festivalkrleza2.jpg
KULTURA · knjige

Ovogodišnji Festival jednog pisca posvećen Miroslavu Krleži otvoren je 10. maja u Kulturnom centru Beograda i održavaće se narednih mesec dana na nekoliko lokacija u gradu.

Ovogodišnji Festival jednog pisca posvećen Miroslavu Krleži otvoren je 10. maja u Kulturnom centru Beograda i održavaće se narednih mesec dana na nekoliko lokacija u gradu.

OTVOREN FESTIVAL JEDNOG PISCAimg-festivalkrleza.jpg

Moram da priznam da je Krleža imao jednu manu. Kada sam se jednom prilikom rukovao sa njim, video sam da je to jedna majušna ruka i bio sam jako začuđen kako iz te male ruke može da izađe šezdeset najvećih tomova hrvatske književnosti“, kazao je književnik Bora Ćosić koji je svečano otvorio festival pod nazivom „Krleža: San o drugoj obali“.

Okupljenima ispred Likovne galerije u Knez Mihajlovoj ulici autor knjige „Doktor Krleža“ pričao je anegdote o svom starijem kolegi kojem je festival posvećen ne bi li se, između ostalog, obeležilo i punih sto godina od kada je Krleža prvi put došao u Beograd.

OTVOREN FESTIVAL JEDNOG PISCAimg-festivalkrleza2.jpg

„Kod njega nisu najvažnije one ibzenovske drame, nisu najvažniji njegovi komentari o ratu, već je najvažnija ta samopsihoanalitička crta koja se javila u njegovim dnevnicima“, rekao je Ćosić.

Manifestacija, koja će trajati sve to 10. juna, jedan je od najvećih događaja koje ove godine organizuje Kulturni centar Beograda, izjavila je direktorka KCB-a Mia David.

„Ovo je retka prilika da pisac dobije tako značajno mesto i da se njemu posveto ceo festival, da se on obradi u različitim medijima i tako približi najširoj publici a ne samo onima koji čitaju,“ smatra David.

Urednica Književno-tribinskog programa KCB-a Olivera Stošić-Rakić, prema čijoj je ideji projekat realizovan, kazala je da je festival zamišljen tako da literatura koja je deo kanona i deo tradicije bude zapravo polazište za nove umetničke forme, nove umetničke sadržaje, debate, razgovore i radionice.

„Krleža je imao mnogo toga važnog da kaže o jugoslovenskoj ideji i s obzirom na to da je bio, kako ga mi zovemo, ‘prviremeni ili povremeni Beograđanin’ pokušali smo da ukažemo na neke činjenice koje su za njega bitne, ali ne samo za njega već i za beogradsku sredinu i pisce“, objasnila je Stošić – Rakić.

Na otvaranju festivala publici se obratila i članica gradskog veća Vesna Marjanović kao i pomoćnik ministar kulture Hrvatske Vladimir Stojsavljević nakon čega su prisutni imali priliku da uživaju u multimedijalnoj izložbi „San o drugoj obali“.

Na izložbi je, zahvaljujući Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, prvi put je javno izložen original Krležinog Divotvelepisma upućenog Marku Ristiću 1936. godine, nadrealistička kolaž-epistola jedinstvena u Krležinom opusu.

Osnivač zagrebačke trupe „Bacači sjenki“ Boris Bakal izvodio je performans „Istina, nije, istina…. Krležini snovi“ kompozitorke Ivane Stefanović čitajući odlomke iz Krležinih „Dnevnika“ iz 1942. i 1943. godine, polako vodeći posetioce ka galeriji „Artget“ u kojoj su izloženi delovi iz stripa o Krleži „Miroslavljevo jevanđelje – apokrifna verzija“ po scenariju koji je pisao Bora Ćosića.

Strip je realizovao srpsko-hrvatski tim crtača koji čine Danilo Milošev Wostok, Igor Hofbauer, Boris Stanić i Damir Steinfl.

Program festivala biće nastavljen danas razgovorom „Sveznanje i moć – iskušenja enciklopedizma na početku novog milenijuma“ (Galerija Artget, 12h) na kojem će uz moderaciju Novice Milića govoriti Velimir Visković i Tomislav Brlek.

U večernjim satima, sa početkom u 20h u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće premijerno izveden Krležin komad „Izlet u Rusiju“ u režiji Jovana Ćirilova.

 

KNJIGE: SVAKO UMIRE SAM KNJIGE: SVAKO UMIRE SAM Bekim-Sejranovic.jpg DOBITNIK NAGRADE MEŠA SELIMOVIĆ OBJAVLJEN U SRBIJI NA RUBU PAMETI U SRBIJI NA RUBU PAMETI U SRBIJI NOVI SAFONOV ROMAN U PRODAJI KNJIGE: ZATOČENIK NEBESA