naslovna
KULTURA · art

Na prvi pogled, umetnička dela Vasilija Kandinskog mogu vas zbuniti – kako sve te raznorodne slike dolaze od jednog umetnika? Rođen u Odesi, iskusio je i Oktobarsku revoluciju u Rusiji, a zatim uspon nacista u Nemačkoj, pre nego što se preselio u Pariz da tamo živi do kraja života. Njegov rad je prošao kroz zapanjujuće promene, a navedene slike ispod su odličan način da se to i prikaže.

Plavi jahač (1093)

Kandinski je na kraju bio zaslužan za stvaranje prve apstraktne slike – ali to nije Plavi jahač. Ova slika, dovršena 1903. godine, dobar je primer njegovih ranijih radova, koji pokazuju uticaj francuskog impresionizma i, donekle, pointilizma.

Murnau, voz i dvorac (1909)

Slike Kandinskog postepeno će postajati sve apstraktnije, a sa Murnaom, vozom i dvorcem, možete videti usputnu stanicu na tom putu. Kandinski ga je naslikao 1909. godine, nakon što je proputovao veći deo Evrope i onda odlučio da se naseli u Murnau – malom gradu u Bavarskoj. Na ovoj slici možete videti kako boja igra gotovo jednako veliku ulogu kao i oblici koje oblikuje, iako su oblici ovde još uvek jasni; voz i dvorac su očigledni, kao i različiti elementi pozadine.

Jahač (1911)

Konj i jahač su ovde jasni, ali to su samo linije i boje bez manjih detalja i pozadinske scene koje ćete naći na ranijoj slici. Ovo je u stvari jedno od njegovih manje apstraktnih dela tog perioda, ali još uvek hvata istu energiju i silu.

Improvizacija 27 (1912)

Za Kandinskog, koji je svoje slike često nazivao terminima koji su obično rezervisani za svet muzike, „improvizacije“ su bile spontane i neplanirane, dok su „kompozicije“ bile zamršenije i planirane. Njegova upotreba terminologije nije bila samo slučajna; kao teoretičar umetnosti, video je mnoge veze između načina na koji muzika i apstraktna umetnost mogu doseći čista osećanja i emocije.

Kompozicija VI (1913)

Kompozicija VI je apstraktno delo kojim je Kandinski želeo da prizove specifične slike – konkretno, apokalipsu vodom, plus krštenje i ponovno rođenje, sve u jednom divovskoj slici. Međutim, naišao je na blokadu, koji je prevazišao samo tako što je poslušao savet prijatelja da ponavlja nemačku reč poplava (uberflut) iznova i iznova, slušajući zvuk ali ignorišući značenje. To mu je omogućilo da se oslobodi misli o komadu, a nakon te blokade, sliku je završio za tri dana.

Kompozicija VII (1913)

Ova slika ima veoma duhovnu stranu – kao i mnogo dela Kandinskog. On je nameravao da dovede do duhovne veze između sebe i gledalaca kroz sliku – provodnik koji bi izazivao slična osećanja na obe strane. Iako možda izgleda samo kao prskanje oblika i boja, Kandinski je uočio značenje za svaku boju i stavio ih zajedno sa velikom svrhom.

Tačke(1920)

Sa Tačkama dobijate priliku da vidite sledeći pravac slika Kandinskog. Postepeno su postale geometrijskiji po obliku, a Tačke su dobra ilustracija kako je on osmislio te geometrijske forme. Dva glavna elementa njegovih slika u ovom trenutku su linije i tačke. Oba su u njegovoj teoriji preuzela dodatna značenja; tačka je samo oblik u slici, ne ograničavajući se na neku određenu boju, veličinu ili oblik. Linije su rezultat umetničke primene sile na alat, četkicu ili olovku, u određenom pravcu, pa čak i pravci i krivine (ili nedostatak linija) imaju specifično značenje za Kandinskog.

Na belom II (1923)

Jedno od njegovih najpoznatijih dela, Na belom II, slikano 1923. godine, pokazuje razvoj koji je Kandinski u geometrijskom slikarstvu prošao u relativno kratkom vremenu. Linije su jasnije, oblici oštriji – ali svi su bili vođeni njegovim razumevanjem o tome šta su različite linije i boje značile kada su se spojile. Za Kandinskog, bela simbolizuje potpunu tišinu i potpunu mogućnost, a bela i crna formiraju drugi veliki kontrast boja.

Nekoliko krugova (1926)

Slika Nekoliko krugova se ističe načinom na koji Kandinski koristi boje, sa savršenim preklapanjem krugova i njihovim bojama koje se stapaju da bi formirale potpuno nove. Crna pozadina je takođe važna – za njega, crno je simbolizovalo, najjednostavnije, smrt, ali i beznadežnost i ništavilo. Ostale boje, međutim, doprinose ukupnom utisku dela, koji na prvi pogled izgleda prilično šareno i svetlo, poput vatrometa ili planeta; svaki od njih je imao svoja značenja, zajedno sa kombinacijama između njih. Plavo je, na primer, boja koja je za Kandinskog pripadala nebu i trebalo je da izazove dubok osećaj smirenosti.

Kompozicija X (1939)

Još jednom vidimo novi stil Kandinskog s njegovom Kompozicijom X, oslikanom samo pet godina pre njegove smrti. Period između 1934. i njegove smrti 1944. naziva se Velika sinteza, kada su se sve faze njegove umetnosti i njegove teorije spojile u niz slika jedinstvenog stila i talenta. U ovom radu, kao i u mnogim drugim stvarima, Kandinski je hteo da neke karakteristike budu odmah očigledne, a da se neke otkriju samo sa vremenom i većom povezanošću. Veza između umetnika i publike kroz sliku bila je, kroz njegove poslednje dane, najvažnija za Kandinskog.

fptbty Majstorska radionica „Svako može da nauči da crta“ Zorana Goluba DSC04100 Izložba fotografija „Dinarska lepota“ u Galeriji „Karst“ u Muzeju Jovana Cvijića MART U KCBu Tri martovske izložbe u Kulturnom centru Beograda page-cover Portreti velikana u vidu fantastičnih optičkih iluzija · · ·