva izbrišu i ti tragovi tako što se naslov promeni u: Evo zbog čega su nam novine pune vesti o nasilju nad ženama.

Zaista, evo. Evo novinarstva koje je ravno prostituciji, jer propagira nasilje, dok ga u isto vreme  navodno osuđuje. Novinarstva kojem je umesto novinarske etike važniji broj posetilaca sajta, pa se objavljuje i ono za šta se kaže da bi trebalo da bude uklonjeno. Novinarstva u kom se tekst sa fotografijom preminulog turiste proprati i tupavom fotografijom iz domaće serije na kojoj piše Gospode Bože, a ispod nje doda: „Da, da i mi smo zgoženi“. Takvim novinarstvom se danas određuje cena života, dostojanstva, istine i svega drugog u društvu.

Nikada mi neće biti jasan fenomen psihopatskog profitiranja medija na željama čitalaca da se naslađuju tuđom tragedijom. Dok više desetina žena godišnje gubi život u Srbiji zbog porodičnog nasilja, ovih dana se mogu pročitati saveti da bi buduće supruge trebalo da budu obazrivije. Da bi trebalo da spasu sebe tako što se neće zaljubljivati u monstrume. Meni se to čini malo boljim od floskule „da nije nosila minić ne bi bila silovana“, jer se, suptilno, krivica opet prebacuje na žrtvu, koja je na početku veze najčešće obmanuta lažima i tako sprečena da prepozna pravo lice psihopate.

Šta kažete da pre takvih saveta nasilnike smestimo tamo gde im je i mesto? Da podsetimo zaposlene u Centrima za socijalni rad kako zaista izgledaju kontrolisani uslovi viđanja rastavljenih supružnika? Ili kažemo policiji i sudovima da ne bi trebalo da ignorišu prijave za nasilje? Šta kažete da počnemo da zahtevamo od političara da priznaju posledice partijskog zapošljavanja, neadekvatnog obrazovanja i neprofesionalnog obavljanja posla, koji se ovde sreću na svakom koraku i, očigledno, koštaju nas života?

A mediji će svemu tome dati svoj dopirnos još koliko sutra. Baš kao što je bilo do juče, neki ugledni filozof poput Miše Đurkovića napisaće kolumnu za prestižnu Politiku i istaći da je zakon protiv nasilnika zapravo problematičan i da je feminizam štetan. Naći će se mediji poput Blica i udruženja poput Alternative koji će, iz prepunih hala, da prenose reči Miroljuba Petrovića, čoveka koji otvoreno propagira bogougodno nasilje nad ženama. Biće tu i političara koji žene najviše vole dok su na kolenima, pa će svima njima uz aplauz da se plaćaju fotelje i gostovanja.

Posledično, na društvenim mrežama na stotine ljudi zna toliko žena, gejeva, Roma i drugih manjina koje niko ne dira i koje žive lepo. Pitam se gde su sad nestali, kad se ređa jedno krvoproliće za drugim. Gde su sad sve patriote i tradicionalisti koji vrlo dobro znaju da je priča o nasilju, ljudskim pravima i ugroženosti čista evropska halabuka. Prst nekog drugosrbijanca (da, odomaćio se i taj termin) drsko gurnut u izmučeno oko moralnog starog Srbina, koji je, dok sedi ispred lokalne birtije, crkve ili klerofašističkog udruženja, pokupio svu pamet ovog sveta, pa se ona pretače na odbranu „zdrave“ patrijarhalne porodice, u kojoj je muškarac, čak i ako je glup ili nasilan, uvek bio sve i svja.

U tome se ogleda dobro isprepletena sinergija medija i društva, koju plaćamo Srpskim filmom u kom živimo. Nemojte pogrešno da me shvatite – sloboda govora je važna. Smatram da bi u svakodnevnom životu, ali ne i u medijima, svako trebalo da ima pravo na svoje mišljenje. Vi se prema devojkama, ženama, majkama, sestrama i drugaricama postavite kako hoćete, ali znajte da ću vas prijaviti čim primetim nasilje. (I tebe koji si, dok sam bio dete, tukao ženu toliko da je cela autobuska stanica slušala njene urlike, i tebe za kojeg iz priče znam da si nekada trudnu ženu prebijao i izbacivao napolje kad bi kući došao pijan.)

Meni tuđi zločini na duši ne trebaju i biće mi drago da na sve legalne načine pokušam da ih sprečim. Ukoliko posle toga dođe neki novinar, poput ovih iz Blica, da napiše patetičan tekst o herojstvu, iako je reč o najnormalnijoj reakciji na svetu, od mene će umesto citata dobiti samo visoko podignut srednji prst. Pa, ako uspe to da prenese uz onaj „FOTO/VIDEO“ natpis pored naslova, ko želi može posle do mile volje da komentariše.

Svetski dan sladoleda Jeste li spremni za proslavu Svetskog dana sladoleda? cover 5 novih serija koje željno iščekujemo Putno osiguranje Imate li dovoljno novca da putujete bez putnog osiguranja? Fiat 500 Fiat 500 uvršten u postavku Muzeja savremene umetnosti u Njujorku (MoMA) · · · · ·