page-cover
U VAZDUHU · grad

Neponovljivi duh Beograda s kraja prošlog veka, uz dašak slobode i ritam novog talasa, oživeće ponovo ovog proleća! U još jednoj Noći muzeja, koja se održava 18. maja od 16 časova sve do ponoći, Manakova kuća predstaviće svoju novu-staru hit izložbu „Noćni šetač“ koju ne smete da propustite!

Šesnaesta po redu Noć muzeja ponudiće posetiocima jedinstveno druženje u muzejima, galerijama i institucijama kulture, ali i u pomalo zaboravljenim zdanjima i ustanovama koje svoja vrata za posetioce otvaraju samo te večeri! Kako se manifestacija ove godine održava pod temom „Sloboda“, nimalo ne čudi što će baš u Noći muzeja beogradska publika imati priliku da se bar na kratko vrati u osamdesete godine prošlog veka i oživi uspomene na buran noćni život, muzičku scenu i slobodarsku kulturu koja je pratila celu tu priču.

Izložba Noćni šetač fotografa Miladina Jeličića važila je za hit izložbu te 1985. godine, a njeno otvaranje u Manakovoj kući dugo se prepričavalo gradom. Samo za ovu priliku Jeličićeve fotografije ponovo će se naći u istom prostoru, pričajući priču o nekom drugačijem, podjednako uzbudljivom Beogradu.

Kako je izgledao noćni život osamdesetih u Beogradu? Gde se izlazilo tada?

Jeličić: Sredinom osamdesetih uglavnom je to bila Akademija u Rajićevoj ulici. To je bilo, što bi rekli, kul mesto sa svirkama, raznim bendovima… Studentski kulturni centar je, čini mi se, više obeležio sedamdesete i mislim da se iz više razloga ta decenija razlikuje od osamdesetih. Osamdesete su usledile posle Titove smrti, bilo je drugačije vreme, desio se novi val sa bendovima koji postoje i danas. Partibrejkersi su aktivni, Električni orgazam takođe.

Šta još pamtite, osim pomenute Akademije?

Akademija je, kao takva, otvorena 1982. godine i tu smo stalno izlazili. Družio sam se sa ekipom koja se okupljala na likovnoj akademiji i pre toga. A onda se preko puta Akademije otvorila Zvezda! Bio je to fensi klub, da se tako izrazim. Šminka, što bi se danas reklo. Tamo se služilo malo flaširano pivo, a na Akademiji ono zidarsko.

Da li to znači da ste se delili u tabore?

Ne sasvim. Sećam se da sam jednom prilikom u istom danu otvorio izložbe i na Akademiji i u Zvezdi. Za Akademiju sam pripremio gomilu printova, polepio ih po zidovima i rekao da slobodno mogu da se nose kući, ako se nekom dopadaju. A u Zvezdi sam izložio aktove, uramljene, vrlo profesionalno. Reakcije su bile odlične i kod jednih i kod drugih. Naravno, ove radove sa Akademije svi su poneli kućama.

Kako je tadašnja gradska ekipa gledala na vas kao fotografa? Da li su se plašili vašeg objektiva?

Zapravo, ja sebe ne smatram fotografom. Nikad nisam imao profesionalnu opremu. Čak i tada sam radio sa jednim Nikonovim tzv. polu-idiotom, koji je bio relativno dobar u to vreme. To je kao da danas slikam telefonom. I najviše sam slikao prijatelje, ljude koje znam. U prevodu, ja sam više fotografisao, nego što sam bio fotograf. Baš sam pričao sa prijateljem Brajanom Rašićem, fotografom koji taj posao radi četrdeset godina i koji od toga živi. On kaže da je danas sve to drugačije, svi mogu da fotografišu. Ipak, kao i nekada, tako i danas postoje oni koji imaju dobru opremu, talenat, koji od toga žive.

A kako se dogodila izložba Noćni šetač u Manakovoj kući?

Oni su deo Etnografskog muzeja, a ja sam fotografisao njihove postavke. Vremenom su se oni zainteresovali za ono što radim i tako se sve dogodilo. Otvaranje je bilo fascinantno! Bili su tu Ljuba iz Orgazma, Gile, Cane… Imali smo bend Đure Mornara koji je svirao, mislim da je tu bio i jedan dečko sa violinom uz pratnju devojki koje su igrale, a među kojima je bila i Lenka Udovički, danas supruga Radeta Šerbedžije. Ja sam se mnogo brinuo oko posluženja, pića, lomatao sam se oko donošenja leda. Danas, sa ovog aspekta, to mi sve deluje prilično smešno, ali tada je to bila dobra žurka za ekipu…

Tako će biti i u Noći muzeja, zar ne? Izložbu će pratiti nastup benda Sitzpinker! Da li očekujete da će doći ona stara ekipa ili će pak više biti mlađih posetilaca, možda onih koji nisu bili ni rođeni 1985. godine, kada je premijerno predstavljen Noćni šetač? Kako vi gledate na današnji Beograd i mlade u njemu?

Kako ja to vidim, Beograd ima jednu pozitivnu stvar – on prilično melje. Ako si idiot, ostaćeš idiot, neće ti pomoći Beograd da se tu nešto promeni. To kad kažu da se grad poseljačio, nije tačno. Šta taj termin uopšte znači? Polazim od sebe. Tih osamdesetih bih i ja bacao cigarete po ulici, a sada vrlo pazim gde ću da ugasim cigaretu, bacim pikavac. Menjaju se vremena, pa i mi sa njima. Ali mislim da ima onih koje cela ova priča veoma zanima. Gledam njihove reakcije na fejsbuku, ko šta komentariše… Raduje me da upoznam te nove generacije! 

JEDINSTVENA TURA U NOĆI MUZEJA

DESET GODINA NEISPRIČANIH PRIČA

Celu jednu deceniju Noć muzeja u saradnji sa nacionalnim sponzorom, kanalom Viasat History, posetiocima predstavlja jedinstvenu turu pod nazivom „Neispričane priče“. Ova tura obuhvata sadržaje koji posetioci mogu premijerno da pogledaju u Noći muzeja, kao i lokacije koje svoja vrata otvaraju samo te večeri! O svemu tome ekskluzivno za City Magazine govori Karin Heijink, potpredsednica Pay TV Channels & Products, Viasat World / Viasat History.

Kako je došlo do saradnje između kanala Viasat History i Noći muzeja?

Veoma smo ponosni na činjenicu da je kanal Vlasat History dugogodišnji partner i nacionalni sponzor Noći muzeja – ove godine obeležavamo jubilarnu 10. godišnjicu ove lepe saradnje. Predstavljanje novih i zanimljivih priča i perspektiva ljudima, na jedan interesantan i pitak način, upravo je ono čemu težimo kroz naš kanal, sadržajima koje emitujemo. Smatramo da ova Noć muzeja radi isto to – deli sa posetiocima svoje neverovatne priče iz nacionalne tradicije. Sarađujući sa ovom manifestacijom u toku čitave jedne decenije bili smo svedoci njene evolucije i razvoja iz godine u godinu. Zajedno smo rasli i delili zajedničku ljubav prema inspirativnim i zanimljivim pričama, kako bismo izgradili nešto što je u Srbiji doživelo veliku popularnost.

Zbog čega su za vas događaji poput Noć muzeja važni?

Viasat History i Noć muzeja su savršeni partneri jer veruju u iste vrednosti. Birajući sadržaj Viasat History kanala, trudimo se da gledaocima prikažemo intelektualan sadržaj koji ih tera na razmišljanje, nudeći uz to nekoliko perspektiva posmatranja događaja koji su obeležili svetsku istoriju. Noć muzeja teži sličnom cilju – čini dostupnim predanja i nasleđe istorije široj populaciji i pomaže joj da dođe do nekih novih saznanja. Budući da smo emiter u Srbiji, mi svoj posao shvatamo veoma ozbiljno i razumemo da ta odgovornost ide dalje od televizijskih ekrana. Pored toga što ljubiteljima istorije, a našim vernim i posvećenim gledaocima, prikazujemo istorijski program najvišeg kvaliteta, nastojimo i da pružimo svoj doprinos očuvanju i promovisanju lokalnog kulturnog nasleđa. Noć muzeja je pravi način da se to postigne, a kroz ovu manifestaciju imamo i retku priliku da dođemo u direktan kontakt sa našim poštovaocima i gledaocima.

Šta je toliko posebno u Neispričanim pričama na kojima svake godine vredno radite?

Našu jedinstvenu Viasat History turu nazvali smo „Neispričane priče“ i ona se tradicionalno organizuje u okviru svake Noći muzeja. Godinama unazad ova tura uključuje najbolje i najzanimljivije lokacije koje Noć muzeja te godine ima da ponudi. Kroz „Neispričane priče“ želimo da u manifestaciju uključimo različite kulturne ustanove, kao i da ponudimo raznovrsni kulturni sadržaj koji će zadovoljiti širok spektar ukusa i kriterijuma. U saradnji sa predstavnicima Noći muzeja pažljivo razmatramo potencijalne lokacije za ovu turu, a činjenica da one svake godine beleže sve više posetilaca i da dobijaju sjajne kritike i ocene, dokaz su da zajednički radimo pravi posao i postižemo sjajne rezultate.

_MG_0234 Gradski kutak: Concept store koji pruža jedinstven doživljaj Beograda Igor Sinkov 1 Beogradski Market – celonedeljna atmosfera petka po podne _MG_0250 Gradski kutak: Delić onoga što čini Beograd Lightscapes©BGL - Photo by Vojislav Gelevski Beograd svetlosti: Jedinstveni festival u KC Grad · · · ·