Pavle Vučković
U VAZDUHU · intervju

Evo nas u još jednoj epizodi razgovora sa povodom. Nije baš uvek tako, ali ovog puta povod je i konkretan i ozbiljan – Pavle Vučković, autor nekolicine u svetu nagrađenih kratkih filmova završio je svoj prvi dugometražni igrani rad, a ta njegova “Panama” ubrzo potom zavredela je i specijalnu projekciju u okviru zvaničnog programa ovogodišnjeg festivala u Kanu. I ne samo to – upravo je Vučkovićeva “Panama” odabrana da otvori novo izdanje festivala Cinema City u Novom Sadu, koji je od ove godine usmeren na prve ili druge filmove autora iz celog sveta. Sve ostalo pojasniće nam sam Pavle Vučković.

Panama je prevalila dug put do te prve projekcije u Kanu; podseti se i podseti nas šta je sve to krupno i važno tvoja ekipa morala da preturi preko glave do te srećne završnice?

Najveći, a možda i jedini problem u radu su bila odlaganja snimanja koja smo imali zbog frekvencije isplate sredstava za film. Snimanje je bilo iz tri dela sa jednom pauzom od godinu dana i drugom od nekoliko meseci. Samo snimanje je proteklo dobro i organizovano je bez nekih većih problema i prepreka. Odlaganja su bila najveći problem, najviše zbog ekipe koja je morala da se prilagođava stalnim odlaganjima i pomeranjima. Meni je bilo posebno teško zbog gubitka volje i motivacije u periodima čekanja. Imalo je to i dobru stranu, počeo sam u tim pauzama da učim programiranje.

Da li si saznao/otkrio nešto novo i značajno o svom filmu od gledalaca nakon te kanske ili drugih projekcija Paname?

Da, u svakom slučaju dragoceno iskustvo. Publika je reagovala na potpuno drugim mestima od očekivanih. To je možda i najbitnije, saznati kako na vaš film reaguju ljudi koji žive u potpuno drugim kulturama i različitim prediskustvima. Takođe, znaimljivo mi je bilo to što su mi neke inostrane numere koje smo koristili u filmu, delovale preterano kada sam gledao film sa inostranom publikom.

Koje ideje, koji motivi, koje emocije čine kičmu Paname kakva je sada?

Osnovna ideja filma i pokretač radnje je opis ljubavnih odnosa u vremenu digitalne komunikacije pod uticajem socijalnih mreža i pornografije. Mislim da većina ljudi nije ni svesna koliko su se odnosi među ljudima promenili, sve je drastično drugačije nego pre, na primer, trideset godina. Ono što je posledica i uzrok tog stanja je sveprisutni narcizam. Panama je film o narcizmu.

A kako stoji Panama u odnosu na ono što si nam predstavio u svojim kratkim filmovima?

Panama ima najviše sličnosti sa filmovima Minus i Početak, ali najviše zbog slične teme – odnosi između mladih ljudi. Međutim, po formi i po načinu pričanja priče, Panama je potpuno drugačija od radova koje sam radio ranije. Sledeći film koji ću raditi će i po energiji i po žanru biti potpuno drugačiji od Paname. To mi uvek predstavlja izazov, da radim nešto potpuno drugačije od onog što sam do tada radio.

Vidiš li svoje mesto (i koje) unutar tog kosmosa mladog i valjanog srpskog filma? Prija li taj kontekst i koga od skorije pridošlih autora u Srbiju smatraš bliskim ili posebno zanimljivim?

Naravno da mi prija što sam deo talasa novog, mladog filma u Srbiji. Super mi je što su svi ti novi filmovi uključujuči i moj, indrektno ili direktno vezani sa odrastanjem. Generalno cenim radi svih kolega, sa većinom sam bio na klasi. Posebno su mi bliski filmovi Tilva Roš i Klip.

Imaš li ti neko objašnjenje, neku svoju teoriju fenomena uspelih i uspešnih mlađih srpskih filmova?

Iskreno nemam nikavu teoriju, osim što mislm je da su ti filmovi rađeni iz srca.

Tvoja Panama otvara ovogodišnji Cinema City, festival koji je u ovom izdanju vidno remiksovan, otud i ovo pitanje – kako ti se čini zaokret ovog festivala ka fokusu na prve i druge filmove?

Mislim da je to prirodno sa obzirom na to što se u poslednje vreme pojavilo dosta prvih i drugih filmova. Svaka promena je uvek dobra.

Super Timor Super Timor: Novi pogled na tetovažu Lira Vega Duhovi Zoja Borovčanin (Lira Vega): Težimo tome da ne budemo dosadni aleksandra milićević Aleksandra Milićević: U kuhinji s Bordejnom Damjan Kovačević Damjan Kovačević: Melanholija je viši čin prihvatanja života · ·