Levijatan
KULTURA · film/TV

Decenijama unazad kruži ocena da je najpravičnija podela Oskara ona u kategoriji najboljeg filma sa neengleskog govornog područja. Može biti da je tako, naravno, ako zažmurimo i pred povremenim uplivima dnevnopolitičkog, nazovi-ideološkog ili naprosto kapricioznog. Da vidimo onda kako ove zime stoje stvari u toj i dalje, vele, neuprljanoj kategoriji.

Ida (Poljska) – Pawel Pawlikowski, autor izvanrednog My Summer of Love, ali i baš nedorečene Žene iz susedstva, vratio se u rodnu Poljsku kako bi tamo sročio Idu.

Ida, priča o mladoj iskušenici koju mora da pred čin davanja zaveta poseti otuđenu tetku, u samo osamdesetak minuta donosi pravu emocionalnu bombu u tihoj priči o varljivim identitetima i bezizlazu koji većinu u stopu prati; a tu je i vrhunski i prilično osoben rad direktora fotografija.

Levijatan (Rusija) – o ovom maestralnom delu na stranicama City Magazina je već bilo reči, a valja još jednom napomenuti da je u Levijatanu nepogrešivi Andrej Zvjagincev je uspeo da postigne savršenu ravnotežu između potresne drame, društvene hronike i promišljene kritike brojnih anomalija savremene Rusije danas. U svako slučaju, najcelovitiji i najzaokruženiji film u ovoj petorci.

Mandarine (Estonija/Gruzija) – ova starostavna priča o dvojici postarijih Estonaca u zabitom gruzijskom selu koji prihvataju teško ranjene suparnike tokom abhazijsko-gruzijskog sukoba tokom devedesetih donosi iskrenu emociju, ali donekle i zbunjuje svojom sveukupnom arhaičnošću; tim pre što se stiče jak utisak da taj tradicionalistički pristup nije viši koncept nego očito odraz filmskog svetonazora rediteljke Zaze Urushadze.

Mandrine su nezasluženo dobile nominaciju, a previdom su kažnjeni odlični filmovi poput Dolanove Mamice i/ili švedske Više sile.

Timbuktu (Mauritanija/Francuska) – folklorizma, kojim obiluju Mandarine, još je više u mauritanijskom favoritu, ostvarenju Timbuktu, drami o potresima stočarske porodice među peščanim dinama kada u njihov život upadni džihadisti.

Timbuktu ima i aktuelnu temu i pouzdanu rediteljsku ruku, ali se prvenstveno preporučuje sirovom emotivnošću.

Divlje priče (Argentina/Španija) – ovaj film, ta dovoljno iskošena i dovoljno vešto uobličena višekraka povest, još jednom pokazuje obilje intrigantnih autorskih poetika i sigurnost kojima hispano-kinematografije plene par deceniija unazad, ali ipak stoji kao nedovoljno ubedljiv učesnik u trci sa dva tako izražena favorita (Ida i Levijatan).

Kingsmen Filmska recenzija: Kingsman – Tajna služba Bićemo prvaci sveta Novi sportski domaći film „Bićemo prvaci sveta“ u Cineplexxu Do It Together Do It Together u Srbiji Ničije dete Statiranje piše drame: Jedan dan na snimanju filma „Ničije dete“ · ·