Poljubac
U VAZDUHU · kolumna

Da li ste čuli da neko danas pominje francuski poljubac? Ili poljubac na francuski način? Poljupci su izgleda oslobođeni opisa. Stiče se utisak da se svi ljube po želji. Jedino su deca izuzetak. Kada ih napadnu tetke i babe, brane se od cmakanja rukama i nogama! Podmeću glavu, ukoliko vide da im baš spasa nema.

Međutim, ne tako davno, izraz francuski poljubac bio je veoma važan. Zagonetan. Raspaljivao je maštu tajanstvenom razmišljanju sklonih pubertetlija. Govorio je o slobodnoj ljubavi, o nečemu vrlo ličnom, što se u javnosti ne može videti. Normalno. Pa ni na filmu. Jer, filmski poljupci bivali su na izvestan način zataškavani komešanjem. Ni čuveni poljubac Ingrid Bergman i Kerija Granta iz Hičkokovog filma „Ozloglašena“ (1946) nije bio slika i prilika pravog francuskog poljupca. A bio je čuven kao najsmeliji.

Dakle, šta zapravo znači francuski poljubac?

To je poljubac najčešće romantične (a može da bude i isključivo seksualne) prirode u kojoj jezik igra važnu ulogu. Njime, onaj koji ljubi dotiče jezik druge osube. Da li će ta druga osoba odgovoriti na isti način, ne može se reći unapred. Od tog odgovora zavisi da li će poljubac biti potpuno francuski ili ne! Francuzi su do nedavno upotrebljavali izraz embrasser avec la langue, što doslovno znači, poljubiti sa jezikom.

Zanimljivo je da su pre par vekova Francuzi za francuski poljubac govorili da je zapravo baisier florentin. Firentinski poljubac! Dakle, čitava priča o francuskom poljupcu ima apeninske korene. Još u 17. veku objavljen je traktat „Šta je to poljubac na firentinski način i odakle potiče“, a napisao ga je je Firentinnac, već Venecijanac  Loredano (1606-1661). On je bio poznat kao Giovan Francesco Loredano, osnivač čuvene ,,Akademije nepoznatih“ (Accademia degli incogniti) i pisac dela o šest ljubavnih nedoumica. Zašto kasnije Venecijanci, ili pak Firentinci nisu zadržali „autorsko pravo“ na poljubac, već su ga prepustili Francuzima, moglo bi da pruži odgovor samo ozbiljno naučno istraživanje. Ipak, treba znati da nije reč o izvornom (francuskom), već verovatno o prisvojenom ljubavnom znanju. Jer, ko zna šta bi Kinezi imali da kažu tim povodom?

Bilo kako bilo, francuski poljubac nadražuje usne, usta i jezik, tri oblasti vrlo osetljive na dodir, u stanju da pruže osećaj prijatnosti. Za razliku od ostalih poljubaca (pozdravni poljubac, prijateljski poljubac), francuski poljubac može da potraje. On je često dug, najčešće strastven, snažan. Budi seksualnu želju, ali isto tako i osećanje odvratnosti, bes, ukoliko je neželjen. U nekim kulturama je i zabranjen, neuobičajen. Zanimljivo je istraživanje jednog francuskog biologa koji tvrdi da francuski poljubac ima posebnu namenu i ulogu: da istraži imunitet partnera uz pomoć pljuvačke. Doduše, razmena pljuvačke može da dovede i do bolesti, odnosno – zaraze. Posebno kada je reč o infektivnoj mononukleozi, popularno nazvanoj ,,bolest poljupca“.

Ponoseći se ljubavnom veštinom kakav je nadaleko čuveni francuski poljubac, posle vekova istraživanja, Francuski filolozi došli su do odgovarajućeg glagola koji tačno označava ono šta se zbiva za vreme ljubljenja na francuski način. Galocher, to je novi izraz  koji je ušao u francuski rečnik.  U izdanju za 2014. godinu, u rečniku francuskog jezika ,,Petit Robert“, može se naći i glagol galocher – poljubac na francuski način. Jedan od urednika „Roberta“ objasnio je da je reč o svojevrsnoj evoluciji jezika. Francuzi su do sada koristali mnogobrojne izraze kako bi opisali poljubac na francuski način kao na primer „ljubiti se dugo usnama“, ali nije postojao samo jedan glagol. Iako nije postojala ta jedna reč, ne znači da način ljubljenja nije bio „u upotrebi“.

Inače, postoji više novih reči u rečniku francuskog jezika za 2014. godinu. I definicija braka je izmenjena. Reč brak ima seldeće objašnjenje: pravna zajednica muškarca i žene, ili dve osobe istog pola.

little-girl-big-city-yonge-st-1-1024x772cover Žena na ivici nervnog sloma: Kant na plaži Ivan Tokin Ivan Tokin: Šest ljubavi Sujeverje Srećna domaćica: Sujeverje Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Rikverc