Naslovna fotografija - Olja Ivanjicki (foto Krzysytof Barański, Fond Olge Olje Ivanjicki)
KULTURA · art

Ako verujete u stereotipe o umetnicima, sve ćete ih pronaći kod Olje Ivanjicki. Naša poznata slikarka ostavila je iza sebe na hiljade dela. Insistirala je na slobodi, pažljivo je negovala stil odevanja i živela u malom stanu na Kosančićevom vencu – nije je zanimao luksuz, već najlepši pogled u gradu.

Piše: Ljubisav Panić

Olja je živela jedinstvenu filozofiju, proisteklu iz teorija koje ponekad nije moguće opravdati racionalnim argumentima. Dozvoljavala je sebi da bude kontradiktorna i mnogo toga što je rekla, kada bi se osvrtala na detalje o kojima nauka ima suprotno mišljenje, trebalo bi uzimati s rezervom. Uprkos tome, njeni tekstovi su veoma neobični i zanimljivi. Između pasusa koji otkrivaju samo njen svet, uvek se kriju rečenice koje sjajno seciraju ovaj naš, u kom živimo.

Zahvaljujući Fondu Olge Olje Ivanjicki, predstavljamo vam deset Oljinih fotografija, udruženih sa deset citata otrgnutih iz konteksta i kataloga Olga Olja Ivanjicki: Slike, autorke Suzane Spasić. Verujemo da će vas naterati da se zamislite.

„Mozak nikada nije ljubomoran na drugi mozak. Pravi, pametni mozak raduje se kada drugi mozak nešto dobro smisli, kao da je on sam smislio. Uopšte mu nije važno da baš on nešto zamisli, važnije mu je da to nešto bude smišljeno.“

„Uvek sam se pitala kako je Beograd izabrao da bude samo sa jedne strane, na jednoj obali svoje velike reke, a da drugu zanemari kao da je nema. Uvek sam govorila: ‘Kako bi izgledao Pariz, da je bio samo na jednoj obali Sene, kako bi izgledao London da je bio samo na jednoj obali Temze…’ Uvek me je čudilo da ta druga obala Dunava ne postoji u svesti.“

„Bio je rat u Avganistanu. Prvo je bio bol za Budama iz Bamijana i taj besmisao rušenja svega što je izdržalo po tri, četiri milenijuma. Odjednom u ovom veku sve mora da bude sravnjeno, uništeno, spaljeno, poniženo. Hilandar, Kosovo, Avganistan, Irak. Potpuna degradacija i želja za degradacijom. I onda, bombardovanje Tora-Bore. (…) U isto vreme, popravljena, digitalna lepota Lare Kroft. Potpuno neodoljiva. Već treći put je slikam, tu istu ženu.“

„Ljudi srednjeg veka su znali nešto što mi ne znamo. Kad pogledamo Van Ajka, čini nam se da je on sve znao. Imam utisak da je tu postojala kombinacija određenih talenata, koji su se posle izgubili u davanju naslova svemu i svačemu. Nešto se tu izgubilo, zaturilo i zaboravilo, u stvari verovatno postoji u tajnim knjigama. Danas se ide na to da su knjige opasne, znanje više nije potrebno. Ide se na površnost, neznanje, glupost.“

„Kako vodič mora da gleda sliku da bi uputio i posetioca, grupu, decu? Mora da je gleda iz epohe u epohu, kroz geografsko mesto, kroz rasu, versku pripadnost, društveni status, stepen ličnog obrazovanja ili neobrazovanosti, stepen talenta ili odsustvo istog.“

Još ima slika koje nisu otkrivene, smem da tvrdim. Koje nisu došle do muzeja, do tih pompeznih, kočopernih zgrada, sa još kočopernijim i važnim osobljem, koje ima svoja stroga pravila, svoj način razmišljanja, svoje rečenice, koje su neodoljivo iste. Kao da je jedan pisao, a ostali posle prepisali.“

„Slikari su se uglavnom zadovoljili da konstatuju statično stanje stvari. (…) Jedan lakat postaje neviđena teškoća, jedna ruka je kraj sveta. A da li jedna ruka treba da kaže sve o tom svetu, i na koji način? Jedna dobro naslikana ruka se uvek otimala ruci slikara. Možda je eventualno Mikelanđelo napravio dve najbolje ruke sveta, to su Adamova i božja i tu se negde priča o ruci završila.“

„Egon Šile se opet izlaže. Vodaju ga mrtvog. Sada je kod Nemaca, sada im valja, mogao je pre 40 godina da sedi u logoru, sad sedi u njihovom kulturnom centru. Tako ti se menja istorija sveta: čas si u logoru, čas si u muzeju.“

„Ono što je mimoišlo rusku umetnost je vreme Pop arta, nema ga. Nisu bili još ni u kakvim relacijama sa svetom. Od šezdesetih do devedesetih su im jako slabe godine. (…) Kad se tako skupi istorija jedne države, onda nemaš komentar ni na ono što im se događalo, jer sve je proizlazilo jedno iz drugog, sve je vuklo jedno drugo, kao oni burlaci, teglili su one kanape, vukli brodove i tako, tu im je prošao i vek i milenijum i život. Slikari su slikali svoje žene i ćerke, ćerke nisu bile slikarke pa nisu slikale svoje očeve.“

„Danas čujem, kada su pitali Mao Cedunga šta misli o posledicama Francuske revolucije, on je rekao da je još rano o tome govoriti. Mislim da je to najlucidniji odgovor jer mi smo još u toj revoluciji.“

20180923_150701 Lemon Berry Studio: Vesele i kreativne proslave dečjih rođendana naslovna Otvaranje izložbe „Veseli svet“ Dragana Petrovića page-cover-ilustracije Upečatljive ilustracije koje će vas naterati na razmišljanje Muzej buducnosti, Dubai (foto cnbc.com) Budućnost muzeja: Eksponat više nije dovoljan · · · ·