shutterstock_1030883029_cover
U VAZDUHU · trend

Otkad je sveta i veka ljudi razmišljaju o pojmu sreće i pokušavaju da ga definišu. Sreći se teži, ona se priželjkuje i priziva. Razmatra se da li je reč o trenutku, trajnom osećaju zadovoljstva, jednostavnom osvešćivanju zahvalnosti, nečemu na šta ne možemo da utičemo…

Mnogi i ne razmišljaju na tu temu već daju sve od sebe. Delaju na makroplanu, u datim okolnostima. Ubace se u strpljenje i vedrinu, okruže pozitivnim ljudima, stalno uče i uvek maštaju. Postoji i prilično precizna statistika koja određuje nivo sreće stanovnika naše planete. Godišnji izveštaj Ujedinjenih nacija o sreći jedne zemlje u obzir uzima BDP (bruto domaći proizvod – zbir finalnih dobara proizvedenih u jednoj zemlji), društvenu podršku, očekivano trajanje života i dobro zdravlje do poznih dana, društvene slobode, velikodušnost i odsustvo korupcije.

Nedavno je objavljena lista za prošlu godinu – na njoj je 156 zemalja, a na prvom mestu se našla Finska. Na drugom mestu je Norveška, na trećem Danska. Slede Švajcarska, Holandija, Kanada… Srbija je na 78. mestu.

Naravno da osvajanje sreće u sveopštoj društvenoj, finansijskoj, moralnoj… krizi u kojoj živimo nije tako jednostavno. Nivo sreće na globalnom nivou se zvanično uvećao u poslednjih 100 godina, ali je pitanje da li su i koliko ljudi danas zaista srećni. I šta pod srećom podrazumevaju? Da li smo utonuli u samozavaravanje? Ili se pogubili prateći tuđa očekivanja? Šta nam nedostaje? I šta nam uopšte ne treba da bismo bili srećni? 

Danski recept

Recepti za sreću su razni na raznim stranama sveta. Danci koji žive na hladnom severu Evrope razvili su i prigrlili poseban stil života objasnivši da se ka suštinskoj sreći ide sitnim koracima. Oni svoju sreću (uz sve parametre gore pomenutog istraživanja) duguju i svom pogledu na život, konceptu nazvanom „hygge“ (hige). „Hygge“ je danska reč koja je 2016. proglašena za reč godine, a koja označava osećaj ili trenutak koji je prijatan i poseban. Odnosno – čisto, relaksirano, odmereno uživanje.

Hige je stil života u kom možete da osvestite trenutke koji su vama jedinstveni i dragoceni. Hige je stvaranje tople atmosfere, ugađanje sebi, uživanje u ritualima. To je i posvećivanje bliskim ljudima, negovanje zajedništva, osećaja pripadanja… Opušteno vreme sa prijateljima, zajednički obroci, čavrljanje za stolom. Hige podrazumeva usredsređenost i posvećivanje, brigu o drugima, odsustvo očekivanja. To su i intimni, mirni trenuci – ispod toplog ćebeta, na primer, u tmurnim zimskim popodnevima, uz knjigu, upaljene mirisne sveće, tople vunene čarape, omiljeni napitak i najdražu muziku.

Hige asocira na evropski slow food koncept koji propagira sporo i dugo uživanje u kvalitetnoj hrani. Podseća i na italijanski pokret cittaslow koji je nastao u Toskani 1999, i zatim se raširio i na druge italijanske gradove i na druge zemlje Evrope. Spori gradovi su oni u kojima se promoviše usporeniji način života, uživanje u kvalitetnoj hrani, osećaju da imate sve vreme ovoga sveta i da živite usredsređeno, punim plućima. Možda Danci nisu otkrili toplu vodu ali su u svom hige konceptu otišli prilično daleko. Intenzivno i svakodnevno zalivaju svoje zrnce hedonizma podsećajući da je suština u ljubavi prema sebi i drugima, sitnim pažnjama, osmišljavanju svakodnevice. A sve to čini dobar (i srećan) život.

Kod ovog recepta za sreću ne treba smetnuti s uma da je sreća u trenucima, i da svoje dragocene trenutke možete lako osmisliti. Samo ako zastanete, i ako ste prisutni. Možete uživati posle posla u svom mirnom kutku u stanu na primer, igrati se s decom, baviti se kućnim ljubimcima, brojati pahulje, bacati kamenčiće u vodu, sedeti na klupi, zalivati biljku, slušati glasno muziku… Možete i kreirati radosne rituale – ispijanje čaja ili kafe iz omiljene šolje, sa kolačićem na tacni, ili kupovinu cveća jednom nedeljno, u cvećari na ćošku. Sve što vam padne na pamet a može da uspori i drugačije oboji svakodnevicu jeste hige.

Ključne reči su umerena jednostavnost, udobnost, sigurnost i mir. Ne radi se o neobuzdanom hedonizmu već o stalnom uživanju u sitnim, malim stvarima. Hige stil života u kom se istrajava možete osvojiti samo ako usporite, i izvučete iz sebe dečju sposobnost radovanja i deljenja radosti. Zdrav danski način života inovativan je i zbog doslednosti i delovanja na duže staze. Sitne dnevne doze sreće lako se prelivaju na život u celini, dovode do spoznaje suštine, i mira sa samim sobom. I tenzija postaje nepotrebna. Danas na instagramu postoji čak 1,5 miliona objava koje imaju haštag #hygge, i mnogo je objavljenih knjiga na tu temu.

I drugi skandinavski narodi su prigrlili hige životnu filozofiju i poradili na svojoj sreći. Na visok procenat sreće naroda na severu Evrope utiče i to što se redovno bave sportom – 30% Danaca i Šveđana na posao odlazi biciklom, a 50% Šveđana uživa u dugim dnevnim šetnjama. Tokom dugih i hladnih zimskih dana vežbaju na otvorenom, redovno odlaze i u saune, i vode računa o zdravoj ishrani. Šveđani su razvili i tradiciju kratkih i čestih pauza za kafu tokom radnog dana na kojima se opuštaju u društvu i časkaju sa kolegama. Svi skandinavski narodi posvećeni su lokalnim zajednicama, i društvenom životu, stalno organizuju korisne akcije, i brinu o ljudima oko sebe.  

I japanska metoda

Iz Japana dolazi filozofija življenja koja podučava da je recept za sreću – pronalaženje sopstvene misije na ovom svetu.

Ikigai filozofija duboko je ukorenjena u kulturi zemlje izlazećeg sunca. Ikigai se odnosi na čitav životni vek, i preduslov je za sreću i ispunjen i dug život. Život u skladu sa ovim konceptom izvesno doprinosi dugovečnosti Japanaca – prosečan životni vek u Japanu je preko 80 godina (87 godina za žene i 81 godina za muškarce).

Ikigai potiče sa japanskog ostrva Okinava, koje među svojim stanovnicima ima veliki broj stogodišnjaka i veoma starih ljudi. Pored toga što žive u blagim vremenskim uslovima i imaju zdrav način ishrane i nizak nivo stresa, stanovnici Okinave žive aktivnim životom. Tokom čitavog života bave se stvarima koje ih ispunjavaju, i u kojima pronalaze smisao svog bivstvovanja. Istraživanja su pokazala da je isti slučaj i sa stanovnicima ostrva Sardinija u Italiji i Ikarija u Grčkoj – oni su takođe među najdugovečnijima na planeti, a dug, srećan i smislen život duguju moru, mediteranskoj klimi, zdravoj ishrani i aktivnom stilu života. Vredni su do duboke starosti, i rade ono što ih čini srećnim.

Japanci tvrde da svako ima svoj ikigai – razlog da se ujutru probudi poletan i nasmejan. Ali potrebno ga je otkriti. Najpre možete da odgovorite na pitanja – Da li radim nešto što volim? Da li je to svetu potrebno? Da li sam dobar u tome? Da li sam za to plaćen? Možete i da napravite tri liste – svojih vrednosti, stvari koje volite da radite, i stvari u kojima ste dobri, i da vidite šta je njihov presek. I zatim da krenete u akciju.

Ikigai je zbir ličnih strasti, životne misije čoveka, profesije i poziva. Ono zbog čega ste tu. Reč je o svim aktivnostima koje životu daju svrhu. A otkrivanje svog ličnog ikigaija i lične sreće podrazumeva da ste iskreni prema sebi, uporni i istrajni, lišeni sumnjičavosti, otvoreni za promene.

Modni svet je poludeo za dugom Modni svet je poludeo za dugom superbake(31)-cover Socijalno preduzetništvo: Gde piješ kafu, kupuješ doručak i naručuješ kolače? One Star Colorblock Platform ONE STAR: Colorblock Platform + Pinstripe purse-1031547_960_720 Najbolje torbe sa Nedelje mode u Londonu · · · · · ·