Emma
U VAZDUHU · kolumna

Veruje se da je čuvani italijanski kolač koji nazivaju zuppa inglese (doslovno prevedeno – engleska čorba, odnosno, biskvit u kremu od jaja i slatkog vina) zapravo potiče od Emme Hamilton, engleske ljubavne pustolovke koja je živela u drugoj polovini 18. i prvih petnaest godina 19. veka. Istini za volju, ledi Emma Hamilton zaista je bila poklonik dobrog zalogaja, ali i čašice: poznata po lepoti i s pravom ubeđena u svoju privlačnost, nije se ,,štedela“ kada je trebalo nešto popiti ili pojesti.

Tako je, na žalost, u pedesetoj godini i okončala svoj uzbudljivi život. Kao debeljuca, alkoholičar, kockar – i u dugovima. Rođena je 12. maja 1765. godine kao Amy Lyon u mestu Great Neston u Engleskoj. Njen otac bio je Henry Lyon, siromašni kovač koji je umro samo par meseci po kćerkinom rođenju. Amy je bila slatka devojčica koja nikada nije pohađala nikakvu školu: bilo joj je samo petnaest godina kada je došla u London. Radila je raznorazne poslove: bila je negovateljica, prodavačica, služavka, sobarica… Svi ti poslovi ubrzo su joj dozlogrdili kada je shvatila koliko je lepa i privlačna. Promenila je ime i postala Emma Hart.

I tako, već u sedamnaestoj, Emma je bila dobro poznati član londonskog društva: menjala je ljubavnike koji su potom o njoj pričali bajke. Godine 1782. Ema je našla novog pokrovitelja, plemića Charlesa Grevillea koga je devojlino lakomisleno ponašanje polako počelo da zabrinjava. Čini se da je Charles Emmu iskreno voleo i brinuo se za nju. Verujući da je ona najlepša žena na svetu, upoznao je sa slikarom Georgeom Romneyem koji je potom uradio čitav niz portreta ove neodoljive lepotice. Charles Greaville je ipak shvatio da je pošao poslednji čas da neobuzdanu Emmu udalji iz Londona. Zbog toga je poslao je 1876. godine u Napulj, svom ujaku ser Williamu Hamiltonu, britanskom ambasadoru. Mislio je da je ujak dovoljno star i da nema bojazni da će između njih buknuti ljubav. Ema je međutim postala ljubavnica ser Williama, a pet godina kasnije i supruga.                             

Čim se udala, gospođa Hamilton prepustila se raskošnom životu. Učila je da pleše, glumi, krstarila je Evropom. Smatrala je sebe izvanrednom umetnicom: više puta je čak i nastupala, priređujui svojevrsne predstave za pripadnike plemstva. Svi su joj se divili – navodno čak i sam Goethe. Ledi Hamilton je bila i bliska prijateljica napuljske kraljice Marije Caroline. Kao supruga britanskog izaslanika u Napulju, ona je stoga 1793. godine poželela dobrodošlicu admiralu Horatiu Nelsonu kada je tu doplovio. Odmah su počele da vrcaju prve ljubavne iskre.

Nelson se vratio u Napulj pet godina kasnije kao živa legenda, ali narušenog zdravlja, bez ruke i sasvim bez zuba. Navodno, Emma je doslovce pala u nesvest kada je videla kako izgleda admiral. Ipak, bilo joj je jasno da je upavo on, takav kakav je, ljubav njenog života. Nije marila ni što je on oženjen. Uostalom, i sama je bila udata. Emma je rodila kćerku, Horatiu, 31. januara 1801. godine u Londonu, u kući koju je iznajmio njen muž William. Dete je, naravno, bilo Horatievo. Iste godine admiral je kupio palatu u Wimbledonu gde je živeo u srećno i skladno sa svojom voljenom Emmom i njenim mužem. Svi su bili zgroženim njihovim ponašanjem. Ser William je ipak ubrzo umro, ostavljajući  u testamentu Horatiu Nelsonu na dar omiljen Emmin portret. Horacije Nelson je naposletku čak uspeo i da se razvede od svoje žene Fanny… Godine 1803. Nelson se vratio svom poslu i otplovio ostavljajući trudnu ženu: Emma je rodila kćerkicu koja je, na žalost, živela samo nekoliko nedelja. Očajna, iščekujući Horatijev povratak, Emma se prepustila troškarenju, kockanju, jelu i piću.

Dok je umirao, ležeći ranjen posle bitke kod Trafalgara, Nelson je zamolio svog kapetana Hardyja da ,,vodi računa o dragoj ledi Hamilton“. Međutim, to se nije dogodilo. Mornarica nije hajala za vanbračnu ljubav slavnog admirala  Neslona, a Emma je olako prokockala novac koji joj je pokpjni muž ostavio. Nije ispunila ni Nelsonovu želju da posle njegove smrti uzme prezime Nelson. Ostala je Emma Hamilton. Poslednje godine života provela je zbog dugova u zatvoru. Onda je pobegla iz zemlje…

Bankrotiravši, život je okončala u Calaisu, 15. janura 1815. godine. Sahranjena je u najprostijem sanduku, kao uostalom i svi siromašni ljudi. Nadživela je kćerka Horatia koja se srećno udala i imala desetoro dece. Nekoliko Horatijinih  naslednika nazvani su po dedi (Nelson, ili Horatio Nelson), ali nijednom ženskom detetu nije dala ime svoje prelepe majke. Za svaki slučaj.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Kako sam proveo godišnji odmor Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Metak za zrikavca Deda Srećna domaćica: Deda Kraj leta Populizam: Letu je kraj