šekspir
U VAZDUHU · kolumna

Lukavi seljanin, član uspešnog književnog društva, ili genijalni pisac drama i soneta koji su proslavili i do nebeskih visina uzdigli elizabetansku epohu, englesku književnost i celokupnu dramsku umetnost? Prošlo je četiri stotine godina od kako je umro, pa ipak, tajne koje obavijaju život Vilijama Šekspira (1564-1616) nastavljaju da pale varnice u mislima mnogih. I to ne samo među naučnicima.

Činjenica da o Šekspirovom životu ne postoji veliki broj pisanih tragova, još više uvećava znatiželju. Da li je stvarno sin rukavičara iz Stratforda na Ejvonu bio pisac večnih dela kao što su Romeo i Julija, Mletački trgovac i Otelo? Ili je ipak verovatnije ono što je pisac Henri Džejms 1903. godine nazvao „najvećom uspelom prevarom koja je ikada izvedena u svetu“?
Možda je najmudrije u delu uživati i prihvatiti krtaku Šekspirovu biografiju iz pera osamnaestovekovnog književnog kritičara Džordža Stivensa: „Rodio se u Stratfordu na Ejvonu, zasnovao je porodicu, otišao u London, bio je glumac i pisac, vratio se u Stratford, napisao testament i umro.“ Ostalo su sve same pretpostavke.

I Šekspirov izgled dovodi u zabunu i ostaje prekriven velom tajme. Platna i skulpture koje predstavljaju njegov lik, nastali su tek posle Šekpirove smrti. Svi redom osim jednog, nikada ga nisu ni videli. Od 1720. kada je Šekspirovo delo bilo već dobro poznato i visoko cenjeno, naslikan je kao čovek sa knjigom i perom u ruci, prefinjenih crta lica.
Groznica za podacima o Šekpirovom životu traje stolećima. Da li je preprodavao pšenicu, izbegavao poreze, zašto u testamentu ne pominje nijednu knjigu kao deo svog imetka, već se usredsređuje na materijalna dobra, te ženi ostavlja bračni krevet? I eto razloga za istorijska ogovaranja i tračeve o njegovom neuspelom braku! Uostalom, oženio se kada je En Hatavej već bila trudna. Posle rođenja prve kćerke i blizanaca (1585) on je napustio Stratford. Možda zato što je bio uhvaćen kao lovokradica?
I Šekspirov izgled dovodi u zabunu i ostaje prekriven velom tajme. Platna i skulpture koje predstavljaju njegov lik, nastali su tek posle Šekpitrove smrti. Svi redom osim jednog, nikada ga nisu ni videli. Od 1720. kada je Šekspirovo delo bilo već dobro poznato i visoko cenjeno, naslikan je kao čovek sa knjigom i perom u ruci, prefinjenih crta lica.
Groznica za podacima o Šekpirovom životu traje stolećima. Da li je preprodavao pšenicu, izbegavao poreze, zašto u testamentu ne pominje nijednu knjigu kao deo svog imetka, već se usredsređuje na materijalna dobra, te ženi ostavlja bračni krevet? I eto razloga za istorijska ogovaranja i tračeve o njegovom neuspelom braku! Uostalom, oženio se kada je En Hatavej već bila trudna. Posle rođenja prve kćerke i blizanaca (1585) on je napustio Stratford. Možda zato što je bio uhvaćen kao lovokradica?

Trećina Šekspirovih drama zbiva se u – Italliji. Četristogodišnjica smrti dala je Italijanima priliku da kroz mnogobrojne članke (manje ili više naučne prirode) iskažu pretpostavku koju su se jedva suzdržavali da obznane: „izgubljene godine“ Šekspir je proveo u Italiji! Na jugu Italije, Siciliji na primer, obični ljudi, potpuno su uvereni da je on i bio – a ko drugi? – nego Italijan! Ljubav, umetnost, politika – to je srž Italije, a Šekpir je za to bio stručnjak. Kako je mogao da zna venecijanske izreke i uvrsti ih u svoje delo (zdrav kao riba), potanko opisao gondole, Rialto… Venecijanski istoričar Alberto Tozo Fei smatra da je Šekpir bio opsednut Venecijom. Jedino o Veneciji govori u sadašnjem vremenu i to s izvanrednim poznavanjem svih tadašnjih prilika. Još jedan dokaz da je Šekspir, osim što je bio prijatelj putopisca Tomasa Korijata, izvrsnog poznavaoca Italije i što je čitao dela italijanskih književnika od kojih je preuzimao priče za radnju svoji drama, ipak boravio u Italiji. Uotalom, to je bilo samo nekoliko nedelja putovanja od kuće! A možda Šekspir bio samo pseudonim za Džona Floria, engleskog književnika italijanskog porekla.
Italijani su ušli u trag i Crnoj Dami iz slavnih Soneta. Bila je to navodno pesnikinja, kćerka muzičara iz predivnog mesta Basano del Grapa – Emilija Basani, čiji je otac radio na engleskom dvoru. Dakle, sve te ljubavne stvari opisane na najuzvišeniji način iz Šekspirovog pera, još jednom potvrđuju da je hipoteza o latinskom ljubavniku, prikladna i za ovu priliku.

Prozor Prozor u dvorište: Poruka na boci Ana Vučković u Pizi Žena na ivici nervnog sloma: Opšta mesta Matematika Ivan Tokin: Matematika Draga Nadice, jedan simpatičan momak Draga Nadice: Jedan simpatičan momak ·