Pouke iz prošlosti
U VAZDUHU · kolumna

Marko Jezekija Lombrozo (koji će kasnije promeniti ime u Čezare) rođen je u Veroni 6. novembra 1835. godine, a umro 19. oktobra 1909. godine u Torinu. Bio je italijanski lekar, antropolog, kriminolog i forenzičar jevrejskog porekla. Predstavnik pozitivizma, postao je predvodnik kriminalističke nauke i začetnik kriminološke antropologije.

Na njegovo delo snažno je uticala fiziognomika, nauka koja na osnovu crta lica, kretnji, građe i držanja tela zaključuje o duševnim osobinama ljudi. Lombrozo je tvrdio da se kriminalci rađaju kao takvi, te da se njihove anatomske osobine mogu uočiti, budući da je kriminalac, jednostavno rečeno, različit od normalnog čoveka, te da se te razlike (anomalije) nasleđuju. Reč je o svojevrsnoj sličnosti sa precima (atavizmu) što dovodi i do ponašanja koje je devijantno, odnosno – nepropisno i izopačeno. Tek tokom poslednjih godina života, naučnik je počeo da uzima u obzir i druge činioce, društvo, splet životnih okolnosti, vaspitanje… Dakle, izgled prestupnika nije bio jedini presudan, već i štošta drugo. Brojni su današnji antropolozi i psiholozi koji su spremni da potvrde kako je mnogo toga što je Čezare Lombrozo napisao, bilo, u najmanju ruku, na pogrešnoim tragu.

„Pred plimom nasilništva i zločina što se svakim danom sve više podiže, čini mi se da pošten čovek koji je tokom mnogih godina proučavao zločin kao psihijatar, a ne statista – ne sme da ćuti“. Ova Lomrozova rečenica bila je neka vrsta njegove zvezde vodilje.

Jedan od prvih ključnih saznanja Čezerea Lombroza potiče iz 1863. godine. Pregledavši kao vojni lekar brojne vojnike uočio je da je većina njih tetovirana, te da potiču iz neskladnih porodica sa društvenog dna. Nekoliko godina docnije, primetio je kako je tetoviranje uobičajeno upravo za kriminalce, bez obzira da li su vojnici ili civili! Znao je kako je tetoviranje deo običaja primitivnih naroda, te da oni koji to čine, imaju izvesne sličnosti sa tim drevnim narodima, njihovim običajima. Utvrdio je da čak vole i istu vrstu muzike! Zatim je došla neka vrsta prosvetljenja. Moglo bi se reći da je i Čezare Lombrozo doživeo svoju eureku. Naime, u decembru 1870. godine, dok je proučavao lobanju razbojnika Đuzepea Vilele, uočio je veće ulegnuće – jamicu na potiljku. Jamica koju je primetio, bila je veća nego kod većine ljudi. To je inače osobina lemura. Eto dokaza za kojim je tragao. Kod razbojnika se pojavljuju iskonske osobine, koje datiraju iz vremena pre homo sapiensa, te one izazivaju zločinačko ponašanje:

„Sve mi se javilo odjednom kao široka ravnica nad gorućim horizontom. Rešio sam pitanje prirode prestupnika koji je u našem vremenu imao osobine primitivnog čoveka dalekih mesoždera.“ Evolucija se dakle mogla obrnuti. Naučnik je smatrao da će ga atavistička teorija učiniti besmrtnim. A da bi dokazao svoju tvrdnju, sakupljao je stotine i stotine lobanja izdvajajući po svoj prilici samo one koje su mu odgovarale i potvrđivale ono što je nagađao. Tražio je lobanje sa velikom jamicom na potiljačnoj kosti. U svakom slučaju, danas je poznato kako ova pojava nije vezana za razbojničko niti nasilničko ponašanje. Verujući da će pronaći neke skrivene veze sa čovekom, Lombrozo je proučavao i biljke mesožderke, kao i životinje-sisare ne toliko bliske ljudkom rodu.

Prema Lombrozu, kriminalac ima usko i plitko čelo, izraženu donju vilicu, pljosnati nos, asimetrično lice, obavezno veći broj zuba (što su bile i osobine primitivnog čoveka). Osim toga, prag bola kod razbojnika nije isti kao i kod normalnih ljudi. Oni mogu da podnesu znatno više! I njihov vid je bolji. Ne treba zaboraviti ni tetovaže, kao svojevrsni zov za drevnim, primitivnim vremenima. Neka vrsta biološke regresije terala je ove ljude da buše svoju kožu i utiskuju crteže i simbole, poput drevnih primitivnih predaka. Njihova sklonost ka razbojništvu i nasilju bilo je zapravo ono što je za primitivnog čoveka – normalno! Zamimljiva teorija, posebno tokom ovih toplih dana kada smo u prilici da se uverimo koliko je veliki broj tetoviranih ljudi! Obnažena ramena i mišice pokazuju najrazličitije tetovaže. Osmeh ili nagoveštaj straha može da izazove stara Lombrozovo poimanje želje za tetoviranjem. Ali, ipak, najzanimljiviji je kraj života ovog neobičnog naučnika.

Naime, Traganje za hipnotičkim i spiritističkim pojavama, bilo je Lombrozovo poslednje delo. Završio ga je dan pre nego što će umreti. U tim poslednjim danima, sasvim se približio vratima koje vode u svet paranormalnog. Verovao je u četvrtu dimenziju. Organizovao je seanse prilikom kojih su prizivani duhovi. Naučnik koji je tokom života bio opsednut merenjima i sakupljanjem podataka, osećao je da je vođen pozivom koji stiže s druge strane. Na iznenađenje svih, saopštio je da je to njegova mama koja ga zove da ga poljubi za laku noć! Osamnaestog oktobra 1909. godine, pogodio ga je još jedan srčani udar. Umro je dan kasnije.

Kada se govori o Lombrozu, često se pominje njegova već slavna rečenica: „Kriminalac je atavističko biće koje dopušta da se u njegovoj ličnosti ponovo proizvode žestoki instinkti primitivnog čoveka i nižih životinja.“

Čudo neviđeno - Jordan Prozor u dvorište: Čudo neviđeno Ćalac kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Ćalac Sreda i prošla subota Ivan Tokin: Sreda i prošla subota Tajna - srećna domaćica Srećna domaćica: Tajna · ·