Volvo kamioni
KULTURA · pozorište

Erland Lu, jedan od najpoznatijih savremenih norveških pisaca, ima kultni status u Srbiji. Da li je to zbog njegove melanholične ironije ili zbog neverovatne sposobnosti da, upotrebljavajući istu, izvrne ruglu čak i tragične životne okolnosti, što nije strano i stanovnicima ovog podneblja, ne može se reći sa sigurnošću, ali je njegov književni stil više nego prihvaćen.

Zato i ne čudi potez Ateljea 212 da postavi adaptaciju jednog od njegovih najuspešnijih romana, Volvo kamioni iz 2005, nastavka kultnog Doplera, jer nesumnjivo postoji repertoarski interes za Lua. Ali činjenica da je ova predstava master rad  studenata Fakulteta dramskih umetnosti predstavlja kvalitativno osveženje na institucionalnim pozorišnim scenama. Adaptacija romana, koji baš i ne poseduje pozorišni, a ni dramski narativ u priči o bekstvu razočaranog Doplera (Vladislav Mihailović) u divljinu i susretom sa bizarnim stanovinicima malog šumskog mesta u Finskoj, Majom Brit (Gorica Popović) i Antonom Fon Boringom (Mladen Andrejević), je besprekorno urađena u epizodnoj strukturi čija dinamika i namerno obrnuti vremenski redosled razbija literarnu raspričanost nepodobnu pozorišnoj strukturi. S druge strane, uvrnutost, ironijski otklon i začudna atmosfera književnog opusa Erlanda Lua je u potpunosti preneta u pozorišni narativ tako da galerija čudnih likova čija potraga za smislom života u sterilnim nordijskim društvima uverljivo oživljava na sceni. Toj uverljivosti prvenstveno doprinose inspirisani i odlično vođeni glumci na čelu sa Mladenom Andrejevićem koji ostvaruje jednu od uloga karijere kao bizarni, ali dobroćudni penzioner-bogataš sa neverovatnim izviđačkim stažom i svedeni rediteljski postupak čija dinamika nikako ne remeti dramaturšku strukturu, a pocrtava likove kao glavne izvore komike. Scenografija se potpuno uklapa u rediteljsku poetiku te je svedena i sterilna, baš kao i nordijski uređeni svet od koga Dopler beži u divljinu, sa rekvizitima kao ironijskim, komičnim simbolima.

Volvo kamioni su kamerna i nepretenciozna predstava vrhunske dramaturške i rediteljske izvedbe koja svojim nevelikim ambicijama, ali zrelom i tačnom transformacijom literarne atmosfere u dramsku postiže suprotan efekat : dokazuje da  kultne literarne klasike mladi autori mogu postaviti zrelije, umešnije i profesionalnije od većine starijih kolega. Zbog toga, pola ocene više.

Loša kopija života “Loša kopija života” u Kulturnom centru Novi Sad „Kratka priča o Antihristu“ Pozorišna kritika: „Kratka priča o Antihristu“ Dnevnik o Carnojevicu Pozorišna kritika: Dnevnik o Čarnojeviću Čehov je Tolstoju rekao zbogom Pozorišna kritika: Čehov je Tolstoju rekao zbogom