plakat-1920x1080px
U VAZDUHU · intervju

Domaćoj filmskoj sceni često se zamera da je monotona, bez novih ljudi i ideja. Da postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo mogu da posvedoče članovi ekipe filma „Psi umiru sami“. Ovaj film, koji je prikazan na 47. FEST-u, predstavlja ujedno i debi reditelja Nikole Petrovića, dok u glavnim ulogama takođe debituju Srđan Petrović i glumica Mina Obradović.

Uprkos svim finansijskim poteškoćama i odlaganjima, ovaj psihološki triler uspeo je da se nađe u programu FEST-a upravo zahvaljujući inicijativi mladih ljudi, tri godine nakon početka snimanja. O tome koliko je teško snimiti film u Srbiji kao mladi i neafirmisan autor, o zajedničkoj saradnji i daljim projektima govore debitanti, reditelj Nikola Petrović i glumci Srđan Petrović i Mina Obradović.

Nikola Petrović

Kako si došao na ideju o filmu Psi umiru sami?

Poželeo sam da napravim jedan čist žanrovski film, bez socijalno ili politički angažovanih tema. Smatram da je našoj kinematografiji potrebno malo žanra. Hteo sam da likove napravim što stvarnijim, pa sam ih zasnivao na sebi i ljudima iz mog života koji su značajno uticali na mene i moj lični rast i razvoj. Zadao sam svojim likovima zadatak, stavio sam ih u trilerski/misterozni svet, i time ih izazvao na rast na koji možda običan čovek nije navikao, ali bi mu bilo interesantno da pogleda. 

Kako je izgledao početak saradnje sa Srđanom Petrovićem i kako ona izgleda danas?

Saradnja sa Srđanom je danas na nivou „pogleda“. Našem odnosu prethodi prijateljstvo i rad dug pet godina. Zajedno smo radili na kratkim filmovima, zajedno smo rasli i učili o filmu, jedan o drugom i naučili da funkcionišemo. Nije on naturščik, on je veliki glumac. Smatram da glumac treba da ima pravo životno iskustvo, da bi uopšte njegovi likovi bili što realniji. Ostalo je tehnika, naravno. Poštujem školovanje glumaca, razume se. Neko školovanjem nauči dosta o glumi, a neko konstantnim pokušavanjem i greškama. Veliku stvar igra to što on živi za film. On ne želi glumu da bi bio „kul“. On želi glumu da bi menjao sebe, ali i druge. 

Srđan Petrović

Koja su tvoja očekivanja od ovog filma i dalji planovi?

Nadam se da će gledanje filma pokloniti trenutak emocije koju svi doživljavamo i da će pomoći mnogima u shvatanju i rešavanju problema kojima se ovaj film bavi. Moji planovi su još uvek na čekanju, jer sam tek pogledao film na premijeri. Ali sigurno neću stati, već ću gurati još jače. 

Kakva si iskustva poneo sa snimanja?

Radeći na ovom filmu u protekle tri godine naučio sam dovoljno da mogu da se osećam slobodno i bez pritiska u radu ispred kamere. Svi ljudi koji su se našli na ovom projektu bili su raspoloženi da dele znanje sa mnom. I, naravno, Nikola koji mi je dao apsolutnu slobodu u celom procesu i na snimanju mi je dozvolio na svoju ruku da stvorim lik Viktora. On je mogao da dâ nekom drugom glumcu lik Viktora, ali nije, rizikovao je sa mnom, naturščikom. Nadam se da ću opravdati poverenje svih ljudi koji su mi dali šansu da oživim svoj san. 

Kako ste uspeli da izgurate ovaj projekat i da li ste imali neku pomoć?

Nismo mi sami izgurali projekat, pored nas je tu bila i producentkinja Isidora Nikić. Da nje nije bilo kroz ovaj film, siguran sam da od ovog projekta ništa ne bi ni bilo. Tu je bila i nekolicina ljudi koji su stali uz film iz najbolje namere, i nakon tri godine rada smo uspeli da dovršimo projekat. Njima ćemo biti večno zahvalni. 

Mina Obradović

Kako je došlo do saradnje na Psima?

Nikola i ja smo se upoznali pre tri, četiri godine kad me je on pozvao da igram jednu drugu ulogu koje sada i nema u filmu. Nakon toga je prošlo godinu dana. Ja sam se bila oprostila od te saradnje i zaboravila na nju, kad mi je Nikola poslao scenario s novom ulogom za mene. Već tada sam osetila da će to biti nešto dobro, da moj lik ima nešto važno da kaže. Bilo mi je izazovno da radim na liku Lane koja je na prvi pogled daleko od mene, ali kad sam se udubila u njenu psihologiju, shvatila sam koliko smo bliske. Ona se brani grubošću i agresijom u strahu da će biti povređena. Mislim da je to potpuno razumljivo. Ja je razumem, nadam se da će publika misliti isto što i ja. 

Kakva su iskustva sa snimanja ovog filma?

Mislim da je retkost u ovo doba hiperprodukcije biti deo projekta na kome se temeljno radi i na kome rade ljudi koji rade svoj posao iz ljubavi. Imali smo probu pre snimanja kad smo se Vujke i ja upoznali, čitali smo scenu i zajedno s rediteljem Nikolom vežbali i probali kako bi ta scena mogla da izgleda. Meni je, kao nekom ko nema iskustva na filmu, ta proba bila izuzetno važna.

Ne smem, a da ne napomenem da je za moje opuštanje i otvaranje umnogome zaslužan upravo Vujke koji mi je od prvog trenutka ulio poverenje i bio mi velika pomoć i podrška na snimanju. I uz pažljivo, nežno i pametno vođenje reditelja oživeli smo scenu, na kraju i ceo film. Ja sam to tako doživela i proživela. 

Koji je glavni adut ovog filma po tvom mišljenju?

Ljudi koji vole ono što rade i rade ono što vole. Mislim da je to najveći kvalitet i snaga ovog filma. Pozitivna radna energija svih članova ekipe i ljubav. Zalažem se za ljubav.

HermannVaske_Copyright-AntonCorbijn Herman Vaske: Važno je otići korak dalje DARKO Beograd u znaku Darka Rundeka: Pet martovskih noći u Domu omladine REŽI_makingof_029_foto Tamara Antonovic Intervju: Kosta Đorđević foto by Ivan Zadro1 Predrag Ličina: Politički odnosi bez opštih mesta · · · ·