COLD WAR pic03
KULTURA · film/TV

Sarajevo Film Festival već godinama unazad zadržava reputaciju najozbiljnijeg, najreferentnijeg, najsveobuhvatnijeg i infrastrukturno najbolje ustrojenog filmskog festivala u regionu. Kako, s tačke gledišta filmofila, ovakve festivale prvenstveno čine filmovi, hajde da vidimo šta se to moglo pogledati u prvoj trećini ovogodišnjeg izdanja SFF-a.

  • Cold War (Pawel Pawlikowski)

Festival je otvoren Hladnim ratom, za koji je reditelj, Pavel Pavlikovski nagrađen minulog proleća u Kanu, a koji se svakako da svrstati među uspelija ostvarenja ovog reditelja zaista vijugave karijere. Pavlikovski je ovečan i Oskarom, za film Ida, pre nekoliko godina. Cold War je na prvom mestu romansa sa, doduše, jasnim ideološkim okvirom i melanžom. Reč je o prikazu burne ljubavne veze dve suštinski nekomplementarne duše sa lako uočljivim društveno-političkim kontekstom u drugom planu naracije. Cold War zaista i funkcioniše kao melodrama, a to je zasluga ponajpre sjajnog udarnog glumačkog dvojcaManje pretenciozan od pominjane Ide, Hladni rat, koji počinje u evidentno kusturičinom maniru, definitivno jeste jedan od najboljih krupnijih evropskih arthouse naslova ove sezone, a, naravno, veliki plus sleduje mu za upotrebu pesme Svilen konac negde pri samoj sredini filma.

  • One Day (Zsofia Silagy)

Pun pogodak predstavlja naoko svedena mađarska drama iz savremenog života, film Jedan dan. U pitanju je efektan prikaz života pod samoizabranim teretima – Ana je predana zaposlena žena u institutu za strane jezike, majka troje dece, koja rado na sebe prihvata i dodatno breme, a uz to, mora da se nosi sa muževljevom umalo pa punom prevarom sa bliskom joj prijateljicom. Rediteljka prikazuje samo jedan dan u Aninom životu, bez krupnih i prevratničkih događaja. Povrh svog tog duboko promišljenog detaljizma, finog sklada intelektualističkog pristupa filma i nedvosmislene emotivnosti, gledalac i sam naprosto može da oseti dobar deo fizičke težine tog identitetskog i metafizičkog tereta koji je na plećima jake glavne junakinje ovog vrsnog filma.

  • The Summer (Kiril Serebrenikov)

U međuvremenu uhapšeni ruski sineasta, Serebrenikov, nije mogao da prisustvuje premijeri svog filma u takmičarskom delu ovogodišnjeg Kanskog filmskog festivala, a njegovi trenutni problemi sa ruskim zakonodavstvom bacili su dodatno svetlo na njegov novi film. Možda pomalo i neočekivano nakon izrazito polemičkog (M)Učenika, Serebrenikov se ovde odlučio za isprva lahorastu muzičku dramu koja ilustruje prve nesigurne korake u nastajanju tamošnje supkulturne muzičke scene s početka osamdesetih godina prošlog veka. Leto je plod naleta očito razmahanog slobodarskog duha, što se brzo zapazi u slučaju ovog filma, i na vizuelnom i na narativnom planu, a to priča o pravu na slobodan izbor i pobunu ovim ili onim sredstvima svakako lako podnosi. S druge strane, Serebrenikov ume i da pretera, i to je evidentno i u ovom sveukupno gledano uspelom filmu, sa fino nijansiranom atmosferom i odličnom glumom, koji ipak u krajnjem zbiru zaostaje za izvanrednom a sličnom Šetnjom Alekseja Učitelja.

  • Srbenka (Nebojša Slijepčević)

Ovaj dokumentarni film krenuo je kao prateći deo predstave u režiji Olivera Frljića o zverskom ubistvu malene Aleksandre Zec i njenih roditelja u Zagrebu početkom devedesetih godina prošlog veka. Srbenka već na početku prevazilazi okvire namenskog dokumentarca – u pitanju je zreo, ambiciozan i rečit dokumentarni rad o balastu i stigmama samozatajenih nacionalnih identiteta unutar ne baš blagonaklone većinske zajednice. Slijepčević mudro prepoznaje ključno težište i udarni adut ove priče, a to je mala Nina, koja i sama učestvuje u pomenutoj predstavi. Što se rediteljskog postupka tiče, Slijepčević je veoma taktičan i nadahnut u tretmanu priče i njenih „repova“, te Srbenka do odjavne špice stiže kao gotovo pa odličan i osoben film, koji implicitno govori dosta toga važnog i mimo zadate teme, ali i film koji donekle ispada iz ritma u par mahova kada Frljić preuzme dominaciju.

  • Jedini (Nikola Polić)

Da ne bude posle da igramo samo na sigurno, ovom prilikom vas molimo da, kad vam se prilika ukaže, posebnu pažnju obratite na jedan vrlo dobar mlad i studentski film. Jedini mladog srpskog reditelja Nikole Polića, koji je u Sarajevu imao i svetsku premijeru, vanredno je interesantan kratkometražni dokumentarni film koji ima bezmalo sve – zanimljivog glavnog junaka i s njim uvezanu priču, ideju i poentu, dovoljan stil i vizuelan izraz, nenametljive a opet i rečite implikacije, iskrenu i filmski učinkovitu empatiju i smelost i već sada smiren i dovoljno zreo autorski pristup. I sve to u priči o mladom Stojanu, gluvonemom radniku u fabrici odeće koji radi i koreografski deo plesne predstave sa takođe skrajnutim saborcima.

A VERY ENGLISH SCANDAL 2018 pic City letnja preporuka #43: TV serija „A Very English Scandal“ wHO IS AMERICA TV fenomen godine: „Who is America?“ Saše Barona Koena screen-shot-2018-08-02-at-7-58-19-am Zašto Tom Hardi izgleda neprepoznatljivo? bogart naslovna Najbolji američki noar filmovi · · ·