cover4
PULS GRADA · destinacija

U poslednjih pet godina Agencija za najbolje evropske destinacije dva puta je izabrala Porto za destinaciju godine

Na drugom kraju Evrope, na Iberijskom poluostrvu, nekako u drugom planu u odnosu na Španiju, nalazi se Portugal. A na njegovom severozapadu, nekako u drugom planu u odnosu na Lisabon, leži Porto, čarobni grad šarenih strmih ulica i mostova kakvih nema nigde drugde u Evropi.

Svako ko želi dobro da upozna prelepi grad na ušću reke Douro u Atlantik mora da bude spreman na upalu većine nožnih mišića. Naime, Porto je jedan od najstrmijih gradova Evrope, nešto kao San Francisko s one strane pomenutog okeana, pa zato i ne čudi što su baš ovde sagrađeni svi ti neverovatni mostovi, o kojima će kasnije biti više reči.

Staro jezgro

Šareno i razigrano staro jezgro grada je od 1996. godine pod zaštitom UNESKO-a kao svetska baština. Krasi ga mnoštvo trgova i uskih ulica s brojnim crkvama, palatama i zdanjima. Od pojedinačnih građevina izdvajaju se Gradska katedrala i crkva Clérigos, obe izgrađene u 17. veku u baroknom stilu, zatim stara berza sa svojim slavnim arapskim salonom, a tu su i brojni vinski podrumi. Još jedno bitno obeležje Porta su nadaleko čuvene keramičke pločice azulejos (port. „azulejžos“, špa. „asulehos“), tipične za celo Iberijsko poluostrvo, koje možemo videti na zidovima mnogih bitnih građevina poput železničke stanice São Bento i većine religijskih zdanja, ali i u bilo kom sokačetu starog jezgra u kome kao da je vreme stalo.

Porto ima gradsku šinsku mrežu kojom saobraćaju vozila koja se mogu nazvati megatramvajima ili mini-vozovima, ali se između kuća, trgova i crkava starog grada i dalje vešto provlače preslatki tramvajčići nalik onima iz Vendersove „Lisabonske priče“.

Mostovi

Ono što izdvaja Porto u odnosu na sve druge gradove Evrope jesu njegovi mostovi. Ima ih ukupno šest i ne zna se koji je velelepniji od kog, a njihov moćan izgled pojačava činjenica da sam grad nije toliko veliki (uže područje ima tek oko 240.000 stanovnika). Nekoliko njih je u nekom trenutku držalo ili još uvek drži svetski rekord po rasponu i drugim tehničkim kriterijumima.

Nekada davno, Gaia, danas deo Porta, bio je poseban grad do koga se moglo stići samo plovilom. A onda su u drugoj polovini 19. veka, kako se to već desilo u svim gradovima u to doba, ekonomske i druge potrebe iznedrile dva fizički veoma slična grandiozna gvozdena mosta čiji će vas izgled svakako podsetiti na konstrukciju Ajfelove kule. A to nije slučajno.

Najpre je 1876. godine otvoren železnički most Maria Pia, a iza njega stoje nemački graditelj Théophile Seyrig i njegov partner i učitelj, veliki Gustave Eiffel. Deset godina kasnije, Seyrig je sam preuzeo odgovornost za danas najpopularniji most Porta – Dom Luis I. Ovaj most ima dva nivoa koje spaja veliki luk, a izgrađen je na mestu nekadašnjeg mosta Pênsil, čiji ostaci stubova i dalje krase obale reke Douro. Preko mosta Dom Luis I nekada se na oba nivoa odvijao drumski saobraćaj, a danas se gornjim kreću veliki električni tramvaji u okviru već pomenute mreže Metro do Porto. Ako želite iskustvo u kome se prošlost, sadašnjost i budućnost sreću u jednoj tačci, prepešačite ga u večernjim časovima.

U novijoj istoriji, najpre je 1963. godine nastao most Arrábida, najbliži ušću reke u okean, koji je značajno rasteretio gradski saobraćaj. Ispod njega ćete obično videti pecaroše koji strpljivo čekaju da riba zagrize mamac, a ako produžite dalje, ubrzo ćete stići do dela grada koji se zove Foz do Douro (u prevodu „ušće reke Douro“), poznati buržujski kraj, a severno od njega i Matosinhos, komercijalni i industrijski deo grada uz obalu okeana u kome redovno možete videti i surfere. U blizini mosta Arrábida nalazi se i Kadoorie sinagoga, najveća na Iberijskom poluostrvu, a na ovom delu mape Porta je i veoma zanimljivi Muzej moderne umetnosti Serralves, smešten u parku nazvanom po istoimenoj fondaciji.

Od ulaska Portugala u Evropsku uniju u Portu su sagrađena još tri nova mosta. São João je železnički most koji je 1991. godine odmenio gorepomenuti Eiffelov i Seyrigov, koji i dalje ponosno stoji na istom mestu kao značajno arhitektonsko i kulturno nasleđe Portugala. Dva najmlađa mosta su Freixo (1995) i Infante D. Henrique (2003).

Preporuka svim posetiocima – kad već dobrano upoznate centar grada s njegovim mnoštvom skrovitih uličica u kojima se neobavezno suši veš, uplatite turu brodićem koja će vas bolje upoznati sa svih šest mostova Porta. To je takođe prilika da napravite još jedan niz lepih panoramskih fotografija starog jezgra s jedne i Gaie s druge strane, čiji jednako živopisan obalski krajolik upotpunjuje žičara.

Vino i fudbalski klub – brendovi s imenom grada

Ime grada, pisano bilo velikim bilo malim početnim slovom, nose dva slavna brenda – istoimeno vino i fudbalski klub. Originalno vino porto uzgaja se isključivo u dolini reke Douro, jednoj od tri najstarije definisane vinske regije na svetu (uz italijanski Kjanti i mađarski Tokaj). Istorija beleži da su se brodari koji su prevozili to vino bačvama u Englesku dosetili kako da povećaju količinu dopremljenog vina – u Portu bi ga prokuvali, a u Engleskoj mu dodali vode i tako dobili veće količine. Vremenom se engleskim kupcima dopalo upravo to prokuvano zgusnuto vino koje su pili uz kolače i tako je nastalo desertno vino porto, prilično jako i upečatljivog slatkastog ukusa.

Što se tiče fudbalskog kluba, on je drugi najtrofejniji u Portugalu nakon Benfike, ali je u Evropi osvojio više trofeja – dva Kupa/Lige šampiona i dva Kupa/Lige UEFA. Ceo grad je u znaku plavo-bele boje, a Kristijano Ronaldo, dete lisabonskog Sportinga, takoreći je persona non grata. Maskota kluba je zmaj, koji je podario ime i velelepnom stadionu Dragão, otvorenom 2003. godine. Ova građevina je smeštena relativno blizu centra, iz koga se do nje bez problema može stići i peške, a u okviru stadiona se nalazi i interesantni muzej fudbalskog kluba Porto.

Hrana

Kad se govori o tradicionalnoj kuhinji Porta, obično se govori o tradicionalnoj kuhinji Portugala u celini. Njena dva glavna aduta su riba bakalar spremana na mali milion načina i lagani desert pastel de nata (obično u množini pasteis de nata) čiji je glavni sastojak žumance jajeta, a nastao je u manastiru Jeronimos u Belému, danas delu Lisabona.

Ipak, postoji i nekoliko recepata koji se poistovećuju upravo s Portom. Tripas je naziv za ono što bi se kod nas zvalo škembićima. U Portu se spremaju na mnogo načina, i najzastupljeniji je onaj kod koga je uključen i pasulj. Popularnost ovog jela u gradu je tolika da se njegovi žitelji širom zemlje nazivaju tripeiros. Tu je i francesinha (u prevodu „mala Francuskinja“), ukusna kalorična bomba koja sadrži hleb, meso, više suhomesnatih proizvoda, sir i paradajz, a sve to pliva u umaku od piva! Recept je šezdesetih smislio lokalni stanovnik Daniel da Silva po povratku iz pečalbe u Francuskoj i Belgiji.

Mora se pomenuti i Bolhão pijaca, ušuškana u istoimenom centralnom kvartu, na kojoj se mogu naći najrazličitije vrste voća i povrća, od onih i nama bliskih do egzotike poput kakija, znanog i pod imenom persimon.

Gradovi nekad i sad Nekad i sad: Neverovatne transformacije gradova sveta Nazca Lines, Peru Majmun, los i najpoznatiji britanski falus: Geoglifi širom sveta Red Bull Red Bull izazov: Prijavite se za avanturu života! Destinacije iz snova Odmor na suncu: Za one koji mrze zimu