Kralj Petar Prvi
KULTURA · film/TV

Premda katkad gadno žuljaju, predrasude umeju i da nečemu valjaju. Nekako, s njima katkad ume da bude i ugodnije, jer, ukorenjene ili ishitrene, predsrasude predstavljaju plodno tle za čvrste i nepokolebljive sudove. A onda se desi, jer život je naprosto takav, nešto što uzdrma predsrasude iz korena.

Piše: Zoran Janković

Film Kralj Petar Prvi, debitantski celovečernji igrani film mladog Petra Ristovskog, je upravo taj slučaj; naime, kako se u pretprodukcionoj uvertiri ovaj film medijskim nebom Srbije kretao u neizbežnoj pratnji svakolikih i krupnih kontroverzi, prosto je mamio na toplog zeca ostrašćenih i nepokolebljivih. A onda se, mimo sve te ideološke halabuke i pretprodukcionog zamešteljstva, ispostavilo da je reč o zapravo prilično dobrom i po više osnova sasvim zanimljivom filmu, i to ne samo za analizu, već i sa čisto gledalačke tačke gledišta.

Umesto očekivanog istorijskog kvazispektakla, diskutabilnog po brojnim osnovama, dobili smo film koji, ako ćemo pošteno-najpoštenije, funkcioniše na svim iole bitnim nivoima, a ponajpre na onom najznačajnijem – kinestetskom. Naravno, uz par krupnih ograda. Ono što je ovde neosporno je da je Kralj Petar Prvi, nasuprot očekivanog, uspeo da ponudi više nego zadovoljavajući spoj spektakla i istinskog dramaskog tragizma, i to u prilično preciznoj razmeri. Sama priča prati stradanje srpske vojske i civilnog stanovništva sa naglaskom na jednu od ključnih bitaka i potonjeg povlačenja ovdašnje vojske ka Albaniji, a sve to je ovde isporučeno na čak i pomalo (za ovdašnje parametre i skorašnje pokušaje) iznenađujuće spektakularan način u prvi mah na vizuelnom i produkcionom planu.

Film je scenografski i kostimograski sasvim dobar, uz još jedan izvanredan snimateljski rad diorektora fotografije Dušana Joksimovića čiji ambciozan pristup ovom filmu daje odlike nepatvorenog spektakla i filma koji umnogome prevazilazi ovdašnja uvrežena rešavanja kadra, koji se u Srbiji uporno iscrpljuje u pešačkom pristupu poznatom kao plan-kontraplan. Joksimovićeva kamera ovde je pokretna i kadra da priču osnaži i isprati prefinjenim valerima na planu boje i pokretima i promenama praktično u hodu. Joksimovićeva snimateljska klasa je već decenijama unazad gotovo pa aksiom (ko nije, trebalo bi da pogleda čudo koje je u svojstvu snimatelja načinio u slučaju, recimo, rumunsko-srpskog ostvarenja Ako zrno ne umre… Siniše Dragina), ali tu je ovde i reditelj Petar Ristovski već sada siguran u masovnim i usložnjenim scenama i ambicioznijim zahvatima, ali, očito, i u radu sa glumcima; Lazar Ristovski ovde pruža zrelu i prijatno zauzdanu glumu u prikazu melanholičnog i dobrog kralja, Radovan Vujović je napokon na filmu prikazao svoj glumački potencijal u punom naponu, mladi Milan Kolak je možda i neočekivano promišljen i strpljiv u svoj prvoj krupnoj ulozi na filmu, a tu je i maleni Ivan Vujić, nadahnut i izvrsno vođen u ulozi zlosrećnog i borbenog Momčila Gavrića

Osim toga, Petar Ristovski ovde pokazuje i zavidno vladanje komplikovanim pristupima izrade filma koji je u isti mah i film i movie, odnosno, filma u koji  je istovremeno kadar i da bude mrtvozbiljan filmski rad opšteg usmerenja, sa jedne i repertoarski film kadar da ponese gledaoce u tom repertoarskom smislu ostvarenja, uz dužnu brigu za gledaoca i njegove bioskopske potrebe, sa druge strane. Scene bitke i sukoba su bulajićevski razmahane i ambiciozne, i tu mladi Ristovski u potpunosti poentira, dok u prizorima prelaska albanskih vrleti pravi jasne i umesne omaže velikom Žiki Mitroviću, što je, naravno, sa filmofilmske tačke gledišta za svaku pohvalu. Film može da se pohvali vrlo dobrim muzičkim skorom, očigledno nastalim na tragu onog što godinama unazad rade Nick Cave i Warren Ellis, a što se preko serije Peaky Blinders i ovdašnjih Senki nad Balkanom prelilo i do nas; ova poslednja pohvala, doduše, mora da se relativizuje pominjanjem pozajmice ovde upadljivo usporene melodijske linije hita I Want to Break Free grupe Queen, ali to je možda, budimo ipak šeretetski popustljivi,  nekakav postmoderni monarhistički nadkoncept.

Na drugom tasu tu je povremeno ispadanje iz pripovednog ritma (što i ne čudi imajući u vidu dve narativne linije koje nužno moraju da se spoje i samu minutažu ovog filma, od 140 minuta), te upadljiva doslovna ilustrativnost u prikazima sastančenja vojnog i državnog vrha, gde ovaj film deluje kao ipak tek razigranija i bolje usnimljena varijanta onoga što se viđa u TV dramama ovoga profila, a tu su i problemi sa distribucijom bočnih likova i činjenica da je za izvesne delove priče potrebno solidno predznanje istorijskih fakata. Međutim, uprkos svemu tome, ovo je zreo i uspeo film primetno krupnih ambicija u bezmalo svakom svom aspektu. Uz to je i film koji je uspeo da, mimo svih očekivanja i mimo poređenja sa svedenijom, mada zadovoljavajućom Zaspankom za vojnike Predraga Antonijevića pod  jednim krovom pruži i istinski spektakl i nepatvoreni tragizam u priči sa finom ravnotežom antiratnog sentimenta i promišljenog patosa. A to je sastavni deo reči patriotizam kome stremi ovaj i ovakav Kralj Petar Prvi, vrlo dobar debitantski rediteljski rad Petra Ristovskog.

1219255 Najluđi filmovi za starije od 18 iz 1960-ih i 1970-ih avengers-end-game-4-1544189609 Trejler za poslednji nastavak „Avengers“ serijala je stigao maxresdefault-17-768x432 Prvi tizer za poslednju sezonu serije „Game of Thrones“ naslovna Domaća serija „Besa“ ekskluzivno na SUPERSTAR TV · · ·