5c362432bd7730597e18f0e2-12001
U VAZDUHU · flešbek

Naučna fantastika prepoznatljiva je po tome što autori njenu radnju smeštaju u ono što je u tom trenutku budućnost. Za to im je potrebna maštovitost po pitanju tehnologija koje ne postoje, a koje oni zamišljaju kao sledeći korak naučnika.

Često su ta predviđanja veoma zanimljiva, ali prosto neostvarljiva u nekoj skorijoj budućnosti. Međutim, kako smo tokom prethodnog veka kao rasa puno napredovali u tehnološkom smislu, ima i onih predviđanja koja su se ostvarila delimično ili u potpunosti.

Automobili bez vozača

Iako su i dalje u procesu testiranja, činjenica da već postoje ovakvi automobili potvrđuje predviđanje koje je dao Isak Asimov nakon posete Svetskoj izložbi 1964. godine. Tada je rekao da će se puno energije utrošiti na pravljenje automobila sa „robotskim mozgovima“ koji će se sami kretati između željenih destinacija, bez potrebe za vozačem.

Sletanje na Mesec

Svi znaju da je ljudska rasa posetila Mesec po prvi put 1969. godine, ali nisu svi upoznati sa romanom Put na Mesec Žila Verna iz 1865. godine u kome se predviđa baš to. Iako je 104 godine razlike između romana i stvarnog događaja, u knjizi tri Amerikanca stižu do Meseca, baš kao i u stvarnosti. Ključna razlika je u tome što književni junaci na kraju nisu kročili na ovo nebesko telo.

Antidepresivi

U čuvenom distopijskom romanu Vrli novi svet postoji droga pod nazivom soma koja služi da ublaži simptome depresije kroz blage halucinacije. Dve decenije kasnije, naučnici počinju da razvijaju antidepresive nakon što su otkrili vezu između depresije i hemijskih supstanci u mozgu. Tako su nastali mnogi moderni lekovi.

Pametni satovi

Nekada veoma popularna crtana serija Džetsonovi je još 1962. prikazivala neku vrstu modernog sata pomoću kojeg su likovi gledali video snimke u boji, obavljali video pozive i još puno toga. Iako nisu sve te opcije dostupne na današnjim pametnim satovima, oni su nešto najpribližnije tome što imamo i moglo bi se reći da ih je ova serija predvidela koju deceniju ranije.

Kreditne kartice

Prvo korišćenje sintagme „kreditna kartica“ pripisuje se piscu Edvardu Belamiju u njegovom romanu Pogled unazad iz 1887. godine. Glavni lik u njemu zaspi i budi se 113 godina kasnije u nekoj vrsti socijalističke utopije, gde se sve plaća pomoću kartice u svim zemljama. Prve kreditne kartice uvedene su 1920-ih godina, dok su one koje su funkcionalne i u drugim zemljama došle 1950. godine.

550867-wellcome 5 suludih lekova iz 19. veka collage 15 fotografija Džin Siberg koje još niste videli Naslovna fotografija (foto Tamara Branković) Stari predmeti još su živi: 5 prelepih primera iz galerije Wunderkammer aleksandar-i-viteski-kralj-cover Zanimljiva istorija: Portreti kralja Aleksandra · · · ·