BDP
KULTURA · pozorište

Slučaj da se dve predstave za redom jednog pozorišta nađu recenzirane se nije desio u poslednjih pet godina otkada se nalaze na ovim stranama, ali dva početna repertoarska poteza Beogradskog dramskog pozorišta dovoljno skreću pažnju da bi se tako nešto desilo: posle interesantne savremene postavke „Zečevi su brza hrana”, na scenu je postavljen jedan od najboljih dramskih tekstova napisanih u poslednjih nekoliko godina, „Moj sin samo malo sporije hoda” Ivora Martinića.

Ova drama nije samo intimna priča o savremenoj ex-YU porodici smeštenoj u smušeni malograđanski etičko-moralni sistem koju razara bolest jednog člana (u predstavi invaliditet, a u tekstu bilo kakva bolest društveno neprihvatljiva u „regionu”) već suptilna i vešto napisana sociološka analiza prilika u kojima živimo ispričana kroz karaktere prosečnih ljudi nesposobnih da se suoče sa natprosečnim porodičnim problemom.

Kroz odnose samih aktera, njihove osobine, generacijske sukobe, jad koji nose u sebie, društvenu „sramotu” težu čak i od porodične, kao i pokušaje da se, manje ili više, primitivnim crnim humorom izdignu iz situacije dramski predložak gradi samu scensku postavku i čini režiju i glumački rad suptilnim, nenametljivim i lakim. Dobro izabrana vremenska postavke drame, a to je 25. rođendan nepokretnog sina Branka (Miloš Biković), i jasan žanr, stil i sadržaj čine da tekst funkcioniše u najboljoj tradiciji građanske drame, sa uplivima čehovljeve setne atmosfere i snagom američke moderne drame.

Elementi i snaga napisanog dramskog sukoba između Ane (Vesna Čipčić) i ćerki Mije i Rite (Milena Pavlović – Čučilović i Milica Zarić) u mučnoj konstrukciji balkanskog matrijarhata što i, uz nesreće samih likova, jeste osnov drame dovoljno su nadahnuli glumce i reditelja da je bilo kakva stilska intervencija van teksta bila nepotrebna i suvišna te je svaki od glumaca dao svoj maksimum, a reditelj Predrag Stojmenović pratio predložak suptilnom režijom na granici teatra apsurda i poetskog realizma.

Moj sin malo sporije hoda je primer kako dramski tekst može biti zamajac svemu ostalom. Savremeni dramski tekst, lišen nepotrebnog patosa i već korumpirane analize istorijskih okolnosti ovoga ili onoga, zasnovan na intimnim problemima koji grade društveni ambis. Pet zvezdica je premalo.

JDP Harold Pinter Premijera Pinterove „Izdaje“ sutra na sceni Bojan Stupica Glad Premijera predstave „Glad“ u Kulturnom centru Beograda Žuta crta Zagrebačko kazalište mladih gostuje u Beogradu Dok nas smrt ne rastavi Predstava po tekstu Mire Furlan u Radionici integracije · ·