HAPPYpic02
KULTURA · film/TV

Popularna kultura, a i televizija dobrim se delom oslanjaju na cikličnost i repetitivnost kao nepogrešivo moćna oruđa. Red je došao na povratak mačizma u aktuelnu serijsku ponudu; svežih dokaza za ovu tezu je poviše, ali mi vam ovde skrećemo pažnju na dva najuspelija primera, serije „Happy“ i „The Punisher“.

  • Happy

O čemu je: Povređeni plaćeni ubica, a nekada policajac, sprijatelji se sa nametljivim plavim letećim jednorogom, preciznije i zapravo, izmaštanim prijateljem svoje kidnapovane ćerkice.

Zašto: Ukratko – zato što je reč o daleko najmaštovitijoj novoj seriji. A možda i najduhovitijoj. Ako su potrebne finese u ovom ubeđivanju, pomenimo i to da je reč o vrhunskoj adaptaciji grafičke novele Granta Morrisona, prekaljenog i cenjenog strip-autora. Osim toga, čak pet od osam epizoda režirao je Brian Tyler, deo rediteljskog dvojca koji stoji iza filmskog diptiha Crank sa Jasonom Stathamom.

U prvoj sezoni Happy!-ja sve udarnički pršti od bučne i beskompromisne akcije, crno-crnog humora i raspojasanog mačizma, koji je nekako siguran dar svaki put kada se uloge prihvati nepogrešivi i zbilja unikatni Christopher Meloni (čuveni Chris Keller iz takođe dobro znanog OZ-a). Happy! je, prosto naprosto, trijumf čiste volje i napokon ubedljiv zbir ogromnih kreativnih potencijala nekoliko majstora svojih poslova. I u isti mah serija koja sa lakoćom odskače i od ponude SyFy kanala i ostatka friške ponude.

Ali: Nema ali, ovo je, da to potcrtamo još jednom, veličanstveno!

  • The Punisher

O čemu je: Nakon što su mu ubili porodicu, marinac-veteran, Frank Castle, postaje odmetnik iz senke, poznat kao The Punisher, koji živi i dela samo sa jednim ciljem – da osveti najmilije.

Zašto: Ponajpre stoga što je i sam strip The Punisher oduvek štrčao iz ponude Marvela kao priča sa „najljudskijim“ od svih mahom superjunaka, „humanoidnih“ taman koliko navike čitalaca to dopuštaju. The Punisher i u ovoj, serijskoj inkarnaciji (a taj lik su u tri prilično uspela filma tumačili Dolph Lundgren, Thomas Jane i Ray Stevenson) ostaje na tački manje ili više realistično postavljene priče o otuđenom i nemilosrdnom osvetniku.

Sama akcija i sam izraz su duboko ukorenjeni u razmahani hipertrofirani mačizam, što je oduvek krasilo i strip-prethodnicu i pomenute mu filmske ekranizacije. U tom smislu, The Punisher, potpuno u skladu sa predistorijom te franšize, ostaje dovoljno lako razaznatljiv pa i osoben deo ponude Marvelove kuhinje. Veliki adut je Jon Bernthal (Bes, Vozač, Računovođa, Vuk sa Vol Strita), koji sam po sebi garantuje silovitost, sirovost i nepatvoreni mačizam na kub.

Ali: Nimlalo ne iznenađuje što je autorski tim, na čelu sa kreatorom Stevom Lightfootom, koji je radio i na televizijskom Hanibalu, poželeo da tu krajnju svedenu pa i tipsku osvetničku priču dopuni/obogati, smeštajući je u uverljiv kontekst današnjice. Utisak je da da suštini ovog The Punishera i nije bila neophodna ta kvaziliberalna teorija sveopšte zavere, odnosno, posezanje za mitomanijom iz domena nacionalne bezbednosti. U tom smislu, The Punisher u ovom izdanju najbolji biva upravo onda kada je sveden na ono što mu i predstavlja najjači adut – tvrdu i ogoljenu akciju uz minimum „nadogradnje“ i rekontekstualizacije.

kruska-cover Festić – filmovi za najmlađe na 46. FEST-u Screen-Shot-2017-11-16-at-10.53.16-AM-cover Pogledajte trejler za horor film „A Quiet Place“ SHOC_RJ_0228_0010-RT_preview Robert Kirkman: Šta se krije među stranicama vaših omiljenih stripova? eva_cover Filmovi sa Berlinala koje ćemo gledati na 46. FEST-u · · ·