Teatro de Guerra (Lola Airas)
Iznenađujuće zabavan a opet i ozbiljan dokumentarac, nagrađen na Berlinskom festivalu, stigao nam je iz Argentine. Postavka je jednostavna i kranje delotvorna – okupljena je grupica veterana ratnog okršaja sa Foklandskih ostrva sa obe zaraćene strane i data im je prilika da svoje rane traume nanovo prožive u raznolikim varijacijama terapijske psiho-drame. U tom smislu, Ratni teatar može se dovesti u analogiju sa izvanrednom Karanovićevom Društvenom igrom, a zaista je čudesno kako se ovaj film rediteljke Lole Arias vešto poigrava na samoj ivici opservacijskog i lažnog dokumentarca. Kao i u svakom dobrom filmu ove vrste važan adut predstavljaju sami junaci, a njih ovde ima svakakvih – od onih koje je rat vratio na marginu sa koje su u njega i krenuli, preko onih koje je pokosio posttraumatski sindrom do onih koji su dobar deo svog mirnodopskog identiteta izgradili upravo oko te ratničke prošlosti, pa bila ona i tako kratkotrajna.
Martesa / The Marriage (Blerta Zeqiri)
Pomenuti Brak, pak, stiže nošen odrednicom „prvog kosovskog filma gej tematike“, a, nažalost, tu se i iscrpljuje značajan deo njegove posebnosti. Brak u fokusu ima priču o ponovo razbuktaloj strasti između dvojice nekada bliskih prijatelja u trenutku kada se jedan od njih ženi, a drugi se vraća u posetu Prištini sa oreolom muzičke zvezde u inostranstvu. I ovaj film prilično otvoreno varira viđeno u Forsterovom Morisu, ali derivativnost priče nipošto ne može biti glavna zamerka ovom uprizorenom i zanatski sasvim uspelom filmu.
Naime, Brak je, osim tom previše tipski postavljenom pričom, opterećen i obiljem praznog hoda i kupovine vremena, odnosno, ganjanja minutaže za dugi metar, te nerezonskim prenaglašavanjem urbanog identiteta. Uprkos prikladnoj glumi i jednoj zaista izvrsnoj elipsi, Brak ne uspeva da se odlepi od proseka (istočno)evropskih festivalsko-fondovskih filmova nižeg intenziteta i skromnijeg zamaha. To onda nije dovoljno da se izdigne iz narečenog okvira prvog filma upravo te tematike koji dolazi sa Kosova i Metohije.
Dogman (Matteo Garrone)
S druge strane, Mateo Garone se odlično pokazao i u slučaju svog novog filma, izvrsnog rada nazvanog Dogman. Autor zapaženih filmova Gommora, Reality, Priča nad pričama, ovde se predstavlja u vrhunskoj pripovedačkoj i rediteljskoj formi. Na prvi pogled svedena priča o dobroj a nesređenoj duši, psetaru i povremenom kriminalcu koga će sudbina ubaciti u vir događaja izvan kapaciteta njegove dovitljivosti, izvedena je kroz mešavinu naglašenog naturalizma i izvesne pritajene snolikosti. Sve to dešava se u vizuelnom okruženju entropije italijanskih ubogih krajeva, gde dospeva i u izvesnu, začudnu rimu sa baštinom ovdašnjeg crnog talasa, uz vešto inkorporirane primese Refnove poetike. Uz sve pomenuto, Garone ostaje svoj na svome, a film nose i vrhunske glumačke kreacije Marsela Fontea i Edoarda Pescea.
El Angel (Luis Ortega)
Dogman je na Kanskom filmskom festivalu nagrađen za najboljeg glumca, a argentinsko-španski El Angel je do samog finiša slovio za udarnog favorita za najbolji film u kanskom programu Izvestan pogled. Na planu polaznih očekivanja, El Angel, zreo, višeslojan i očito brižljivo koncipiran i rađen film, nimalo nije izneverio. Koscenarista i reditelj, Luis Ortega, kreće od faktografskog – od slučaja krvavog pohoda mladih pljačkaša i ubica, a stiže do priče u kojoj krajnje sugestivno i upečatljivo preispituje koncept poriva za ultimativnom slobodom, do koje se stiže instinktivnim pa i nasilnim odbacivanjem manje ili više očiglednih ili implicitnih stega društvenih uslovljanja i konvencija.
U drugom, idejnom planu El Angel podseća na značaj veštog odabira glavnog junaka priče i fokusa koji je potom nužno održavati baš na njima. U tom pogledu, ovo je odličan film bez ijednog važnijeg nedostatka. Tu su i briljantne uloge mladog dvojca Lorenco Fero-Ćino Darin, te iskusne Selije Rot, a jedina otežavajuća okolnost za ovaj sveukupno vrlo dobar film krije se u evidentom izobilju sličnih skorijih latinoameričkih filmova. Na planu ishitrenog poređenja El Angel ipak gubi bitku sa izrazito srodnim Spaljenim novcem (Plata Quemada) Marsela Pinejra.
