rambo amadeus 1
U VAZDUHU · kolumna

Dok se spremamo na put do plaže, sunca i slane vode, uzbuđeni smo, prizivamo slike s najboljih letovanja, i pevušimo. Šta li pevušimo? Možda neku od pesama koja tera šegu sa temom boravka na moru?

Znam da i vi kao i ja, drage čitateljke, pakujete kofere pune letnjeg asortimana, i usput, radi raspoloženja, pevušite one najljigavije, najpopularnije, sasvim nepodnošljive, i stoga najbolje pesme o moru, barem po pravilima ove kolumne. Ako, ako, zdravo je to, a i ljudi smo pa je ljudski. Međutim, kad nam intelektualni superego naredi da se manemo narodskog posla, možda pređemo na neku od stvari koja infekciju sentiša tretira streptomicinom ironije. Ima takvih podosta u povesti domaćeg pop-roka, no evo mog izbora za ovogodišnju sezonu.

Zabranjeno pušenje – „Penzioneri na more idu zimi“

Pesma kojom, prema nedavnom svedočenju doktora Karajlića, počinje avantura mog omiljenog jugoslovenskog benda, jeste zafrkancija i smehoteka na prvu loptu, ali i jedan od retkih socijalnih komentara o penzionerima u pop muzici. Kad si penzioner niko te ne zarezuje, spakovan si u dom što ima finansijskih problema, usamljen si, ne možeš da spavaš, a i na more ideš zimi. Kao društvena kategorija i tema u javnosti, penzioneri su od ove pesme do danas prešli s margine u centar, i čisto sumnjam da uopšte idu na more, a kamoli da im država, kao nekad, organizuje boravke na moru, makar i zimi. Oni s boljim primanjima možda idu u predsezoni, za jeftinjavu, a ukoliko oni ili njihovi rođaci poseduju kakav sobičak na primorju, onda se u njega smeste tek kada prestane da bude profitabilan, kad se iz njega iseli i zadnji nemački ili ruski turista.

Knez i Rambo Amadeus – „Ne kukaj, đede“

Susret suprotnosti, tradicionalnog crnogorskog đeda i mladih lepotica golih grudi, osnov je komike kako u filmu Lepota poroka Živka Nikolića, tako i u pesmi dva maga primorskog funka, Kneževića i Pušića. Stihovi o urnebesnom putovanju od Podgorice do Budve i danas je duhovito i aktuelno, po motivima nadaleko poznatog kvaliteta budalaste vožnje po toj magistrali, prijateljstva s Rusima na osnovu „lade“, i uleta dva đetića sa zlatom oko vrata među beogradske lepotice na Mogren plaži.

Riblja čorba – „Crno je dole“

Ova pesma sa ploče Osmi nervni slom zapravo je ljuti sarkazam maskiran u muziku i klišetirane motive letnjih sentiša. Imamo tekst o zaljubljenom paru u zvezdanoj noći, na morskoj obali, upakovan u nežni zvuk havajskih gitara, plime sintisajzerskih akorda u pozadini, i napadnom šumu talasa zarad atmosfere. Borino vokalno izmotavanje je izvrsno: delom je ozbiljno, kako bi se uklopilo u okvire izabranog žanra, a delom preterano, kako bi naglasilo ironični pristup.

Rokeri s Moravu – „Odmor u Grčku“

Ovde se primenjuje isti princip parodije: muzički žanr se virtuozno poštuje (u ovom slučaju tipičan grčki sirtaki-melos), ali se prema njegovim klišeima odnosi ironično. Komedija je opet u sudaru suprotnosti: muža sklonog pecanju na Moravi supruga natera da odu na grčko more usred leta. Bizetić briljira u opisu pakla letovanja: „Trojica piju u tavernu, A ja sam sa njih četvrti, Vrućina je, bre, ki u rernu, U glavu mi se vrti“.

Darko Rundek – „More, more“

Sve što znamo o letovanjima tokom Jugoslavije sažeto je u ovoj pesmi – od groznice pakovanja svega i svačega u „fiću“, preko šlagera s radija i komaraca u kampu, do miliona radnika kojima znoj zasluženo spiraju vode slobodnog socijalističkog Jadrana. Dodatna ironija je što, u današnjim vodama otuđenog ili teško dostižnog mora, Rundekove stihove više i ne čitamo kao ironične.

Odmor Lara Marinković: Stik, gel, sprej sex and the city Srećna domaćica: Seks i grad Erik Satie Pouke iz prošlosti: Život po Eriku Satiju Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Carigradske mačke