Nikola Vučićević
U VAZDUHU · intervju

Beogradski dizajner Nikola Vučićević koji se u Čikagu bavi dizajnom pod imenom Designer and Gentleman, diplomirao je na beogradskom FPU 2004, i zatim radio u agencijama New Moment, Mc Cann Erickson, Leo Burnett, potom i u svom dizajn studiju, i ostvario mnoge kreativne saradnje.

“Prošao sam sve i svašta. Kako se moja karijera razvijala sve manje sam se geografski vezivao za Srbiju, pa sam konačnu odluku o odlasku doneo pre dve godine. A Amerika je moj davni san,” kaže Nikola Vučićević u razgovoru za City Magazine.

“Kao emigrant, bez kontakata, najvažnije je bilo naći agenciju sa kojom mogu da ostvarim saradnju. A najbolji način da se predstavite jeste da uradite promociju onoga što radite. To sam uradio sa sajtom Designer and Gentleman (www.designerandgentleman.com) koji je nagrađen mnogim priznanjima, što mi je otvorilo vrata za prve angažmane. Sticajem okolnosti, upoznao sam dekana Univerziteta Robert Moris, i na njegov poziv sam održao nekoliko predavanja o dizajnu, dobio sjajne preporuke i tako je krenulo dalje. Konačno, našao sam agenciju koja mi je ponudila dugoročnu saradnju. Saradnici se biraju prema prirodi projekata na kojima se radi. Imam sjajan tim sa kojim stalno sarađujem, to su ljudi iz Srbije.

Kako su izgledali vaši prvi poslovi u SAD?

Počeo sam da radim za medicinsku industriju. Prvi posao koji sam dobio bila je promocija  žvaka za potenciju za američko tržište. Do tada se nisam susretao sa sličnim projektima. Demografska struktura bila je podeljena u dve grupe: muškarci u zrelim godinama i muškarci gej orijentacije. Geografski centar bio je Las Vegas. Bilo je veoma interesantno.

Koliko su vam značajne mnoge nagrade  koje ste dobili? I koliko su vam otvorile neka nova vrata?

Dobio sam nagrade i priznanja u različitim kategorijama: logotip, ambalaža, veb dizajn, plakat, industrijski dizajn. (Graphis, Logopond, A Design Award…) Neki od prozivoda na kojima sam radio su imali veliki  komercijalni uspeh.

Jedan od klijenta bila je i teniska akademija STB iz Tokija za koju sam uradio print „Pashionate About Tennis“ za koji sam dobio srebrnu nagradu od strane prestižne izdavačke kuće Graphis iz Njujorka, za najbolji Sportski advertising print u 2014.

Projekat Heart Plate je nedavno dobio bronzanu nagradu A Design Award  na takmičenju u oblasti dizajna posuđa. Reč je o tanjiru od polietilena koji je dizajniran tako da se u njega unosi manja količina hrane. Statistika pokazuje da je u Americi svaka treća osoba gojazna, a Heart Plate je jednostavan način da ljudi promene svest, i da koriguju loše navike.

Nikad ne razmišljam o nagradama dok razvijam projekat. Uvek se borim za kvalitet onoga što radim. Ali naravno da nagrade znače. I da, ovde itekako otvaraju vrata.

Da li pratite šta se događa u kreativnim industrijama  u Srbiji? Koje su glavne razlike između Srbije i SAD, kada je reč o pristupu poslu?

Pratim situaciju u Srbiji. Mislim da imamo izuzetne kreativce i jako mi je žao što oni sami postaju veći od potencijala svoje sredine. Ali razumem i da potreba za estetskom normom pada u skladu sa padom ekonomske moći. Zato je na političarima u Srbiji i relevantnim institucijama da uvide značaj marketinga, dizajna, arhitekture i svih ostalih industrija, i povere ga profesionalcima. Ukoliko to ne urade izgubiće stručnjake, a umni ljudi su najveći potencijal jedne zemlje.

Amerika je u svojoj istoriji na kreativne ideje drugačije gledala, a kreativcima davala podršku za rad i stručno usavršavanje. U Americi se mnogo pažljivije planiraju projekti, i uvek se gleda na duge staze sa jakim akcentom na profit. U Americi je teško, ali je uteha u tome što je tržište veliko i kvalitetni ljudi su uvek dobrodošli. Ovde kada kažete: “Imam ideju!”, odgovor je: “Zaista, slušamo!”, što u Srbiji i na Balkanu nije često slučaj.

Na čemu trenutno radite?

Imam jako puno ideja koje želim da razvijam. Mene zanima apslutno sve sem promocije cigareta. Nikad ne bih radio za duvansku industriju, sve ostalo vidim kao izazov.

Kralj Čačka Nenad Marić (Kralj Čačka): Nazad ne mogu, a napred moram Jelena Jelača 20 pitanja za Jelenu Jelaču Federiko Moca Federiko Moća: „I cinik ume da pati zbog ljubavi!“ Aleksandar Antonijević Aleksandar Antonijević: Fotografija posle baleta