tršić
PULS GRADA · destinacija

U Srbiji zaista ima šta da se vidi i doživi. U to ime donosimo pet preporuka za letovanje (ili jesenovanje, ako je pratiti dinamiku obećanih podsticajnih vaučera) u zemlji uz po nekoliko dodataka za svaku odabranu destinaciju – preporučujemo vam i šta tokom odmora da čitate i šta od novije muzike da slušate

Tršić

Sve i da vam nije do posete takozvanoj kolevki srpske pismenosti, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića svakako zaslužuje pažnju i, nazovimo ih tako za potrebe ovog teksta i radi ekonomisanja prostorom, ne toliko domoljubnih turista. Tršić, u samoj blizini Loznice i snovolikog manastira Tronoša, u dobroj meri je očuvao svoju autentičnost i odupreo se navali nezaustavljivog etno-kiča. Osim saborišta, muzeja, Vukove rodne kuće, predlažemo vam nešto ambiciozniji zahvat – negde pri samom vrhu Tršića ušuškan je Konak Milica.

Postoji i zvanični put, ali nebojše među vama svakako treba da odgovore na izazov potpisnika ovih redova i krenu stazom kroz šumu, prateći smernice uglavnom strateški mudro raspoređene po drveću. Konak pruža i zadivljujući pogled na dolinu podno Tršića, a sve i ako vam do pogleda i sličnih finesa baš i nije, tu je izvrsna ponuda ića i pića u samom konaku. Naravno, reč je o majstorskoj varijaciji na ono što (iz ovog ili onog razloga) nazivamo i smatramo nacionalnom kuhinjom, uz zbilja domaćinski obilne porcije. Mada je tokom posete pre nekoliko meseci, ako je verovati dojavi prestoničkih medija, Severina u ovom konaku (poznat u narodu i kao Kod Bude) uživala u tamošnjem prebrancu, preporučujemo vam ipak slasnu Miličinu siniju, nešto kao specijalitet kuće u kome dobijete bezmalo sve s postojećeg menija. U obilnoj ali razumnoj razmeri, naravno. Konak Milica pruža i prenoćište za goste-namernike izdaleka, a po pitanju smeštaja u blizini su i izvrsni konak Mišić i još nekoliko zgodnih ponuda te vrste u samom Tršiću.

Knjige u šake: Budući da su Tršić i okolina krcati baštinom i istorijom/tradicijom u najboljem smislu tih potrošenih pojmova, mogli biste tokom boravka da date šansu vrsnoj lakrdiji iz pera znamenitog glumca, kolumniste, filantropa i borca za ljudska prava Stivena Fraja. Njegovo Stvaranje istorije (prevela Branislava Erak, objavio Studio Leo) istinski je uzbudljivo i duhoviito poigravanje zahvatom alternativne istorije, a sama priča prati neverovatne zgode mladog ostrvskog istoričara koji nastoji da uz pomoć svojevrsnog vremeplova spreči rođenje Adolfa Hitlera i time potonje tragedije po svet, što, kako ćete ubrzo saznati, i ne mora da bude verovatan ishod.

Muziku u uši: Ernestine Anderson, Chappo, Melody Gardot, Trails and Ways, Ryn Weaver

Dvorac Kapetanovo

Na putu Vršac–Zrenjanin, u mestu Stari Lec, a u opštini Plandište smešten je dvorac Kapetanovo, stari dvorac habsburškog i neogotičkog tipa. Dvorac je pre nekoliko godina renoviran, registrovan je i kao spomenik kulture, a u blizini je i kaštel poznat kao inspiracija i poprište za televizijske Jagodiće. Dvorac je poslužio kao česta scenografija za čitav niz spotova tu i tamo voljenih i cenjenih folkera i popera (popista, mole se jezikoljupci da reaguju i razjasne ovu dubiozu).

Ipak, mnogo zanimljivije od te trivije jeste sam istorijat dvorca Kapetanovo; naime, legenda kaže da je izvorni vlasnik dvorca, izvesni Bela Botka, nekadašnji župan, bankrotirao, nakon čega se njegova supruga zapalila i ubila. Kažu da je danima oko dvorca kružio pramen njene plave kose, a kako tvrde, svake godine na Svetog Iliju jednom od soba dvorca šeta senka mlađe svetlokose žene. Osim toga, na istočnom zabatu dvorca dâ se videti grb porodice Botka, koji u tim trenucima počinje da svetli, a vele, često se tada čuje rika. Čak i do dana današnjeg, kad kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabuljama se, kažu, zna umesto trave ponekad pronaći upravo pramen plave kose.

Knjige u šake: Tolikoj količini istorije možda je mudro parirati baš izvanrednom zbirkom priča Pogled s edinburške stene nobelovke Alis Manro (preveo Predrag Šaponja, objavila Agora). Alis Manro i na stranicama ove mudre knjige pokazuje efektnost i suštinsku bravuroznost svog diskretnog a jednostavnog i duboko zaumnog stila, dok su priče o škotskim precima autorke izvanredan uvid u stalno, katkad i dobrodošlo breme ličnih istorija u kovitlacu širih društvenih potresa.

Muziku u uši: My Brightest Diamond, Of Monsters and Men, Moullinex, Florence & The Machine, Priest

Đavolja varoš

Prilično jeze na ovdašnji način prisutno je u svakoj priči kojom nastoji da se razazna misterija Đavolje varoši, velike enigme i istinskog dragulja turističke ponude juga Srbije. Ovo čudo prirode, na 27 kilometara od Kuršumlije, nastalo erozijom zemljišta, zahvaljujući čudesnim i bizarnim prirodnim skulpturama, kao dušu je dalo za priče o natprirodnom i onostranom. Legenda kaže da je Đavolja varoš zapravo nastala kao posledica mitskog sukoba đavola i vile; đavo je nameravao da zatruje vodu za varošane i da ih natera da venčaju brata i sestru. Vila mu se suprotstavila i umolila Boga da spreči to čudo, te je Bog okamenio sve prisutne svatove. Druga verzija nam pojašnjava da su narečene skulpture nastale od ljudi koji su tu došli s namerom da se oslobode đavola i koji su prenoćili kod Crkve Svete Petke koja je onda skamenila njihove demone. Figure su podeljene u dve jaruge, povezane drvenim stepenicama, a tu je i vidikovac.

U neposrednoj blizini Đavolje varoši daju se primetiti i ostaci stare crkve, naselja, kao i nekolicina danas začudnih rudarskih jama. Mimo priče o jezovitom poreklu tih spektakularnih kamenih figura,valja podsetiti (ponajpre pop-ezoterike) da je baš u Đavoljoj varoši jedan od spotova iz njihovog kanonskog dela karijere snimila razigrana skupina Gioganny Fantastico.

Knjige u šake: Kad smo već na visovima, izbor bi mirne duše mogao da padne na kraći manje poznat roman Vladimira Nabokova nazvan Prozirne stvari (preveo Zoran Paunović, objavila Dereta). Prozirne stvari u biti počiva na ljubavnoj priči nervnim rastrojstvima sklonog Hjua i svojeglave krasotice Armani, a prilično složena narativna konstrukcija odlična je odskočna daska za još jedno preispitivanje univerzalnih ljudskih slabosti i duboko lične nesnađenosti, mahom u bajkolikom okruženju odmarališta u švajcarskim gorama.

Muziku u uši: Jason Isbell, Indigo Girls, Ivan and Alyosha, Tove Styrke, Chris Staples

Palić

Vratimo li se nanovo na sever, neizostavno vas moramo podsetiti na i dalje privlačni Palić. U slučaju Palića i ljubitelji drugačijeg mogu biti na dobiti – tu je prilično bizarna stavka da se ključna turistička privlačnost Palića zasniva na blizini jezera koje (usled zagađenosti i, kanda, nevoljnosti za to zaduženih da se time sistemski i efektno pozabave) već desetak godina nije nimalo preporučljivo za kupanje. Ako već ne možemo da se smočimo u jezeru, koje, gle čuda, na banjanje ponajpre mami, hajde da vidimo čega tamo još privlačnog ima: tu su kitnjasta i oku ugodna arhitektura iz minulih vremena, i dalje grandiozni park, ZOO vrt za negadljive na prizore u suštini ipak ponajpre utamničenih životinja, manji termalni bazen s vodom temperature od 36 stepeni i prilikom da se, zahvaljujući vremešnijim i očito baš relaksiranim posetiocima, siti naslušate pikantnih priča o nekadašnjim i sadašnjim ljubavnim osvajanjima i seksualnim podvizima…

Svakako ne treba propustiti priliku za posetu baš onovremenskoj poslastičarnici, skrajnutoj i gotovo neprimetnoj u pozadini Muškog štranda, sa slasnim čokoladnim piroškama i vrhunskim sladoledom. Meštani preporučuju i picu u neuglednom lokalu preko puta ulaza u park, a ako dobacite i do Subotice, obavezno priliku dajte i zbilja jedinstveno ukusnom pica-bureku u pekari Proleće i u još nekoliko sličnih dućana.

Knjige u šake: Kao skrojen za čitanje tokom boravka na Paliću i okolini jeste prvi roman Vesne Goldsvordi Gorski (s engleskog na srpski prevela sama autorka, a objavila Geopoetika). Goldsvordi je i ovde najpoznatija po svojoj studiji Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte, a u Gorskom kreće od aproprijacije narativnog zamajca Velikog Getsbija i stiže do punokrvne satire o stanju stvari i duha u Londonu danas, uz podosta maštovitosti i nepatvorene osećajnosti spram junaka ove priče.

Muziku u uši: Destroyer, MS MR, Robert Parker, The Bird and The Bee, Tosca

Tara

Nepravaziđena lepotica među srpskim planinama poslednjih godina vidno je skrajnuta i stavljena u poziciju usputne stanice ka Mokroj gori i tamošnjem Drvengradu. Da ne bude zabune, arhitektonsko-neimarski poduhvat Emira Kusturice je sam po sebi vredan divljenja i iskrenih reči hvale, ali hajde da se u ovoj prilici podsetimo privlačnosti Tare kao podugo već krajnje osobene turističke destinacije. Osim divne i uglavnom netaknute prirode, Tara nudi i pregršt zgodnih i dovoljno uzbudljivih staza i pravaca za ostrašćene pešake, a tu su i hotel Omorika, kao i dalje zgodan primer spoja umerenog futurizma i socrealističkog doživljaja sveta na polju primenjene arhitekture. Iza hotela je i vickasto postavljena trim-staza za ljubavnike/zaljubljene, a nužno je posetiti i vidikovac s kojeg puca pogled na Drinu i okoliš joj, pogled od koga zaista ume da zastane dah. Ako vam se pruži prilika, ne propustite da obiđete i moćnu hidroelektranu, a za brčkanje su i dalje kao stvorena jezera Perućac i Zaovina.

Poštovaoci opskurnog unutar šire shvaćenog pop-kulturnog mogu da obiđu i motel Đogazi, koji je svojevremeno na noge postavila Lela Andrić, jedna od vedeta treš-folka devedesetih. I da, gotovo gde god da zabasate, hrana je izvrsna. A tu su i znameniti karirani stolnjaci pride.

Knjige u šake: Kako bismo očuvali raznovrsnost kao polaznu ideju na kojoj počiva ovaj tekst u celini, tokom boravka u miru Tare preporučujemo vam za čitanje, recimo, prilično dobar i sočan krimić Nevidljivi čuvar Dolores Redondo (prevela Gordana Mihajlović, objavila Laguna). Površno gledano, Nevidljivi čuvar je tipski koncipiran krimić o istrazi gnusnih ubistava, ali iole pažljiviji čitalac primetiće evidentan napor Dolores Redondo da priču oneobiči uvođenjem baskijskog folklora i tamošnjih narodskih verovanja u osnovno tkanje priče, a očita je namera autorke da ovo svoje delo, zapravo prvi deo trilogije, upotpuni jasnom notom intelektualizma.

Muziku u uši: Wilco, Beach House, Jill Scott, Yo La Tengo, Sea of Bees

2154 City letnja preporuka #07: Romantični Koblenc Razočaravajuće leto u Velikoj Britaniji u slikama Razočaravajuće leto u Velikoj Britaniji u slikama Naslovna Najbolji Instagram profili devojaka koje ne drži mesto #bucketlist Mesta koja treba da posetite pre nego što umrete · ·