Uk književnost
KULTURA · knjige

Ako uopšte treba već u prvom redu teksta naglašavati razlog, neka nam aktuelne priče o Brexitu (britanskom izlasku iz raja/grotla Evropske unije) posluže kao širi dnevnopolitički povod da vam pažnju skrenemo na nekoliko novih prevoda vrsnih dela britanske književnosti. Sve mamac do mamca – Mičel, Barns, Vinterson.

Krenimo od Nevidljivih sati Dejvida Mičela, kod nas i dalje najpoznatijeg po maestralnom Atlasu oblaka i donekle po jednako uspelom romanu Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta. Nevidljivi sati (preveo Nenad Dropulić, objavila Laguna) nanovo nam donose junački razmahanog Mičela u vremenski i prostorno disperzivnoj priči koja kreće od nedovoljno promišljenog bekstva sluđene i buntovne tinejdžerke od kuće, a stiže do kolopleta dalekosežno uticajnih događaja i ponekog pogrešnog skretanja, u neku ruku, s one strane normalnog i svakidašnjeg. Na sedam stotina strana teksta Mičel sa nanovo zadivljujućom lakoćom uspeva da zauzda tako višekrako postavljenu priču i održi izvanredno nijansiran ritam priče, još jednom dokazujući davnih dana očito – reč je o jedinstvenom i izvrsnom pripovedaču, čije slobodarsko shvatanje uzusa savremene proze na razmeđi komunikativnog štiva i umetničke proze prve klase i dalje ume da učini da se čitaocu zavrti u glavi.

A na drugoj strani Džulijan Barns u Šumu vremena (preveo Zoran Paunović, objavila Geopoetika) još jednom podseća i na značaj i upečatljivost mirnijeg i svedenijeg pristupa savremenoj prozi, naravno, u izvođenju retko ikada greškama i nesigurnostima sklonog maestra književnog pripovedanja, što Barns bespogovorno jeste, evo, već nekoliko decenija. Naoko, Barns ovde kreće od biografskog romana na temu čuvenog kompozitora Dimitrija Šostakoviča ali, u celini gledano, Šum vremena već u prvoj četvrtini lagano i elegantno izrasta u skladno izvaganu povest o mnogo toga još značajnog – o silovitom uticaju oprečnosti kao što su kreacija i ideologija, trenutnost i beskraj, duboko individualno i šire društveno, naklonjenosti sudbine i osećaja stvarne izopštenosti i odbačenosti… I ovog puta Barns stvara prozu koja nadilazi ograničenja vremena u kojima to radi, baš kao što su Šostakovičeva dela i sve te dimenzije njegovog javnog i invidualnog bića nadrastale i nadživele vreme i okolnosti koji su ga i nadahnjivali i sputavali.

A Dženet Vinterson, čije ime kod nas ponajpre ponajpre budi asocijaciju na odličan raniji roman, Pomorandže nisu jedino voće, u Knjizi na dugme (Irina Vujičić, za ilustracije se pobrinula Miroslava Karajanković, objavila novopokrenuta kuća Arete) i čitaoce i prozaiste širom planete podseća na važnost igre – igre konvencijama, stegama, mogućnostima, dopuštenim… ali i strpljenjem čitalaca, koji će svakako obilato biti nagrađeni ako pomno isprate ovu maštovitu i razgranatu priču sa podosta nepoznatih i varljivih stavki. Formalno gledano, Knjiga na dugme je roman koji prati internet-spisateljicu Ali koja piše sve što zaintersovani, a odvažni požele.; odvažnost je ovde nužna jer u pitanju je priča sa snagom da menja onog ko u nju zakorači, a Vintersonova tu postavku mudro, pažljivo ali i uz dosta duhovitosti koristi da ukaže na suštinsku nepouzdanost identiteta i sa njima (samoizabranih ili možda čak namenutih) povezanih narativa.

Savamala Book Fest Savamala Book Fest po drugi put u Mikser Houseu Polet YU-lit // Predstavljanje dva autora iz Hrvatske: Darko Šeparović i Alen Brlek Knjige Pet godina časopisa posvećenog prevodnoj književnosti – Asymptote Laguna Laguna u društvu najboljih svetskih izdavačkih kuća