Porodica
U VAZDUHU · urban flash

Porodične i tradicionalne vrednosti. Kako to lepo zvuči! Ima li išta pametnije i bolje od borbe za ideale koji su ovde cvetali decenijama, pod okriljem crkve i države? Ali, možete li da nabrojite šta se tačno pod tim podrazumeva? Kada se priča o porodičnim i tradicionalnim vrednostima na šta se tačno misli?

Na sajtu agencije Gazeta nedavno je objavljen apel novinarke Vesne Remić, kojim je pozvala roditelje da deci zabrane učešće na maskenbalima organizovanim u vreme Noći veštica. Ona smatra da je „naša dužnost i obaveza da decu vaspitavamo u duhu vere koju su nam Sveti Sava i ostali sprski svetitelji ostavili u amanet i da zabranimo deci odlazak na školske priredbe povodom ovog demonskog skupa“, što je na Fejsbuku prikupilo oko 10 000 lajkova.

Apel koji je potpisala i u kojem je Noć veštica pokušala da predstavi kao satanistički odjek keltskog paganskog praznika nema nijednu fusnotu, nijedan poziv na izvor. Štaviše, liči na zbir ličnih sado-mazo frustracija, scenarija za horor filmove i namernog medijskog spinovanja. Kao diplomiranog arheologa, živo me interesuje gde je novinaraka pronašla slikovito krvave, monstruozne opise nekadašnjih keltskih običaja, uključujući odsecanje i konzerviranje polnih organa.

Bitka za porodične i tradicionalne vrednosti na ovim prostorima obično se samo tako i vodi. Demonizuje se sve što se ne može ugurati u izmaštani kalup. Beskrupulozno se prećutkuje ono što ne ide u prilog odbrani teze i otvoreno manipuliše podacima. Vesna Remić je isto tako mogla da napiše da su Rimljani u čast Pomone, boginje voća i vrtova, takođe proslavljali noć uoči prvog novembra jedući jabuke i lešnike. Ali to nije strašno i pompezno, zar ne? Ne ostavlja puno prostora da se deci zabrani maskenbal.

Srpska pravoslavna crkva, novinari Gazete i drugi borci za tradicionalne i porodične vrednosti vređaju intelekt svih koji nemaju problem da pogledaju drugu strane medalje i izbegnu romantizovane prikaze naše prošlosti. Predstavljaju se kao veliki Srbi koji čuvaju izvorno srpstvo na nekakvim mitskim ognjištima, dok su svi ostali deo naivnog stada koje podleže prozapadnjačkoj manipulaciji. Izvinite, ali ukoliko je nacionalni identitet jednog naroda toliko slab da ga ugrožava puki jednovečernji maskenbal, onda sa tim indentitetom nešto debelo nije u redu i moramo se zapitati zašto toliki broj ljudi u tradicionalnim i porodičnim vrednostima ne nalazi zadovoljavajuću osnovu zbog koje bi ih očuvao u savremenom životu.

Ostrašćenost, koja je zavladala zbog davno izumrlih keltskih običaja, dokazuje nesposobnost mnogih da stvari sagledaju u istorijskom kontekstu i, samim tim, onemogućava ih da objektivno pristupe sopstvenoj prošlosti. Koliko mi je poznato, paganstvo živi punim plućima i u pravoslavnoj veri. U Svetom pismu nigde ne piše da bi za Zadušnice trebalo da držimo hranu na grobu i da je jedemo nad mrtvima. Nije li to pomalo satanistički? Po sačuvanim zapisima etnologa Tihomira R. Đorđevića, znamo da su vekovima posle keltskih obreda, u selu Žabarima u Pomoravlju, seljaci privezali izvesnu Paunu za ražanj i pekli je između dve vatre po Karađorđevoj zapovesti. Pauna je bila jedna od mnogih Srpkinja koje su platile glavom, jer su ih neobrazovani ljudi smatrali vešticama, što je jednako zastrašujeće koliko bilo koje keltsko žrtvovanje.

Idealizovanje srpske prošlosti, porodičnih i tradicionalnih vrednosti nanosi nam više štete nego koristi. Pre pedesetak godina srpski seljak nije izgledao poput našminkanih lepojki, koje nam se u jeleku vrte na nacionalnoj televiziji. Hodao je bez zuba, kupao se kad stigne i težio da ima što više dece, u očekivanju da će mnoga od njih umreti. A vernost je često, baš kao i danas, trajala do prvih kukuruza.

Mi smo sami, poput drugih nacija, toliko puta menjali identitet da ni njegov današnji odbrambeni talas nema konsenzus po pitanju porodičnih i tradicionalnih vrednosti. U vreme moje bake, na primer, neudate devojke su sa dvadeset godina smatrane baba-devojkama, za ljubav u braku nikoga nije bilo briga – očijukalo se prvenstveno sa mirazom, a pravilo se toliko smicalica da niko u proširenoj porodičnoj zajednici nije mogao mirno da živi. Da li bi tu i takvu prošlost trebalo vaskrsnuti?

Zato, kada novinarka Gazete kaže: „čuvajte decu, satanski smrad se širi nezaustavljvom brzinom a sve zbog našeg grehovnog pada, slabosti ali i zbog neznanja“, iskreno me vređa njeno neznanje i pokušaj manipulacije. Vređa me neobjektivnost i što svakim danom sve više ostajemo uskraćeni za istinu. Glorifikovanje tradicionalnog načina života naših predaka nije ništa drugo do stavljanje maske preko istinskog stanja stvari, što ostavlja naciju u nemogućnosti da na greškama uči i razvija se. Dok veroučitelji deci jednostrano predstavljaju običaje i istoriju religije u školama (čime će onda da se bave antropolozi i istoričari?), nije ni čudo što u zemlji cvetaju floskule koje nas polako vraćaju u vreme spaljivanja veštica.

Odakle nekome pravo da bude veći Srbin od nas koji smo takođe ovde rođeni i odrasli? Da idealizuje naše pretke? Da prećuti da je i spaljivanje badnjaka na lomači posledica paganstva? Da ističe svoje porodične vrednosti dan pre Parade ponosa, odbijajući da se zapita znamo li koliki je broj homoseksualaca poginuo u Prvom ili Drugom svetkom ratu braneći ovu zemlju? Ako je maskenbal za Noć veštica nekakvo suludo slavlje, šta ćemo sa onim pomodarstvom u kojem usred zime mladići uskaču u ledenu reku jureći Časni krst, ili onim ritualnim pokretima ruke koji se ponavljaju kad god autobus prođe pored crkve?

Noć veštica sam pod maskom proveo samo jednom u životu, ako se jakna sa velikom kragnom i šeširom na glavi uopšte mogu smatrati nekim kostimom. Kada sam sve to skinuo sa sebe i pogledao se u ogledalo ništa se nije promenilo. Znao sam gde sam rođen, znao sam ko sam. I dalje sam bio Srbin, ponikao kako na dobrom, tako i na onom lošem kod mojih predaka. Ali, samoproklamovani veliki Srbi se nikada neće suočiti sa strahom, skinuti svoje maske i dobro se zagledati u sopstvenu prošlost. Znaju da u ogledalu istorije ne bi našli osnova za arijevski savršeno srpstvo koje tetoše – čak i sarma koju jedemo izvorno je turska.

genitalije Zabavna imena za genitalije bicikl SkunkLock-smrdljiva brava za bicikl posao Razgovori za posao iz vaše mašte besmisleno Ovo su najbeskorisniji izumi na svetu ·