Svemir
U VAZDUHU · pop trash

Sve da se na kraju i ne obistine friške medijske spekulacije, pa naredno parče „Zvezdanih ratova“ ne bude snimljeno u susednoj nam Hrvatskoj, neće biti ogromna šteta. Ako ništa drugo, evo nama izgovora da vas podsetimo na deset finih pomena kosmosa, svemira, tuđina i jugoslovenskom i postjugoslovenskom popu, folku i/ili roku.

Naravno, krećemo od Bajage i njegovih instruktora (povremeno pozitivne geografije); na um prvo pada ona čuvena Neka svemir čuje nemir sa samog početka dekadentne faze u karijeri i opusu tog autora, ali moramo da podsetimo i na njihovu gotovo pa neodadaističku Svemirsku policiju (poznatiju kao Bam-bam-bam), u kojoj poenta stiže u ovim stihovima: Sve vas vidi, sve vas vidi, svemirska policija, svetlost univerzuma, svemirska policija, jahači magle.”

Gde su Bajagini instruktori borbeni, Željko Bebek nalazi razloga za dodatni izvor njanjavosti, jer, avaj, svemir slabo reaguje na njegove (ovozemaljske) patnje (“A svemir miruje, vječno samuje, mene ne vidi, Bože, šta mu je, a svemir ne pada u provalije, k’o da nema me, Bože, sta mi je?”)

I kod folkera kuknjava na ravnodušnost vaseljene; Sanja Đurić bi put zvezda, ali, kanda, i tamo se mre od slomljenog srca (“Da l’ postoji deo svemira, da me spasi od ovog nemira, na jedan korak sam od ludila – sama među srećnim ljudima!”)

A narečena vaseljena centralna je stilska figura hita Do kraja sveta skupine Svi na pod, u kome stoji da “u svetu iskupljenja, čitava vaseljena gori crnim danom, zrači okeanom, širi ostrva

Iz domena nešto alternativnijeg zvuka valja pomenuti i Kosmos u tvom srcu, umereni hit Obojenog programa, u čijim rimama su spojeni kosmos i cenjeni Johnny Rotten (“Ja sam, ja sam Rotten koji sedi, ja sam maska pa se krijem, ja sam kosmos u tvom srcu, ja sam oko svo bez vida”)

Vratimo li, pak, nanovo na folkere, nužno je citirati slatkogrešnu Lepu Brenu čije srce je negde koncem osamdesetih žudelo za integalaktičkim avanturama, a što je zabeleženo u hitčini Sanjam (“Sve do kraja sveta, dalekih planeta, sa tobom bih isla ja… Pa preko neba k‘o ptica bela, pa sve do sunca, mašala”)

Ipak daleko kreativnija i domišljatija bila je Ceca Ražnatović u čuvenom Stereo bolu, koji donosi istinski nezaboravni niz stilskih figura neslućene unikatnosti, poput ove klasične “Halo, ima li koga u ovom oblaku nemira, zove te zauvek tvoja Lajka iz svemira

Gle čuda, nanovo moramo pohvaliti Giogannyja i njegovu futurističku, u dobroj meri i ideološko-utopističku himnu s početka karijere; u Idemo na Mars već na samom početku decidno stoji sledeće: “Mi smo kosmonauti iz zvezdanog grada, idemo na Mars jer tamo nema rada, tamo žive neki mali, zeleni i plavi, desiće se brzo neke promene u glavi…

Neizostavni deo legendarnog odeljka ovdašnje pop-kulturne baštine je Pilot Babo s prvog albuma Ramba Amadeusa; prisetimo se barem uvoda u taj čudesni narativ: “Vasionskog broda svemirom što hoda pilot lično to sam ja, dok usamljen vozim po svemirskom hladu, mislim na sina i majku mu mladu. A od rodne Bosne, žene i sina deli me egzaktno svetlosna godina.”

Završavamo sa apsolutnom pobednicom ove nazovi-trke; Gordana Adamov (striktno-formalno poznatija kao Lepa Lana zaslužni je izvođač Vanzemaljca, tog istinskog bisera spoja astronomije, romanse, omaža Stevenu Spielbergu i bizar-folka:Da li mi se samo snilo, il` se stvarno sinoć zbilo, došlo momče iz svemira, da me mazi, da me dira. Vanzemaljac pravi je muškarac, vanzemaljac pravi je muškarac. Baš je, baš je momak pravi, da l` će opet da se javi? E.T. E.T. (i joj vidi).”

PGP RTB Šta je buka bez PGP zvuka??? Kako izgledaju bez šminke Bez šminke one izgledaju ovako I oni su išli u školu I oni su išli u srednju školu Misterija Megahitovi na poček: Misterija i komentari