Novi kino-bonton
KULTURA · film/TV

Kako već život obično nalaže, evo nas ponovo na tački susreta starih rituala i novih vremena. Povod imamo, to je nedavno otvaranje novog bioskopa u Pančevu, kao i najava novih kino-palata, te hajde da vidimo šta ćemo, ima li uopšte pomoći kada je u pitanju očito prekopotrebni novi bioskopski bonton. Jer, kako u ovom trenutku stvari stoje, dobre su šanse da će bioskopi postati nova bojišta otvorenog (ponajpre, međugeneracijskog) sukoba.

Oni koje ipak prosto nije sramota koliko nam dobro ide u trenu će priznati da Srbija  istrajno posrće pod naletom dodatnog osiromašenja na svim mogućim planovima, te ne treba ni da čudi da je i odlazak u biskop, taj nekada najprijemčljiviji i najnarodskiji od svih vidova konzumacija kakvih-takvih kulturnih sadržaja preteran u kategoriju nedostižne privilegije za većinu i svesno/nesvesnog dokazivanja klasnog statusa za neke.. Kad je već tako, onda nema prostora za iznenađenje što je onaj uvreženi, a prećutni kino-bonton pri tom novom stanju stvari na velikoj probi.

Nekada se podrazumevalo dosta toga mahom zdravorazumskog: ne razgovarajte glasno u bioskopu, ne dižite noge na sedište ukoliko neko sedi ispred vas, ne cimajte sedište onih koji sede ispred vas, ukoliko ste film već gledali, trudite se da saznanja zadržite samo za sebe, izbegavajte odlazak u bioskop u danima kada kuburite sa nazebom, kašljem, sezonskim virusima… a poželjno je i da se iole podrobnije raspitate se o tome što ćete gledati, kao i da izbegavate sedišta u sredini reda ako, pu-pu-daleko-bilo, imate trenutnih ili akutnih problema sa bešikom i urinarnim traktom.

Tim everegreen smernicama treba, naravno, dodati i niz ovovekovnih stavki – postavite telefone na vibraciju, tokom filma ne šaljite ni poruke, ne pretražujte ko zna šta već po netu, dolazite na vreme na projekciju (specijalnost određenih kasti izrazito relaksiranih posetilaca na FEST-u, a i nedavno i na festivalu 7 Veličanstvenih, dakle, mahom u Sava Centru je da stižu na filmove sa i po više od pola sata zakašnjenja)…i, ako je ikako moguće, ne prežderavajte se u bioskopu. Otud i naćos u naslovu ovog teksta, jer potpuno samosvojan fenomen su te gotovo pa kilogramske i litarske zalihe ića i pića koje posetioci bioskopa po tržnim centrima unose u salu. Što se prvpomenutog tiče, jasno je da uzdržavanje od upotrebe mobilnih telefona ostaje samo sanak pusti u svetlu neoborive istine da je kratak raspon pažnje davnih dana postao nezaobilalazna erndemska pojava koja sa lakoćom prevazilazi i linije međugeneracijskih razgraničenja (da, i stariji umeju da budu nesnosni kada se usred filma prihvate telefoniranja, trkeljisanja po telefonima…a sve to uprkos gotovo pa papreno skupim ulaznicama!).

Dakle, mimo i ne baš miomirisnog naćosa upravo taj nedostatak pažnje, ta faktička nesposobnost fokusiranja na samoizabrane sadržaje ostaje ključni problem koji se obrušava i obrušava na one koji odlaze u bioskope sa možda i arhaičnom idejom – da tamo sa što više pažnje a uz što manje smetnje pogledaju, gle čuda, film. A sa druge strane sva ta pominjana moguća trvenja između mlađih i starijih naraštaja, kao između onih usredsređenijih i onih koji ka tom epitetu i ni ne teže, mogu da budu zlatna prilika da se brusi trpilo, da se uvežbava razumevanje drugačijih, da se do visokog sjaja glanca tolerancija, pa zašto da ne i mazohizam, koga svaka istinska tolerancija naprosto podrazumeva i iziskuje.

U tom duhu, podsetimo se kako nas je nekada davno Jarvis Cocker učio toleranciji i međugeneracijskoj empatiji:

cover1 Epski film „Bogovi Egipta“ stiže u bioskope Get a Job Pogledajte trejler za film „Get a Job“ Palme u snegu Ladies Night za Dan zaljubljenih u bioskopima Cineplexx Batman v Superman 10 blokbastera koji nas očekuju u prvoj polovini godine