Nin-ova nagrada za roman 2016. godine
PULS GRADA · aktuelno

Naravno, kako odoleti izazovu pa ne udarati u naknadno pametovanje nakon što su velikomučenici iz žirija za NIN-ovu nagradu za najbolji roman u godini za nama obznanili svoju konačnu odluku? Izazov je jak, a povoda za polemiku dovoljno. Dakle, na istoj koti smo kao i svih prošlih godina, ovog, novog veka.

Stoga, staloženo i mirne glave krenimo od pobedničkog dela; ovogodišnji žiri je (većinom glasova, 3:2) presudio da je to Arzamas Ivane Dimić. Arzamas (objavila Laguna) poznate dramaturškinje i spisateljice, Ivane Dimić, roman je tek u širem i krajnje tolerantnom doživljaju tog pojma; naime, ovo delo koncipirano je od smenjivanja kratkih refleksivnih (i donekle i poetičnih) segmenata o smislu i težini ovozemaljskog postojanja i najviše o smrti, uz „gostovanja“ de Goje, Vitgenštajna, Tolstoja, Hajdegera…, i znatno obimnijeg, ogoljenog dramskog teksta, sačinjenog od dijaloških razmena između dementne majke i anksiozne kćerke. Ono što se da lako primetiti jeste da ovde upadljivo manjka uverljivije i značajnije kopče izmeđa dva pola ove proze Ivane Dimić. S tim donekle u vezi, poštujući gledište da se, u neprekidnom postpostmoderničkom begu od konvencionalnog, poimanje romana menjalo i menja, postavlja se pitanje da li je ovo i u kojoj meri roman?

Kako je žiri očito prelomio da jeste, ostaje da se nešto podrobnije pozabavimo onim što je Ivana Dimić ponudila na oko dve stotine stranica teksta Arzamasa. Kao ključni motiv mogla bi se navesti fluidnost odnosa roditelja i dece, a tu su i meandriranja o smrti i njenoj neumitnosti. Fluidnost je značajna i pri žanrovskom i stilskom definisanju Arzamasa; i sama autorka u crtici nazvanoj Raspored i časovi navodi: „Tako je ispalo da ne spadam nigde. To što pišem nije poezija, bar ne u prepoznatljivom obliku, proza me se odrekla zbog kratkoće i odnosi se prema mojim pričama kao reka prema nedostojnom potoku, a drame vole da budu viđene i niko preterano ne hrli da ih čita.“

Međutim, žiri evidentno nije imao nedoumica tog tipa, te Arzamas ima i mora biti prihvaćen i vrednovan kao roman, pa sve i da se u bliskoj budućnosti desi ono – da ovaj prilično upitan izbor cenjenog žirija, ovaj, dakle, roman, poklekne pod teretom testa vremena i pretpostavljene ozbiljnosti nagrade kojom je ovenčan. Ništa strašno, ne bi bilo ni prvi a ni poslednji put da se tako nešto dogodi, ljudski je pogrešiti, a žiri čine ljudi, zar ne? Ali pobeda Arzamasa se čini dodatno diskutabilnom ako se ima u vidu direktna konkurencija.

Vladimir Tabašević je dodatno napredovao i ostavio još jači utisak u slučaju gotovo pa odličnog kraćeg poetskog romana Pa kao (Laguna) nego 2015. sa prvencem Tiho teče Misisipi, Vladan Matijević (Susret pod neobičnim okolnostima, Laguma) i Vladislav Bajac (Hronika sumnje, Geopoetika) isporučili su daleko zrelija i literarno intrigantnija dela nego što je to Arzamas, a tu je i vrlo dobra Lutka od marcipana Muharema Bazdulja (Geopoetika), ili Danas sam bila u našoj kući (Narodna biblioteka Vuk Karadžić Kragujevac), vrsna zbirka tihih a ubojitih intimističkih kratkih priča Tatjane Janković, koja, doduše, možda nije ni bila prijavljena u ovu trku, a koja daje daleko više osnovanih povoda da bude smatrana romanom no ovogodišnji NIN-ov laureat.

Očigledno je da se sušne godine za srpski roman i dalje nižu i to je proces koji evidentno neće stati sam od sebe; savremeni srpski roman, kao svojevrsno mitsko biće i, naravno, teška apstrakcija, ipak zavređuje znatno bolje. Naravno, to nije do ovog ili bilo kog budućeg žirija, to je prvenstveno do pisaca (i manjim delom do urednika u barem onim najprestižnijim izdavačkim kućama), ali, bez obzira na broj karaktera i stav prema manje ili više tradicionalistički shvaćenoj naraciji i kompoziciji dela, ono što mu je i što nam je (kao čitaocima) potrebno su vidno ambiciozniji, odvažniji, polemičniji romani od ovog pobedničkog.

Cilj jeste teško dostižan, lako može ostati i sanak pusti, ali mora da je napokon kucnuo čas da svi skupa, u glas i u stilu dodola zavapimo: „Make Serbian Novels GREAT again!“ Makar toliko možemo.

zuk Njih osmorica imaju novca kao polovina sveta "Collider" foto: Mudbound image Sundance – najveći američki festival nezavisnog filma 23_X1_Tablet_15_Hour_Battery_Life_Day_to_Night_Usecase_scenarios „Lenovo“ predstavio nove inovativne uređaje na CES 2017 sajmu Lažna adidas reklama Zašto adidas ignoriše ovu reklamu? · · · ·