Kralj Čačka
U VAZDUHU · intervju

U okviru novog muzičkog programa Kulturnog centra Rex pod nazivom „Bez buke“ danas će biti održan koncert autentičnog sastava Kralj Čačka. Nenad Marić, ključ i tajna muzike koja se pojavljuje pod neobičnim a upečatljivim imenom smatra se tihim buntovnikom i sanjarom. U magiji koja nastaje između njega kao vokala i gitariste, i njegovog brata Marka, multiinstrumentaliste, možete uživati koliko već danas, a ako se još uvek nećkate kom carstvu da se privolite četvrtkom uveče u Beogradu, neka vam Kralj Čačka pokaže put…

Tek krajem prošle godine objavljen je prvi zvanični studijski snimak za pesmu Moj Avatar a sviralo se pod imenom Kralj Čačka i mnogo godina pre toga. Šta se to zbilo pa postoji ovakav vremenski raskorak? Da li vas nije zanimalo da snimite LP ili album, ili jednostavno nije bilo do vas?

Nisu se stekli svi uslovi za realizaciju, a lično nisam imao potrebnu ambiciju da dođe do realizacije, sa druge strane egzistencijalni problemi su često bili toliko iscrpljujući da sam mogao samo da pravim pesme ali ne i da upotpunim proces nekakvim izdanjem, mada je bilo ekscesa, demo snimaka, snimaka sa koncerata i neki od njih su na Youtube-u.

Publika vas obožava. Vaši nastupi su veoma posećeni, a za prostore obično birate veoma male, gotovo kamerne sale. Ipak, u poslednje vreme svirate često, da li je konačno došlo vreme da dođete i ostanete?

U poslednje vreme više sviram jer nemam kud, nazad ne mogu a napred moram, ne znam za ostajanje, stanje i dalje neizvesno.

Na nedavno održanoj tribini u Domu omladine Beograda govorilo se o vezi između poezije i rock‘n’rolla. Kako ti razumeš ovu vezu, da li misliš da ona postoji, i da li ti kao autor tekstova kada pišeš – pišeš tekstove ili poeziju?

Nisam bio na tribini, čuo sam da je održana, ohrabruje svaki razgovor na tu temu. Izvesno je da postoji veza između poezije i rock‘n’rolla, ali i drugih pravaca, smatram da to ne treba dokazivati, da ne nabrajam mnoge autore, od kada se beleži muzika, a i pre toga, čije pesme poseduju nešto mnogo više od puke zabave i bez muzike mogu da se čitaju kao poezija.

U hladnim zimskim danima grejala nas je pesma Deda Mraz je švorc koja je od trenutka pojavljivanja, pa sve do danas jedna od omiljenih među vašom publikom. Kako je ona nastala…

Ne mogu da se setim kako je nastala, verovatno još jedan pokušaj da se objasni duh vremena i prostora u kome živim, ljudi to prepoznaju…svi ideali su se srozali, ljudi koji u njih veruju ili koji se rvaju sa njima su se sklonili sa strane, ostatak puca u svaki smisao. Realnost je toliko lošija nego što izgleda da svako bira svoju laž sa kojom će moći sve ovo da izdrži. Ponekad je možda bolje samolagati se idealima radi očuvanja kakve takve ljudskosti i dostojanstva, a ponekad radi istih, nekih ideala se treba i odreći.

U ranijim intervjuima pominjao si neke ploče Šabana Bajramovića, šta slušaš privatno i koje ploče voliš (možda kupuješ)?

Svašta slušam, rani blues, gospel, rock’n’roll, funky, kubansku, tango, klasičnu muziku… autore poput Boba Dylana, Leonarda Cohena, Muddyja Watersa,, Sergea Gainsbourga, Jacquesa Brela, Nicka Cavea, Toma Waitsa, Captaina Beefhearta, Howllina Wolfa, da ne nabrajam dalje, dosta je toga. Nisam opterećen žanrovima, ali primetio sam da više reagujem na one stvari koje uspeju da nadiđu žanr u kojem su nastale. Od albuma, trenutno mi pada na pamet Folk singer Muddyja Watersa, Time out of mind Bob Dylana, Black Light benda Calexico,…

U mreži statistike, targeta, sponzorstava, pratilaca na društvenim mrežama i procenama konačne dobiti kako vidiš budućnost muzike, one nenametljive, prirodne, one koja želi samo bliskost i razmenu među i onako otuđenim svetom?

Uvek će biti takve muzike jer je potrebna ljudima, zapravo biće je sve dok ljudima budu potrebni ljudi, kao nekakva viša komunikacija od bića do bića,…

Jelena Jelača 20 pitanja za Jelenu Jelaču Federiko Moca Federiko Moća: „I cinik ume da pati zbog ljubavi!“ Aleksandar Antonijević Aleksandar Antonijević: Fotografija posle baleta Oto Oltvanji Oto Oltvanji: Patnje ljudskog srca su univerzalne · ·