kljucevi-od-leraha-1
KULTURA · pozorište

Predstava Milene Marković „Deca radosti“ je premijerno izvedena 12. novembra u Ateljeu 212 u čast jubileja 60 godina ove slavne kulturne ustanove. Do kraja meseca nas očekuju još dve zanimljive premijere. U pitanju su drama „Ključevi od Leraha“ Nikolaja Koljade i opera u jednom činu „Đani Skiki“ legendarnog Đakoma Pučinija. Saznajte više o njima u tekstu koji sledi.

1. Ključevi od Leraha (Beogradsko dramsko pozorište)

Retko izvođena drama Ključevi od Leraha, s podnaslovom U potrazi za srećom, Nikolaja Koljade, napisana je 1993. godine u Hamburgu, tokom piščevog studijskog boravka u Nemačkoj, a praizvedba je bila 1999. godine u Pozorištu mladih u Sovetsku (Kalinjgradska oblast). To je mračna fantazmagorija o čežnji za slobodom i ljubavlju, za domom i spokojem, koja – neostvarena postaje svojevrsni okidač za neprobojni krug mentalnog zatvora/pakla. Ovaj lucidni „bal nakaza“, kako ga pisac naziva, sastavljen je od makabričnog, jezičkog plesa izuzetno slikovitih ženskih likova, koji od turobne prošlosti ne mogu da pobegnu, čak ni kada je sahrane.

Nikolaj Vladimirovič Koljada je jedan od najznačajnijih savremenih ruskih dramskih pisaca. Njegova dela su izvođena na scenama širom sveta (Nemačka, SAD, Italija, Belgija, Kanada), napisao je oko stotinak dramskih tekstova. Bavio se i režijom, produkcijom i glumom, a od 2001. ima svoje sopstveno pozorište Koljateatar u Jekaterinburgu u Rusiji, gde i živi. U svom radu se najviše bavi ruskom provincijom i „malim čovekom“ u ogoljenom, brutalnom obliku što ga je profilisalo kao jednog od najznačajnijih predstavnika dramskog pravca „černuhe“ u Rusiji – pesimističkog i mračnog pogleda na stvarnost obojenog nasiljem, seksom koji je u suprotnosti s ruskim tradicionalnim dramskim izrazom u kome preovlađuju emocije i analiza duševnih stanja.

Ključevi od Leraha izvode se prvi put u Srbiji, a ekipu predstave čine rediteljka Nataša Radulović koja je i adaptirala tekst, kostimograf Kristina Nikolić, scenografkinje Nađa Antić i Nera Vulović. Uloge tumače Elizabeta Đorevska, Olivera Viktorović Đurašković, Pavle Jerinić, Anđela Jovanović i Joakim Tasić.

Predstava se igra 22. novembra na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u 20.30 časova.

2. Opera Đani Skiki (Narodno pozorište)

Komična opera u jednom činu Đani Skiki, (uz Sestru Anđeliku i Plašt) deo čuvenog Pučinijevog Triptiha, ponovo će, posle deset godina pauze, biti uvrštena na redovan repertoar Velike scene.

Pod dirigentskom upravom gosta iz Italije Đuzepea Akvavive, i u režiji Ane Grigorović, predstava će premijerno biti izvedena na Velikoj sceni za Dan pozorišta, 22. novembra, a naslovnu ulogu u toj jednočinki iz 1918. godine pevaće bariton Vuk Zekić, u alternaciji s Aleksom Vasićem.

U podeli su i Sofija Pižurica / Nevena Pavlović (Laureta, kći Đanija Skikija), Nenad Čiča / Ljubomir Popović (Rinučo), Dubravka Filipović / Jelena Petrović (Zita, Rinučova tetka), Slobodan Živković (Gerardo), Nevena Matić / Vesna Marković (Nela, Gerardova žena), Stevan Karanac (Đerardino, njihov sin), Nikola Mikić (Beto), Mihailo Šljivić (Simone), Pavle Žarkov (Marko, Simonov sin), Ljubica Vraneš / Nataša Rašić (Đieska, njegova žena), Gavrilo Rabrenović / Đorđe Tomić (Mr. Spineloćo), Sveto Kastratović (Amantio di Nikolao, notar), Strahinja Đokić (Pinelino, obućar) i Predrag Gligorić (Gučo, farbar).

Koreograf je Dejan Kolarov, kostimograf Katarina Grčić Nikolić, dok će scenografiju, prema ideji Ane Grigorović, kreirati Miraš Vuksanović.

Premijera je 22. novembra.

Prva repriza je 26. novembra, uz Kavaleriju rustikanu.

3. Deca radosti (Atelje 212)

Novi komad Milene Marković Deca radosti izveden je u čast jubileja 60 godina Ateljea 212, a svojim sadržajem i žanrom poetske drame predstavlja istoriju uzdizanja i propasti mladih ljudi na ovim prostorima od pedesetih godina prošlog veka do savremenog doba. Vodeći likove amblematičnih imena (Narodni heroj, Disident, Balerina, Partizanka, Anđeo ekstaze, Princeza) spisateljica i rediteljka Snežana Trišić vivisekcira odnose roditelja i dece kroz posleratnu kulturnu, ideološku, socijalnu i društvenu istoriju.

Deca radosti preispituju nasleđe, a u okviru njega sudbinu mladih i njihovo odrastanje u vremenima nazovi SFRJ blagodeti i stradanje u ratovima devedesetih godina. Preko poetskog narativa karakterističnog za dramski stil Milene Marković i snažnih metafora propasti ideologija, bile one prave ili pogrešne, u kontekstu novog doba koje nam kolektivno nije ostavilo ništa, Deca radosti prikazuju sumornu sliku zemlje koja više ne postoji, lišene ideala i sistema vrednosti i potonule u apsolutno beznađe. Iz tog istog beznađa krunisanog grotesknim krajem predstave sumorna stvarnost postaje još crnja, ali s njom izranja simbolička nada da će nove generacije, lišene težine gorkog nasleđa, biti u stanju da se izbore za novi život na ovim prostorima.

U predstavi na sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212 igraju Filip Hajduković, Gorica Popović, Nenad Ćirić, Marko Gvero, Milica Mihajlović, Miodrag Krstović, Radmila Tomović, Marko Grabež, Jovana Gavrilović, Bojan Žirović, Milica Trifunović, Isidora Minić, Vladislav Mihailović, Katarina Žutić i Miodrag Dragićević.

vizual za face Festival „Ekstravagantna tela: Zločin i kazna“ Dan odluke Pozorište u oktobru TriLicaOgledalaCM “Tri lica ogledala”: Pozorišno istraživanje ekstremizma Dramsko čitanje u Moskvi Festival mlade dramaturgije i špartanje po Moskvi · · · ·