Mocart
U VAZDUHU · kolumna

Dogodilo se to u 17. veku, u Rimu: sveštenik, kompozitor, kantor i pevač po imenu Gregorio Alegri (1582-1652) napisao je duhovno muzičko delo. Ta kompozicija imala je posebnu namenu: mogla je da bude izvedena isključivo na Uskrs, odnosno, tokom Strasne sedmice i to samo u Sikstinskoj kapeli.

Ubrzo pošto je prvi put izvedeno, delo je postalo živa legenda. Pronosile su se priče od nadzemaljskoj lepoti Alegrijeve muzike. Možda je upravo zbog toga, kompozicija uvek izvođena pred odabranom publikom, uvek u Sikstinskoj kapeli, a pevao je – tada proslavljeni Hor Sikstinske kapele. Svi koji su učestvovali u izvođenju ovog dela, dobro su znali da će biti najstrože kažnjeni ukoliko se usude da prepišu i nekome pokažu makar jedan jedini takt notnog teksta prelepe Alegrijeve kompozicije. Shodno tome, notni rukopis bi posle Uskrsa, poput najveće dragocenosti, bivao sklonjen u riznicu.

I tako je vreme prolazilo za sve, pa i za pevače i slušaoce, ali kao da je nepomično stajalo za Alegrijevu večnu muziku. Više od sto trideset godina posle nastanka pomenute kompozicije, jedan četrnaestogodišnjak stigao je iz Salcburga sa ocem u Vatikan. U aprilu 1770. godine, Uskrs su proveli u Rimu i prisustvovali izvođenju Alegrijevog dela – Miserere. Kada se dečak vratio kući, čuvši kompoziciju samo jednom, uzeo je pero i hartiju. Po sećanju je zapisao svaku notu tajanstvenog muzičkog dela, sa svim ukrasima koje je dodao čuveni solista Krostoforo. Alegrijev Miserere, traje inače više od jedanaest minuta. Dečak obdaren neverovatnim muzičkim pamćenjem bio je budući slavni Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791), jedan od najvećih kompozitora svih vremena. Ko nije upoznao čaroliju Mocartove muzike, trebalo bi to svakako da učini.

Između ostalog, jer je pre nekoliko godina, svet obišla vest zanimljive sadržine. U izveštaju novinske agencije, između ostalog se kaže: „Tajno oružje oslobodilo kriminala i krađa čitavu pešačku zonu Krajestčerča, drugog po veličini grada na Novom Zelandu. To je Mocartova muzika. Smeštanjem zvučnika u centru grada Krajčerča (najvećeg naseljenog mesta na Južnom delu Novog Zelanda) iz kojih dopiru tonovi Mocartove muzike, od 2008. godine, u velikoj meri smanjen je broj krađa i razbojništva uopšte.“

Čini se da su najbrojnija naučna istraživanja vezana upravo za uticaj Mocartovog dela na ljudski um i organizam uopšte. Utvrđeno je kako je slušanje kompozicija Volfganga Amadeusa Mocarta pokreće i levu i desnu moždanu hemisferu. A istovremeni rad obe hemisfere pospešuje učenje i pamćenje različitih podataka.

Koncerti Volfganga Amadeusa Mocarta za klavir, savršeni su za smanjivanje osećanja ljutnje i besa koja obuzimaju ljude kada se nađu za volanom automobila! To je 2012. godine izjavio Peter Ramzauer, nemački ministar saobraćaja. On je javnosti predstavio kompakt disk „Adađo u automobilu“ (u prevodu – „Polako u automobilu“, premda je adađo i muzički pojam koji označava spori tempo, a drugi stav Mocartovog klavirskog koncerta je andante). Svim vozačima je predložio da kupe ovaj disk i redovno ga slušaju dok su za volanom. Na pomenutom kompakt disku zabeležen je Mocartov Koncret za klavir i orkestar br 21 u Ce-duru K 467, poznat kao muzička tema iz filma „Elvira Madigan“. Zaninljivo je da uz orkestar Berlinske opere svira sam ministar Peter Ramzauer! ,,Najveći broj nezgoda događa se upravo zbog netrpeljivosti i obesti vozača, a nadam se da će Mocart pomoći da se izborimo s time“ – objasnio je ministar-pijanista.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Mislim ono Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Cena mamurluka Obojeni program Populizam: Najbolje devedesete/Obojeni program „Verujem ti jer smo isti“ Franco Nero Lara Marinković: Triptih praznine