Otadžbina
KULTURA

U poslednje vreme na regionalnoj kulturnoj sceni se oseća vetar promene. Novi balkanski istorijski emocionalizam je fenomen na koji treba obratiti pažnju.

U svom aprilskom prikazu Ničijeg deteta, uočio sa da se ovaj nagrađivani i hvaljeni film fino uklapa u mini talas koji možemo imenovati kao novi srpski emocionalizam. Tom talasu, uz Ničije dete, pripadaju Isceljenje i Enklava. Ova tri filma, pred domaćom publikom premijerno prikazana na ovogodišnjem FEST-u, poseduju auteničnu emociju. U njihovim kamernim pričama se prelamaju, kao u kaleidoskopu, krupni istorijski događaji.  U Ničijem detetu je to rat u Bosni i Hercegovini i njegovi odjeci u Srbiji, Enklava govori o pogromu Srba na Kosovu i Metohiji 2004, godine, Isceljenje je priča o oprostu nakon ratnih strahota… Slično se može uočiti i u regionu. Sve je više umetnika podudarnog senzibiliteta, umetnika koji velike teme obređuju na intimistički način. Bez obzira na brojne razlike među njima (pripadnost različitim narodima i različitim generacijama, delovanje u okviru različitih umetničkih grana), jedna fina zajednička nit povezuje mnoge radove sa post-jugoslovenskog prostora. Termin novi balkanski istorijski emocionalizam u četiri reči prilično precizno opisuje ovaj fenomen.

Film Goli, debitantski dokumentarac hrvatske autorke Tihe Gudac, pogledao sam na nedavno završenom festivalu Cinema City u Novom Sadu, gde mu je pripala posebna pohvala u takmičarskoj selekciji filmova iz regiona (Fresh Danube Films). Ovaj intimistički intoniran film govori o stradanju na Golom otoku, mada je glavni fokus na porodici rediteljke – njenoj majci, sestri, ocu i, pre svega, pokojnom dedi Marijanu Fučkanu. Golgota koju je Fučkan preživeo na Golom otoku obeležila je ne samo njegov život, već i život njegove porodice. Pošto joj je glavni protagonista mrtav, rediteljka sastavlja mozaik njegovog života i stradanja pričajući sa njegovom/svojom rodbinom i prijateljima/sapatnicima. Goli jednim delom jeste svojevrsni emotivni striptiz (posebno u segmentu u kome rediteljka istražuje odnos sa vlastitim ocem), ali je pre svega autentično svedočanstvo o jednom zlom vremenu.

Porodične tajne su pogonski gorivo i romana u stripu Otadžbina. Srpsko-kanadska autorka Nina Bunjevac (intervju koji je dala za City Magazine možete pročitati ovde) koristila je autobiografske elemente i u svojim ranijim radovima. Ipak, neosporno je da je Otadžbina njeno do sada najličnije, najemotivnije delo. Koristeći se životnom pričom svog tragično nastradalog oca Petra, Nina Bunjevac svojim preciznim perom iscrtava istoriju čitavog regiona. Dokumentarac Goli i roman u stripu Otadžbina imaju slične poetike. U njima porodična tajna, dugo zataškavana i prećutkivana, izranja i poput luče osvetljava prošlost i sadašnjost. Važno je istaći da u Golom i Otadžbini nema satanizacije i upiranja prsta. Autorke istoriju smeštaju u ram porodične fotografije. Vizura je time svedenija, ali istovremeno proživljenija, uverljivija. Istorija je, uostalom, satkana od miliona pojedinačnih sudbina. Nemojmo to zaboraviti.

Dusan Strajnic pic02 (Foto Andrea Vajda) Mladi koji obećavaju Zoran Kesić Zoran Kesić, ekipa Njuz.net-a i Biljana Srbljanović gosti prvog Freedom Art Festivala Heartefact letnji kamp Konkurs za Letnju školu produkcije, umetnosti i kulture belef-2015 BELEF: Kvalitetno leto u Beogradu · ·