Galerija
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Nakon serije radionica ovog novembra u Kulturnom centru Beograda rodile su se nove ideje – kako oplemeniti grad i kako prepoznati, ulepšati, osmisliti javne prostore. Radionice „U pohodu na prostor“ bavile su se raznim urbanim rešenjima, a organizovali su ih Ministarstvo prostora i inventivni Proces – centar za edukativnu arhitekturu.

Ministarstvo prostora je oformljeno 2011. godine i okuplja ljude koji se bave javnim prostorom i koji su odlučili da se na jednom mestu okupe i zajedno delaju. Prve dve akcije koje su organizovale bile su Ekspedicija Inex film i otvaranje Ulične galerije u prolazu od Bezistana ka Nušićevoj ulici. Ekspedicija Inex film bila je preuzimanje napuštene zgrade Inex filma na Karaburmi koja je pretvorena u društveni i kulturni centar. Proces formiranja Ulične galerije trajao je dve godine, dok su dobijene sve dozvole nadležnih institucija.

Priča o zgradi Inex filma u kojoj se nalazi nezavisni kulturni centar koji ima svoj program, stalne autore i publiku, priča je o potrebi grada za takvim prostorima i potrebi mladih da imaju svoj kreativni prostor. Nedavno je formiran i alternativni teatar, koji ima veliku zajedničku galeriju i veliki broj manjih prostora i zanimljivo je stecište različitih programa iz savremene umetničke prakse. Program Ulične galerije vodi organizacija Mikroart i u dve godine postojanja predstavljeno je više od 30 izložbi. Organizuju se i drugi događaji, festivali, radionice… Galerija ima svoju stalnu publiku i zanimljive izložbe, a u toku je nesvakidašnja izložba „Portreti‟ Žarka Aleksića. Reč je o fotografijama mesta atentata u Beogradu, delova grada u kojima su ubijeni ljudi iz javnog života Srbije.

Kako osvojiti prostor

„U situaciji kakva je današnja, gde tržište vlada gradom, javni prostori nestaju pod uticajem različitih privatnih interesa i neophodno je osvajati te javne prostore. Smatramo da je vrlo bitno da svi građani učestvuju u tom procesu oblikovanja grada i odlučuju o tome kako će se grad razvijati. A s obzirom na to da mlađe generacije nemaju nikakvu svest o tome šta je javni prostor i koja su njihova prava neophodno je s njima raditi i pričati i rasvetliti im tu oblast. Naterati ih da razmišljaju o tome. Da vide zašto je bitnije da se u nekom slobodnom prostoru koji je u vlasništvu grada otvori neki centar za mlade ili društveni centar, a ne kockarnica, da umesto kafića na nekom mestu postoji park‟ – objašnjava Dubravka Vranjanac iz Ministarstva prostora.

Čitanje prostora

Ministarstvo prostora je početkom ove godine realizovalo projekat prevoda, promocije i besplatne distribucije brošure „U pohodu na prostor“ kanadskih autora Hedli Dajera i Marka Njuija, a uz pomoć Hajnrih Bel fondacije. Ova knjiga želi da podstakne mlade da razmišljaju o prostoru oko sebe. Uz ilustracije i primere iz raznih gradova sveta i priču o tome kako inicirati neke ideje i krenuti u realizaciju i osmisliti prostore u gradu, knjižica „U pohodu na prostor‟ podstiče i ohrabruje srednjoškolce da se bave javnim prostorom. Mladi mogu da nauče šta je to javni prostor, koja su njihova prava i kako mogu da ga koriste. Mogu i da vide konkretne inicijative srednjoškolaca iz drugih zemalja i načine na koji su oni osmislili, projektovali i sačuvali svoje javne prostore. Nakon objavljivanja knjige, usledile su radionice u Kulturnom Centru Beograda.

– Shvatili smo da je program u ovoj knjizi predstavljen na jedan sistematičan način i da je moguće, na osnovu njega, napraviti čitavu jednu školu o javnim prostorima. Radionice smo organizovali zajedno s organizacijom Proces, a krenuli smo od poglavlja te knjige. Na samom početku se razgraničava šta je javni prostor a šta nije. Na jednoj radionici smo, na primer, postavili pitanje da li je tržni centar javni prostor. Veoma je teško bilo objasniti srednjoškolcima da tržni centar nije pravi javni prostor već kvazijavni prostor– objašnjava Dubravka Vranjanac.

Smart Urban, Fun Theory, Eco Grafiti

Na prvoj radionici, nazvanoj Smart Urban, razmatrana su rešenja koja su jeftina i laka za izvođenje a koja poboljšavaju različite stvari u gradu i način korišćenja nekog prostora.

– Prikazali smo veliki broj primera iz različitih gradova i komentarisali na koji način određena rešenja menjaju prostor. Tokom radionice sagledali smo prostor iz galerije Artget, s Trga Republike i zamišljali kako bi taj prostor mogao da se unapredi. Sledeća radionica, Fun Theory, bavila se teorijom koja kaže da elementi zabave mogu da poboljšaju ljude, da utiču na to da ljudi budu bolji. I takođe smo gledali najrazličitije primere – ljuljaške na neobičnim mestima, velike lopte… Za treću radionicu – Eko grafiti, vladalo je najveće interesovanje – javljali su se i srednjoškolci i studenti s raznih fakulteta.

Fokus ove radionice bio je na tome kako napraviti smesu od mahovine i realizovati grafite. Postoji receptura – u blenderu se mešaju mahovina, pivo i jogurt (kojima se mahovina hrani). Napravi se koherentna smesa i onda se ona nanosi na zidove. Potrebno je tri-četiri nedelje da se to neguje tako što se prska na svakih nekoliko dana. Nakon toga ovi grafiti ozelene, a te slike na zidu od mahovine su divne, intenzivno su zelene i drugačije su od običnih grafita. Mi smo radili eko grafite u Uličnoj galeriji u Bezistanu. Radionicu Street Art je vodila ekipa srednjoškolaca. Bilo je reči o grafitima, ali i o kompletnim alternativnim fasadama. Poslednja radionica bila je sumiranje svega toga (i pametnih urbanih rešenja i kreativnih intervencija i teorije zabave) i nazvana je Javni prostor – moj prostor. Tinejdžeri, srednjoškolci najbolje znaju ta mala mesta u gradu i najbolje poznaju javne prostore, a ideja je bila da se napravi malo drugačija mapa Beograda, da se u nju ucrtaju mesta na kojima srednjoškolci provode vreme i koja su za njih značajna (napuštene stepenice, parkovi, prolazi…).

Od ideje do realizacije

U zaključku priče o radionicama o javnim prostorima i intervencijama u njima Dubravka Vranjanac kaže da dobro osmišljena ideja vodi ka realizaciji. A zatim je potrebno tražiti razne dozvole i ljude koji mogu da pomognu u realizaciji.

– Mi smo, u ovom prvom procesu, hteli da podstaknemo mlade da razmišljaju. Mislim da je važno baviti se ovom temom i razgovarati s mladim ljudima, i želimo da nastavimo da radimo u raznim smerovima.

Biljana Branković iz organizacije Proces – edukativna arhitektura, navodi da je zaključak, nakon ovih radionica, i da se mladi ustručavaju da iznose svoje ideje.

– Potrebno im je vrlo mnogo podsticaja, čemu radionice i služe, ali neretko i tada čujemo nešto poput – „Nismo navikli da nas neko nešto pita“, „Da li mi to pričamo samo onako, ili će se to stvarno napraviti?“, „Nedostaje nam mašte, navikli smo da mislimo u šablonima“. Oni, dakle, sami sebe ne vide kao nekog ko bi trebalo da bude aktivan i odgovoran građanin, kog se tiče ono što se oko njega dešava, skloni su inerciji i prihvatanju stvari zdravo za gotovo i ne veruju u mogućnost promene. Ovi problemi su, ispostavilo se, prvi kojima se treba pozabaviti.

Inovativne male kancelarije Najmanji kreativni radni prostori Kuća ÁPH80 Kuća za poneti Dymitr Malcew - Plutajuća kuća Plutajuća kuća – egzotični beg iz grada Antipod Predavanje studija ANTIPOD u Novoj iskri ·