Kisobran_Drugstore_11.04.2015._49
KULTURA

Kišobran, beogradska organizacija koja se bavi promocijom nezavisne kulture i umetnosti, postoji od 2008. godine, i do sada je realizovala mnogo toga. Organizovali su žurke indie i alternativne muzike, eksperimentisali s vj-ingom i fotografijom, organizovali koncerte, i promovisali zanimljive art projekte i umetnike.

Tekst: Jelena Jovanović

„Rođendan smo obeležili velikom žurkom u klubu Drugstore. Bilo je intenzivno i nezaboravno, pet scena, 16 izvođača i 1.000 zvukova ludila u Drugstore-u. Moramo sve da pomenemo, jer iskreno, nismo znali gde ćemo pre: Miško Bilbija, Sergio Lounge, Vizelj, Lonče b2b, DJ Brka, Lelu, Baltra (NY), HiddenBG, Matej Rusmir, Andria, Stevie Whisper, Vitanov, Disko Buvljak, i Kene Beri. Na glavnoj bini smo bili mi, Kišobran DJ/VJ kompozit, a s nama 2.500 Kišobranaca!“, sumiraju sveže utiske u razgovoru za City Magazine Radovan Dojčilović, Marko Radojković i Ivan Ojkić, deo Kišobran kolektiva.

Kišobran žurke

U priči o Kišobranu oni navode da su u protekloj deceniji prošli mnogo toga, da su se menjali zajedno sa scenom, te da Kišobran danas ima dosta aktivnih članova. „Generalno nam nikada nije bio fazon da izdvajamo pojedince u Kišobranu. Danas smo mi, sutra je neko drugi. Dosta ljudi i ne zna ime DJ-a na čiju su žurku došli. Nama je to super.“

Podsećaju i da je sve krenulo 2008. godine kada su se tri DJ ekipe – Brits (Goranče, Čipi i Brit), Riffs (Deki i Paspa) i Go with the flow (Paja, Niking i Rale) koje su u to vreme puštale indi i alternativu, udružile u Kišobran sa ciljem da se međusobno podrže, više druže, i organizuju veće događaje.

„Sve je počelo Kišobran žurkom. To se posle granalo na razne aktivnosti, bez nekog posebnog plana. Cilj je bio da pokrećemo ljude na različite aktivnosti. Najteže je početi bilo šta, ali nama nekako to nije bilo strašno, pa smo započinjali stvari koje su nas zanimale, i okupljali razne ljude da ne budemo sami. Prva stvar nakon Kišobran žurke bilo je pokretanje barske DJ večeri ‘Zaokret’ koja se dešavala svakog četvrtka. Pored puštanja muzike tamo smo organizovali tajne svirke, i male izložbe. To nam je baš bilo inspirativno. Kako je broj ljudi na žurkama rastao, tako je rastao i naš kredibilitet. Ideje su počele da se razvijaju iz toga, stvorilo se jezgro naših prijatelja i fanova, i hteli smo da uradimo nešto više, osim same žurke. Dizajn i fotografija su uvek bile bliske forme izražavanja, pa smo prirodno krenuli ka tome. Takođe, oduvek smo želeli da se povežemo s domaćom nezavisnom muzičkom scenom, da pomognemo bendovima u promociji, i da nekako sve te ljude koji dolaze na žurke prebacimo na koncerte domaćih i stranih autorskih bendova.“

I radio emisija

Kišobran je, navode naši sagovornici, uspeo u promociji svojih ideja i njihovoj realizaciji zahvaljujući saradnjama koje su ostvarili s mnogim istomišljenicima.

„Kišobran radio emisija na B92 nam je omogućila da se naš glas čuje u regionu, i zahvaljujući tome smo krenuli da organizujemo indie žurke i koncerte van Beograda i Srbije. S otvaranjem novih prostora (Zaokret, Sprat i Elektropionir) u prvi plan su iskočile koncertne aktivnosti, kao deo promotivnog paketa koji ide uz našu izdavačku delatnost koju godinama razvijamo s Pop depresijom.“

Radovan, Marko i Ivan kažu da su najupečatljiviji događaji tokom proteklih deset godina bili pokretanje Analogne foto (LOMO) komune koja je okupila preko 100 entuzijasta, pokretanje Kišobran teatra, organizacije raznih koncerata, formiranje VJ zajednice. Na ideju da pokrenu i realizuju VJ radionice došli su nakon što su učestvovali na različitim vizuelnim radionicama, kad su stekli dovoljno sigurnosti i znanja, i poželeli da to podele s drugima.

„VJ radionice su držali Marko i Pavle, naši glavni VJ-evi. Postojalo je petnaestak ciklusa radionica – neke su trajale po nekoliko meseci i obuhvatale manje grupe koje su ozbiljnije radile, a neke od tih radionica su trajale kraće, nekoliko dana. Preko 80 ljudi je prošlo kroz neki vid obuke.“

Kišobranova VJ zajednica sarađivala je sa EXIT-om, DJ Markom Nastićem, bili su redovni i na žurkama s inostranim DJ-evima koje organizuje KOZMIK kolektiv. Vizuelne novitete i eksperimente redovno su predstavljali i na Kišobran žurkama.

Zaokret kao baza

Mnogi vizuelni umetnici i fotografi takođe su sarađivali s beogradskom organizacijom. Naši sagovornici izdvajaju Izvanrednog Boba, čestog saradnika prilikom organizacija koncerata i većih žurki, koji osmišljava scenografije i pravi magiju sa svetlima, kao i Aleksu Vitorovića i Nenada Vujanovića, stalne fotografe organizacije, i Stefana Unkovića, koji je s Kišobranom od početka, i koji je radio plakate za žurke i logo organizacije, i gostovao na žurkama kao DJ. I navode dugu listu redovnih saradnika Kišobrana. (Na njoj su Monika Lang, Željko Lončar, Nemanja Stojanović, Predrag Todorović, Boris Moškov i Aleks Nušić. Tu su i Marko Vuleta Đukanov, Marko Đorđević, Milica Mrvić, Nemanja Knežević, Vladimir Pavlović, Bojana Đurić, Kristina Pavlak, Nebojša Došen, Jovan Pavlović, Jakov Ponjavić, Jovana Semiz, Katarina Ilišković, Jovana Miletić, Vladimir Mitrović, Neda Mojsilović, Vukašin Stančević, Valentina Brković, Đorđe Ivanović, Das Drogen, Ivana Radić, Nenad Radojčić i Igor Lakić)

Baza kolektiva Kišobran od pre tri godine je bar Zaokret u Cetinjskoj ulici. Tu se rađaju i realizuju ideje, dogovaraju budući događaji, ostvaruju saradnje.

„Počelo je sa ciljem da mi tu radimo neke nama zanimljive stvari, a onda su i drugi ljudi počeli da dolaze sa zahtevima da i oni tu rade nešto, pa mi onda moramo da procenjujemo šta je OK, a šta baš i nije. To radimo prilično subjektivno, jer je naš život u tom mestu, pa biramo samo ono što nam se sviđa. U Zaokretu se svakog dana nešto dešava. Otvaranjem Sprata česta je situacija da imamo i po 3-4-5 događaja dnevno. Zaokret je kao neki neformalni kulturni centar, ali u suštini kuvamo kafu i točimo pivo.“

Ljudi iz Kišobrana i Pop depresije (izdavačka etiketa i koncertna agencija) suvlasnici su bara Zaokret. Saradnju su započeli zajedničkom organizacijom koncerta Efterklang, nastavili je realizacijom mnogih drugih koncerata, vremenom je pokrenuto i zajedničko izdavaštvo.

Klavirsko nebo, kompilacija moderne klavirske muzike koja obuhvata 17 ovdašnjih autora, naš je novi fokus. Ova kompilacija je prodrmala modernu klavirsku scenu, a u pripremi je novi konkurs za 2019. godinu. Potražite Pop depresiju na bandcampu ukoliko vas zanima da čujete više.“

Ekipa Kišobrana objašnjava da su želeli da osvetle i promovišu srpske kompozitore za solo klavir i pijaniste, i podstaknu ih da predstave svoju muziku, impovizacije, kolaže i osećanja. U pozivu na konkurs navedeno je da je klavirska muzika pank XXI veka, te da autori poput Lubomyra Melnyka ili Ilje Beševlije to dokazuju.

Trenutno se priprema nekoliko izdanja pojedinačnih umetnika, u pripremi su i koncerti na kojima će publika moći i uživo da čuje većinu stvari s kompilacije Klavirsko nebo. 

Scena, sada i ovde

„Mi smo se uporedo menjali sa scenom, tako da je taj odnos (Kišobran-scena i naš doživljaj) u određenom vremenskom periodu bio specifičan. Mislimo da je ranije više bio problem prostora i komunikacije s gazdama i izdavačima, i nekim centrima nezavisne kulture. Češće smo slušali nove ideje tada nego sada, možda baš zbog toga što je bilo teže mrdnuti se. Možda je najveća razlika, koja je pozitivna, to što je danas prisutna decentralizacija domaće scene, i grupisanje podžanrova koji se ne druže nužno među sobom. Nekako je iz godine u godinu sve manje izgovora za autore, umetnike, da ne podele svoj rad. Prostori o kojima smo pričali, ljudi koji nas prate, Internet umrežavanje – sve je to olakšalo komunikaciju između autora – organizatora – izdavača – publike. Inače, poziv ili konkurs da ljudi priđu Kišobranu sa svojom idejom traje 365 dana godišnje. Danas konačno možemo da kažemo da je nezavisna umetnička scena preuzbudljiva. Ima mnogo izbora i kreativnost buja. Ima dosta sadržaja u Beogradu u kojima može da se uživa. A šta nezavisnoj sceni nedostaje trenutno? Više hrabrosti.“ 

I planovi

U 2019. godini, i nadalje, navode Radovan Dojčilović, Marko Radojković i Ivan Ojkić, u planu je fokusiranje na izdavačku delatnost, organizaciju koncerata i vizuelnih instalacija, kao i plasiranje autorskog sadržaja.

„Kišobran žurka je i dalje glavni motor, i veće uspešne ideje ožive upravo na bini pred mnogo ljudi.“

dan vredan veka, s fejsbuka muzeja jugoslavije, foto Predrag Todorovic 3 Za praznike na izložbe Izlozba NKN, foto Ivana masnikovic Antic (4) Nematerijalno kulturno nasleđe: Raznolika živa baština Vladislav Bajac LIK I DELO No. 5 „Tajanstveni život Vladislava Bajca“ Zvuk nemačke kulture Prag DZT(foto Janos Bakula) „Zvuk nemačke kulture“ u Beogradu · · ·