Nikita Milivojević
U VAZDUHU · intervju

Nikita Milivojević je pozorišni reditelj koji je u dugoj karijeri stvarao u mnogim pozorištima, kod nas i u inostranstvu, radio brojne klasike, režirao dva manje izvođena Šekspirova komada (sa predstavom “Henri VI” gostovao je i na sceni teatra Globe u Londonu), i pokrenuo prvi festival u Srbiji posvećen Šekspirovom delu.

U intervjuu za City Magazin Nikita Milivojević najavljuje treći po redu Šekspir fest, koji se i ove godine održava u Vili Stanković u Čortanovcima, od 29. juna do 5. jula, i podseća na razloge Šekspirove popularnosti i svevremenosti.

Nikita Milivojević je nedavno gostovao na tribini Šta nam danas znači Šekspir u Domu kulture “Studentski grad”. Zajedno sa mladim šekspirolozima iz gimnazije u Gornjem Milanovcu govorio je o Šekspiru i njegovom značaju. Naveo je da je prijatno iznenađen entuzijazmom mladih koji se Šekspirom bave na drugačiji način.

Šekspir se u Srbiji ne igra mnogo, koji su razlozi za ovu pojavu ili stanje?

Šekspir uopšte nije lak za igranje. On traži jak ansambl, jednu posvećenost koju mi sve više gubimo u pozorištu. Mi smo u jednoj jurnjavi neverovatnoj u pozorištu, a Šekspir je pisac koji traži vreme. Ne možete to da uradite tek tako, na brzinu. I onda tu padamo, i naravno da izbegavamo da ulazimo u njegove komade. Lakše je raditi lakše stvari… Mislim da je to jedan od osnovnih problema. Drugi je finansijski. Šekspir traži dobru pripremu, dobru finansijsku podlogu. Kad vidite kako se igra, koliko se igra i na koji način u Nemačkoj, prosto vas je sramota. Ali to je bogata zemlja i njihova ulaganja u pozorišta su potpuno drugačija.

Zašto nam je Šekspir danas važan?

Mislim da je Šekspir jedna velika civilizacijska zaostavština. Za sve ono što znamo o sebi kao ljudskoj vrsti, Šekspir je uspeo da nađe šifru, kao i drugi veliki pisci ali na svoj način. I ta šifra i dalje funkcioniše, prepoznatljiva je – u njoj je nekakav arhetip. Postoji taj arhetip gde svoje vreme prepoznajete kao u ogledalu, u Šekspirovom vremenu. Samo se menjaju okolnosti, ali suština ostaje. Suština je kako se ponašamo, kako razmišljamo, kako reagujemo, kakvi smo kad je vlast u pitanju. Kad kažete Šekspir asocijacije su – borba za vlast, uzurpacije, nasilje, ubistva… To je svet koji je doneo. A kad pogledate – to je svet u kome živimo. To je postojalo u njegovo vreme, a i danas je to tako. Jedino što je naše vreme donelo te sofisticirane načine kako jedni druge pljačkamo, ubijamo, varamo, otimamo vlast. Mi to radimo na jedan sofisticiran način, ne tako brutalno kao u Šekspirovo vreme.

Šta vam je posebno inspirativno u Šekspirovom komadu Bura na kojem trenutno radite?

Još se ne zna da li će biti premijera te predstave na ovogodišnjem Šekspir festivalu, to zavisi od toga da li čemo obezbediti finansijska sredstva. Ali, ja sam spremio komad, pa ako ne bude premijera sad na festivalu biće negde drugde, u neko drugo vreme. Uglavnom je zanimljivo i uzbudljivo baviti se Burom. Zanimljiva je sama činjenica da je to poslednje što je Šekspir napisao, tako bar smatramo u ovom trenutku. U pitanju je jedna od nekoliko originalnih priča za koje je on izmislio fabulu. Ta fabula je jako bajkovita i priziva neke duhove. U Buru možete da učitate razne biografske stvari. Naći ćete mnoge analize koje govore o Prosperu kao Šekspiru. Možete da učitavate priču o borbi za vlast. Ali Bura je u velikoj meri i san – jedan od najlepših stihova Šekspirovih je da smo mi svi građa od koje se prave snovi. Meni se čini da je Bura ponajviše jedno snoviđenje, ali jedno vrlo neprijatno snoviđenje gde vidite da je ljudska glupost nešto što vas prati kroz istoriju. Taj poraz intelekta koji ima Prospero i taj trijumf ljudske gluposti je takav da vas to ostavlja jako tužnim. Ispada da ni posle 400 godina nismo uspeli da napravimo ni bolji ni pravedniji ni humaniji svet. A ne možete ga napraviti na pustom ostrvu. To je nešto poražavajuće što je vezano je za našu vrstu. To samo znači da je Šekspir bio u pravu kad je pisao o tome da je najveći deo nas zaista – zlo.

Kako će izgledati ovogodišnji Šekspir fest?

Trudimo se da festival bude vrlo šarenolik. Dobar je festival ako imate dobre predstave, ali istovremeno i ako imate raznovrsne predstave. Mi smo već mesecima u kontaktu sa teatrom iz Tel Aviva, iz Izraela, koji će igrati Mletačkog trgovca, zatim i sa teatrom iz Indije koji će igrati Bogojavljensku noć. Gostovaće pozorište iz Moskve sa predstavom Otelo, na programu će biti i džez koncert na temu Šekspirovih soneta. Ponovo će na festivalu gostovati Globe teatar iz Londona sa svojom novom predstavom Dva viteza iz Verone. Gledamo da, ako je moguće, festival ima i svoju produkciju. Prošle godine je to bio Perikle, sad razmišljamo o Buri. Sve ostalo su gostujuće predstave. Sve više je pitanja zašto nema naših predstava, domaćih. To je zbog toga što domaće predstave možete da vidite, one igraju, gostuju, možete ih videti kod nas. Tako da je na Šekspir festu sve usmereno prema gostima i nekim tumačenjma Šekspira koje nemamo priliku da vidimo.

Kako vam izgleda ovogodišnja svetska proslava jubileja – 400 godina od Šekspirove smrti?

Postoji jedan divan projekat koji su Englezi napravili. Oni su snimili kratke filmove od desetak minuta, scene iz svih 37 Šekspirovih komada. Radnja svakog filma se dešava tamo gde se, u originalu, dešava radnja određenog Šekspirovog dela. Filmove su snimali na različitim tačkama sveta. Trenutno je duž Temze postavljeno 37 velikih monitora na kojima se neprestano vrte ti filmovi. Sada gledamo da nekako dobijemo taj projekat, da se dogovorimo sa Globe teatrom i da ga predstavimo kod nas. Prijavili smo se i na konkurs Britanskog Saveta, tražeći podršku. Bilo bi divno da tokom Šekspir festivala imamo postavljene ekrane u Knez Mihailovoj ulici, tako da u prolazu možete da vidite te filmove. Ne znam da li će se to realizovati, ali ideja postoji…

Kakve još planove imate u predstojećem periodu?

Trenutno radim probe predstave Majka Hrabrost Bertolta Brehta u Nacionalnom teatru u Solunu. Premijera predstave će biti na jesen. Nakon toga odlazim u Njujork. Radiću jednu predstavu na Univerzitetu u Masačusetsu, sa njihovim glumcima. Komad je srpska priča, autor je Milan Dragićević koji živi i radi u Americi. To su neke nove Seobe Crnjanskog, pa im se činilo da sam ja možda čovek koji bi tu mogao da pomogne, pošto sam se bavio tom temom – i na filmu i u pozorištu.

11223312_10154789498587178_8867522346678405046_ncover Nebojša Antonijević Anton (Partibrejkers): Umetnici su osetljivi razbojnici Aleksandar Tešić Aleksandar Tešić: Danas je epska fantastika u velikom zaletu Mileta Prodanović/Nemanja Nikolić 2 u 1 intervju: Mileta Prodanović i Nemanja Nikolić Vukašin Marković Vukašin Marković (Irie FM): Beograd je naš grad · ·